Darko Rundek i Ekipa nastupili su u subotu 17. decembra u Banket sali Karađorđe u Smederevskoj Palanci u organizaciji Punk Rock Cafea čiji je kapacitet po prodaji ulaznica u startu bio premali s obzirom na interes.
Dok tiho leluja zvuk violine na vetru, spajaju se nebeske šatre u otapajućem mirisu vremena snova, bez cilja i plana, samo su par sati na raspolaganju između želja mlade ljubavnice i čoveka koji gasi svoje želje, sporo dogorevajući kao žar cigarete u mraku, onako strastveno obeležavajući minute i otkrivajući skrivene načine ljubavi. Vetar je njihova muzika prosuta na šarenom kosmičkom ćilimu, oni plove na rečima otkrovenja kojima skrivaju svoje tuge. Da, “Apokalipso”, muzika kao sluga im iz nedara izlazi i odlazi.
I dok sve tihuje, sve stvari u okruženju sećaju na vreme, kao neki relikt ostavljen na raskrsnici prošlosti zavaljenih u senci dodira ruku. Da, to što svira su ruke, nema razloga za strah. Pustite ih da idu same, naći će one već one note što duboko sniju ispod gomile prekrivača. Buđenje u oku, uhu i svim ostalim čulima je u toku, taj bešumni prikaz tragača je samo putokaz za smirivanje talasa i upliva u mirnu luku.
Dve noseće numere, sa dva albuma svestranog muzičara i prepoznatljivog vokala, jednog od osnivača novotalasnog megabenda Haustora, a sada slobodnog umetnika u onom smislu koji prikazuje samu slobodu ophođenja, kako prema drugima, tako i prema samome sebi, recitujući poeziju na akustičnoj gitari, paleći vatre tamo gde ih nema na timpanima slobodnih priča i nežnih tonova klavira, su samo delić onog kista koji boji sličice u životu Darka Rundeka. Taj šumeći kolor nije štetan za oko, uhu prija, a pričice ispričane na njegovim solo nadahnućima spojenim u ta dva albuma, više nego izričito govore o htenju muzičara-umetnika koji ceni sopstvenu slobodu misli. Otužni zvuk klavira i razvučena nit violine kao da cepaju ljudsku taštinu na delove, stiče se utisak da taj virtuozni jek dolazi duboko iz utrobe zemlje, lomi staklene ljušture na sitne deliće i zakopava ih duboko u vrtovima prošlosti.
E, sad, treći hit navedenog autora, “Makedo”, sa albuma “Ruke”, je megahit koji prosto osvetljava kompletnog muzičara. Jednostavno, “Makedo” je srž one muzike koju Darko Rundek stvara. On je zaista na vrhu planine, u dubini mora, na razmeđi između tla i nebesa, otkrio, ne divlje kose i oka dva, no sebe samog. Pustolov u čarobnom etno bogatstvu ovog podnevlja sa malenim kricima koji izlaze iz njega i taj surovi poklič spreman da oduva sve gorke priče, bajke nikada ne ispričane i pesme neizvedene na nekom ramenu tuge i ljubavi, sve to kipti između redova prosutih po prvom snegu.
U svojoj solo karijeri Darko Rundek je izdao ukupno šest albuma (sedmi album je izašao 16.12.2022 kao obrada Rundekovih pesama sa džez orkestrom hrvatske radio televizije). Kao što su ga sa prethodnim bendom Haustor, pratili hitovi “Moja prva ljubav”, “Bolero”, “Ena”, “Šal od svle”, tako ga u solo karijeri prate “Makedo”, “Apokalipso” i “Ruke”.
Prebeg od frustrirajućih događaja na ovim prostorima ka stabilnim civilizacijskim muzičkim odorama, crtač ljudske drame, kombinovao je i sa numerama koje podsećaju na francuske šansone, tu su harmonika, gitara, violina, a u daljini numera kao da se tiho pričuje i stari vergl. No, uvek je tu prisutan i Darkov specifični glas obojen tekstovima koji se pretaču u simfoniju ljubavi, a zatim slivaju kao rika lavova niz peščane pustinje ovog sveta. Ima neka veza između onoga što rade Sting i on. Obojica su vrsni muzičari, izražavaju se multimedijski i multikulturno, poseduju sopstveni aranžerski stil, samo nama je, ipak, nekako puno bliži Rundek sa njegovom simfonijom života odsvirano i prepevano kroz rime čoveka koji se razilazi sa budućnošću, prezire prošlost, ali zadržava taj pustinjski pesak u svojim džepovima kao putokaz u sadašnjem vremenu. Cilj mu je kročiti u kosmos i ostaviti traga po muzičkom putešestviju.
