Kada u Rovinju obučeš havajsku košulju i izađeš da slušaš lokalnu klapu ispred crkve, zašto bi stao tu kad te je krenulo? Zašto se ne odvezeš do Buzeta na Let3?
Počećemo od posebnog i doći do opšteg. Ja sam na odmoru. Odmoru od čega, teško je reći, pošto sam od maja meseca bez posla, ali godina ne može biti godina ako Iva, Filip i ja u septembru ne dođemo u Rovinj. I sad, prema Rovinju sam po više pravaca subjektivan. Postoji Rovinj iz vremena kad sam bio mali, kad sam u njemu provodio dobar deo leta i kad je sve bilo bezbrižno. Postoji Rovinj kojem sam se vratio posle duge pauze, koji je drugačiji ali koji volim toliko da mi je nekako suvišno da objašnjavam zašto. U koji sam naučio i zavoleo da dolazim i van sezone, i koji je nešto najbliže onome kako razumem da heroin deluje, jer me već od drugog dana boravka tera da razrađujem kombinacije kako i kad da dođem sledeći put.
Ima u tom Rovinju raznih stvari koje su mi veoma drage, a opet, on je takav da nekom drugom turisti ili možda lokalcu te stvari ne znače bogznašta, jer su toj osobi simboli ovog mesta neke sasvim druge stvari. Obično se naš septembarski odmor poklopi sa danima Svete Eufemije i raznim kulturnim sadržajima koji se tada organizuju, o čemu nas obaveštavaju ručno ispisani panoi na trgu, koji su (meni) baš zbog tog svog neglamuroznog ali brižnog osećaja esencija Rovinja. Ipak, muzički deo ove svetkovine kalibrisan je tako što Rovinj igra na sigurno, što je naravno sasvim legitimno, ali ovogodišnji koncert Sergeja Ćetkovića, ili prošlogodišnji Petra Graše neće učiniti da promolim nos na mesto održavanja muzičkog programa. Nastup lokalne klape će, sa druge strane, učiniti da se obučem u svoje najbolje izdanje i uradim koliko mogu da uveličam prigodu. Košulja je tu i zbog jednog drugog događaja, nešto kasnije, i ne u Rovinju.
Candy asked me if she died if I could go on / Of course I said I couldn’t and of course we knew that’s wrong. Tako nekako, tek od kada sam čuo da će Let 3 svirati u Buzetu 8. septembra uveče, ali tek u 23:45, svi smo znali da nema šanse da ću stići i naravno, svi smo znali da hoću. Zapravo, držim do toga da je Iva odgovorna za to. Da mi nije na povratku sa Katarine rekla da treba da idem (iako je prvobitni plan bio da idemo zajedno i vodimo Filipa, ali to je bilo kad još nismo znali da će početi baš kasno), ja ne bih ni otišao. O nekim stvarima možemo diskutovati, ali ne i o tome da je Damir Martinović Mrle nekrunisani kralj marketinga, jer jedan njegov poziv menja sve.
Ja dolazim sa one strane Bajakova (ili Tovarnika u vreme povratka turskih gastarbajtera sa odmora u matici) i tamo sam se rodio u dan dva meseca pošto je Tito umro. Ova referenca je ključna da se shvati relacija Let 3 : ja. Iako me je generalno muzika polako uzimala pod svoje, bila bi notorna laž reći da sam uopšte čuo za njih, a kamoli bio njihov poštovalac u vreme “Two Dogs Fucking” ili “El Desperado”. Na “Peace” bih verovatno dobro odreagovao, da sam ga uspeo čuti (što u ono vreme istina nije bilo nemoguće, ali poteškoće jesu postojale). Ono što je moralo da se desi bio je skoro pa slučajni susret sa njihovim ludilom na Exit festivalu leta 2002. Za ime sam im svakako znao, neko od drugara mi ih je hvalio, ali uopšte nisam bio spreman za ono što sam video: to je bilo vreme posle “Jedine”, dakle bilo je na stageu svega, i mornarskih majica i perika, i brnjica, i ruža u anusima, čini mi se i prepariranih ovaca, ali i neviđeno dobre svirke. Od tada ih ne propuštam kod kuće u Beogradu, i nakupilo se tu dosta fenomenalnih koncerata u raznim prostorima i u pratnji praktično svih dosadašnjih izdanja i eskapada. Ali šansa da ih vidim u okviru neke lokalne istarske fešte u malom mestu? Praktično savršeni zločin!