A dotle, Rundek će sa svojom Ekipom, a ima ih poprilično na sceni, učiniti sve da nas, ne samo zadivi svojom muzikom, nego i obrazuje na način blizak svima nama na ovom podneblju. Tu su gitara, truba, saksofon, udaraljke i magični strastveni vokal. Pomenuto umeće bend je prikazao i u Palanci 17. decembra, a sve u organizaciji Punk Rock Cafea. Očigledno da je Rundek prevazišao kapacitete samog kafea, ali su se organizatori vispreno snašli i organizovali događaj u Banket sali Karađorđe.
U vezi samog Punk Rock Cafea moram istaći da ni na koji način ne vršim reklamu istog, da pišem u vezi događaja koji on organizuje bez ikakvog benefita, što znači da je sve iz mog ličnog džepa, ali da ljudi koji stoje iza njega zaista zaslužuju da budu pomenuti, da ne kažem pohvaljeni. A lično sumnjam da će se vlasnik i kompanija obogatiti, s obzirom da su cene koncerata koje su organizovali najjeftinije u okruženju (lako se može proveriti komparativnim putem sa ostalim događajima, kako u bliskoj regiji, tako i u daljoj).
Inače, ne pamtim da je na navedenom prostoru ikada organizovan bilo kakav koncert, a kamoli ovako ozbiljan nastup jednog renomiranog umetnika. Ozbiljnost i veličina stvaraoca iz bilo koje oblasti lako je uočljiva iz ponašanja istog da mu je sasvim svejedno gde nastupa, on svoju pozitivnu kreativnost stalno nadograđuje, odnosno drži jedan visok nivo prezentacije svojih dela na na način koji se iskazuje, između ostalog, i kreiranjem visoko podignutih standarada u izvedbi svojih ostvarenja, bez obzira gde se sviralo. Takav visoki standard prezentacije imali smo prilike da odgledamo i odslušamo i u subotu 17. decembra u pomenutoj sali.
Sam nastup Rundeka i benda mogao je biti ograničen samo akustičnošću same sale. Sve ostalo, što je bilo u domenu samih izvođača, imalo je nežnu boju patine, zlatnog lista i mirisa prvog snega. Rasipao se zvuk koraka po balkanskoj kaldrmi, seta i tuga u očima zaljubljenih, osećao se ukus jutarnjih mrazeva, kao da je muzika diskretno štipala za lice, no osetio se i dah pariskih predgrađa i baršunasto milovanje zvukova po kosi. Sa zvucima inspirativne scene dolazilo je i neko drugačije vreme, kao da je prošlost klizila niz vreme, povremeno obasijajući trenutke nekom ugodnom smirenom svetlošću.
Povremeno se stekao utisak da gitara šapuće, da truba tvori neki novi kosmički koncept lutanja od nemila do nedraga, recitujući neku skrivenu strahotu samo njoj znanu, ali tako jezgrovito ukomponovano sa ritam sekcijom poput marševskih koraka pobedničke vojske. A šta tek reći za one setne tonove koje je osuo iz sebe saksofon… Vokali jasni, smireni, balans između scenskih pokreta muzike je evidentan, naime, sve je u funkciji same muzike i poruke koju sa sobom nosi tekst. On je opor i izložen stvarnom okruženju. Od angažovanih tekstova do ljubavi skrhanoj u nekim tamnim očima, od želje za lutanjem do mirnih tokova životnog sliva u nekoj zabiti sa mnogo dosanjanih snova i iživljenih dana.
Da li zbog toga što nisam očekivao onakav duvački egzibicionizam koji su te večeri ostavili Ana na saksofonu i Igor na trubi, njih dvoje su moj najjači muzički utisak večeri. Pogotovo ona besprekorna nit kojim su se povezivali truba i saksofon, onaj zlatnik koji se okretao na dlanu Rundeka kojim se stari hazarder vešto služio da opčini prisutni auditorijum. Naravno da je više nego uspeo u tome, vešto je spojio kišno zagrebačko popodne sa muljavim vremenom ovdašnjim, ali je to veče zasijalo posebnim sjajem svih dobrih ljudi koji su, u tim trenucima, bili zajedno kao nekada u dečačkim snovima, važni, makar na trenutak, setni, ali uz osećaj da im je barem malo vraćeno ono što im je otrgnuto kroz život kojim su koračali, a Darko Rundek i ekipa su im pružili baš taj ugođaj da su i oni važni na ovoj planeti.
Da, važni smo svi mi, barem nekome i to je smisao postojanja našeg. Na koncu, hvala Darku, Ani, Igoru, Miri, Silviju i Roku, što su sve te unutrašnje glasove spojili u jedan, onaj naš, zajednički i što je par stotina zaljubljenika u muziku imalo priliku da se uveri još jedanput da prave vrednosti traju. Dok je i ljudi…
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