Moji odmori u Rovinju sastoje se od dosta konstanti jer ih veoma volim, ali ima tu i sasvim dovoljno mesta za nova iskustva. Plan za to veče je bio da se lepo obuče i lepo jede (sve sami bečki klasici), ali i da se stigne na Monte i malo kulturno uzdigne. Stoga, kada u Rovinju obučeš havajsku košulju i izađeš da slušaš lokalnu klapu ispred crkve, zašto bi stao tu kad te je krenulo? Zašto se ne odvezeš do Buzeta na Let 3? Idemo jako i do samog kraja!
Let 3 će tog 8. septembra u Buzetu nastupiti u okviru šestog izdanja događaja pod nazivom „Kaj će ljudi reć?“, i to kao centralni deo večeri, između imena kao što su The Restless Sea i No Problem Band. Takođe, Let 3 stižu ni nedelju dana posle trijumfalnog nastupa na Šalati, gde su (metaforički rečeno) ispucali ceo arsenal iz guzica, pa se opravdano postavlja pitanje šta im je ostalo za reći ovako po lokalu. I odmah da se razumemo, nemam pojma kako je tačno počeo koncert. Kasnio sam još u startu u maniru voza na relaciji Beograd – Bar (Filip nam je zaspao u restoranu, molili smo ga da se probudi da bismo ga odvezli kući, on uglavnom bojkotovao, osim kad se naglo pridigao i odlučno izjavio: „Moram da se izujem!“ i vratio u horizontalu na klupi; to, plus činjenica da sam parkirao iza Mirne, pa dok sam otišao po auto, pa dok smo stigli kući, pa konačno krenuo ka Buzetu u 11), pristigao sam u okolinu koncertne lokacije i iz kola sa razglasa prepoznao “Mamne baneta”.
Unutar ograđenog prostora opštenarodno veselje, tu je i star i mlad, ima i sitne dece, a na bini surovi profesionalizam. Ne, stvarno, bend je u crnim odelima i belim košuljama, doduše blago razdrljenim, ono, kao da se ušlo u donju polovinu svadbe, takav vajb. I ide hit za hitom, nema tu neke priče i krađe vremena između pesama. “Dijete u vremenu” u delu gde se od mase očekuje da otpeva refren možda ne dobija po decibelima onakav odziv kao na nekoj većoj svirci, ali reakcija je svakako od srca. “Omađijaj me” zvuči grandiozno, zapravo zvuči svečano koliko i moj ondašnji pokušaj da prođem kroz Knez Mihailovu neopaženo, noseći sveže kupljenu ploču na kojoj se pesma nalazi, sa onim omotom.
Nisam etnomuzikolog ali mogu da pogledam, tek “Sokol” uživo zvuči impozantno i onaj refren i oni složeni glasovi suština su onog što doživljavam hrvatskom muzikom. “Izgubljeni” se tradicionalno serviraju uz paket perja i numerisane kartone koji pomažu publici da prati refren – nema, dakle, velikih i malih koncerata za ovako ozbiljan bend. “Riječke pičke”, čuj mene Ryuichi Sakamoto, zvuče potpuno očaravajuće, te iako Prlja posebno akcentuje ono „Istra“ iz strofe koja je zapravo omanja lekcija iz zemljopisa bivše države, ne mogu a da se ne zapitam predstavnika kojih još regija ima večeras u Buzetu (ja se ne računam, em su mi koreni razbacani u više stihova, em sam tu večeras praktično u sleeper cell modu). Konačno, kako to već ide u životu, za neke stvari si zakasnio, a za neke poranio. Moja ideja da na koncert dođu i Iva i Filip je možda bila plemenita, ali nije samo satnica bila problematična, što je već bilo empirijski dokazano kad je moj najmiliji šestogodišnjak zaspao u kafani nešto ranije iste večeri. Kako ću upravo uočiti, noć bi obilovala momentima tipa: „Znaš sine, ova pesma se zove “Kurcem u čelo” i tu se radi o… Ma nema veze.“ Ima vremena, doći će sve na svoje.
Prvi deo programa je završen i bend se povukao na presvlačenje. Matrica najavljuje planetarni hit, možda se nisu stekli uslovi za sletanje zlatnog traktora na stage, ali “Mama ŠČ!” sa nešto ojačanim refrenom je tu da veče posrami i najrazuzdaniju veselicu in gasilski dom. Pravi frontmen zna da prepozna trenutak i mesto, tako i Prlji po svemu sudeći ne promiče da koncert ne čine samo oni sa plaćenim ulaznicama, već u spektaklu učestvuju i oni čiji prozori pružaju besplatan ugođaj, a gradić se po svemu sudeći zdravo razvija, što poentira rečima: „Novogradnje, ljudi na balkonima… Buzet grad budućnosti!“ A koncert, opet, ima sve. Ima uvek dobro zategnutu varijantu “Ero s onog svijeta”, ima “Profesora Jakova” i njegovu plejadu sad već legendarnih likova (ali i obavezni jump for glory momenat za ceo bend u tajmingu znanom njima), i ima “Dramu” koja je uz svoj opis četiri strane sveta genijalna već evo 20+ godina.
Tu se opet rastajemo na kratko. Sledi drugi bis, na koji (opet, tradicionalno) prvo izlazi samo Mrle: uz onakve brkove i roze gaće da li bi iko uopšte smeo da traži bilo šta preko toga? Uloge su nam podeljene (cure kažu mjau mjau, mi ćemo vau vau, a on će biti ptičica) i prvo ide “Guska”, pa uz momenat tokom kog Jimi Hendrix negde gore može da odahne, dolazi “Srničica”. Pomažemo da se bend prizove natrag na stage (kako nam je objašnjeno, bili su u svemiru), i vreme je za finalni proboj iz obruča uz “Ženu varam” (ali i propratni intermezzo jazz o žućkastoj košulji, a dobro, ne moraju baš ni svi sve da znaju). “Droga” Prlji evocira uspomene na sminanje albuma “Peace” u okolini Buzeta, a meni se da li zbog pospanosti, da li zbog toga što me opičilo sunce na plaži, tek krug zatvara i pred očima mi još malo pa prolazi indijanac iz Stoneovih “The Doors” onda kada shvatam da Prlja, Zec, Baljak i Mrle (u stvari, nisam načisto da li i on peva taj deo) u onom „Svi me pitaju ča mi je“ delu zvuče kao bolja klapa od one koju sam ranije te večeri slušao. Još “Nafta”, i laku noć. Sačekao sam red za WC, video i slikao se sa Mrletom posle toga, te se odvezao nazad u Rovinj. Vožnja je prošla bez incidenata.
Podrobnijom analizom može se uočiti da sam na početku nešto pominjao posebno i opšte, ali izgleda da nisam nigde precizirao šta je to opšte na šta sam mislio. Malo je i kasno, pada koncentracija ovde. Mislim da je poenta bila u tome koliko je Let 3 ozbiljno dobar bend i koliko ih je uživanje videti i čuti kad god se za to ukaže prilika. To bi valjda trebalo biti opšte prihvaćeno do sada.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
