U petak, 27. juna u Novoj Zappa Barci u Beogradu, Kralj Čačka sa svojim bendom, odsvirao je nove muzičke numere koje će se pojaviti na novom albumu pod imenom ‘Dobro jutro ljudi’.
Postoji iskrica života okačena o svemirska iskušenja, koja lebdi mirno i tiho, sve do onoga trena kada ispusti svoj zrak blagoslova i istinski umiri u čoveku onu vodilju žilu kucavicu, ispuni prazninu i preporodi misao. Život, kao osmeh na licu kicoša, upakuje u svoj otežali kofer pregršt bola, popriličnu dozu nemara i ravnodušnosti, tek poneku mrvicu sreće i radosti, a u međuvremenu nakvasi lice brigama i borama. Svaki noseći ožiljak na licu je samo trag onih duboko urezanih u duši, nevidljivih, a tako otrovno razornih.
Baveći se vakuumom između tmine i nadolazeće svetlosti, kao neumorni pripovedač istrebljivosti ljudskog roda, narator svojoj priči dodaje ukus ljubavi i one upornosti koju samo ona može utkati u maštu dečaka dok svoje snove sniva, ali ne sam, želi ih darovati i deliti sa drugima, ma kakvi bili. Jetka storija na granici suza i očaja, izdiže se poput Feniksa svaki put kada je ludorije životnih gluposti pokušaju istrebiti.
Nenad Marić iliti Kralj Čačka, kroz sav prikriveni cinizam, dar koji umetnici imaju u svojim iskazanim ostvarenjima, kao da pokušava da sivo nebo oboji vatrenim bojama iskrene radosti. No, zadržava taj pelin na svakom stihu koji je izustio. Ne dozvoljava bilo kakvo ušuškavanje u letargično prisvojenim mislima ravnodušne rečitosti. Njegova igra reči pleni dahom ljudske privrženosti jedno drugom, poput splavara na uzburkanoj vodi neukroćene reke.
Stojeći na litici nedorečenog ljudskog razuma, svojim stihovima boji svoju krunu, njegov potez kičicom kao da gradi neke buduće, paralelne, svetove. Ne, nije mađioničar, no krhki stvaralac sopstvene misli koju ne čuva samo za sebe, već ima želju da iste gradi sa svim razumnim bićima, pa čak i da u toj emocijalnoj razmeni, stavove i revidira. Vešto kopajući po sećanjima, raskrčivši trnje dovoljno oko puta kojim želi ići, nosi duboko u sebi neki mir, krije ožiljke i čulno analizira zvučne pokrete koji odišu tišinom, nisu raspaljeni, ali daleko od toga da ta fluidnost između sile razuma i razuma sile nije ogoljena u onom smislu iskričavosti kojom želi spaliti tu tišinu između sagovornika i sebe.
Ne mogu se oteti utisku da Kralj Čačka ne nosi u svojim zvučnim zapisima, ali i u scenskim nastupima, žišku stila Tom Waitsa, ali i modus predstavljanja poezije poput Stinga, samo moderniju i prilagođeniju intonaciju satire u datom ophođenju u trenucima kada snovi teško razdiru vlastite okvire. Svesno ne pišem “vremenu” iz razloga što je trenutak samo njegov deo, a svi se odavno nalazimo u cajtungu sa istim. Da li svojom krivicom ili ne, manje je važno. Ako nismo u stanju istrčati životni maraton na svoj način, možemo tih par stotina metara protrčati, ali uspravno, onako kako dolikuje Čoveku.
Kralj Čačka je tu ugradio prvi korak. Možda nije suviše brz, ali njegova atraktivnost se sastoji u postojanosti koraka, ne u brzopoteznosti i nesuvislosti ideja. Stih mu je umeren kroz način izražavanja koji je prijemčiv za ljudsko uho, bez obzira o kojoj muzici se radi. Klasika uljudne rečitosti klizi kroz svaki ton, obezvređujući ravnodušnost i nihilizam do krajnjih granica istih. Jasnoća njegovih misli ocrtava se skladno sa muzikom koju izvodi njegov bend, opisujući proste životne aktivnosti, biva blizak svima.
Posle sedam godina Nenad Marić pod umetničko-radnim imenom Kralj Čačka ima novi album. I to dupli. Isti će se najverovatnije pojaviti na početku jeseni, a vinil sledeće godine. Prvi puta mi se dešavaju stvari u obrnutom sledu: ide promotivni koncert, pa CD i striming na platformama, tek onda vinil. Pre pojave striming platformi, obično sam slušao izvođača na Youtubeu, pa presnimim na CD i, ako mi se isti svidi, kupim vinil. Sada je malo drugačije, odnosno lakše su dostupni muzički sadržaji, sa napomenom da je sam vinil vrh izdanja. No, možda je ovako i interesantnije, da se na prvo slušanje saberu utisci o novim songovima koje će tek posle promotivnog nastupa, ugledati svetlost muzičke industrije i biti dostupni svima koji žele ispratiti pomenutog izvođača.
U petak, 27. juna u Novoj Zappa Barci u Beogradu, Kralj Čačka sa svojim bendom, odsvirao je nove muzičke numere koje će se pojaviti na novom albumu pod imenom “Dobro jutro ljudi”. Kabaretsko-rokerski nastup, sa elementim džeza, bluza, poetski nošen u prepoznatljivom stilu, nikoga nije mogao ostaviti ravnodušnog. Beskompromisno i energično, ali i umereno, vodio nas je svojim stazama bež žurbe.
Njegove priče se lako isprate, jer iste svima nama pripadaju, svi smo mi, manje više, akteri istog dešavanja. Teme su mu aktuelne, otvorene i povremeno drske i hrabre u današnjem trenutku. Angažovanost i prepoznatljivost podrške istini i pravdi lako je uočljiva. Nije skrivao svoje poglede u sivilu otuđenosti i dodvornosti, već je iskazao ono što je zaista i mislio u svojim songovima. Naravno da ni ljubavne teme nije preskočio, jednostavno je njegova interakcija prijala svima.
Mislim da je i bila neophodna u ovom trenutku, sinergija na samom koncertu je bila ekvivalent nekim drugim pokušajima ovladavanja istinom, odnosno bojenja sveta onakvog kakav on nije. A baš je tu prednost Kralja Čačka, koji ne ulepšava činjenično stanje, tera na otvaranje i podizanje kapaka, da se jednostavno skine ta koprena sa uspavanih očiju, pogleda u onu izvesnost kakva zaista i jeste i preduzme sve ono što svaki pojedinac može: suočiti se prvo sa samim sobom, a tek posle pokušati pobediti i druge.
Pored predstavljanja novih numera, svirale su se i “Zemlja nije moj dom”, Mama kupi mi propeler”, “Moj avatar”, “Deda Mraz”, “Hej, hej mama, hej, hej tata” i naravno “Spusti svetlost na put” kojom je i okončan nastup.
Mešavina bluza, roka, džeza, ali na prepoznatljivi način koji je već izgradio Nenad Marić. Te večeri sažeo je sve svoje umetničke vrline u tih par sati svirke. Bez egzibicioznih momenata, ono što se od Kralja Čačka i njegovog benda očekivalo, to se te večeri i dobilo. Lucidno prikriveno, no prepoznatljivo u izgrađenom opštenju sa prisutnom publikom, na trenutke čvrstog zvuka, na momente laganom pristupu, pokazao je da i nadigravanje sa klavirom u ekstremnim momentima zvuči perfektno, staloženo, ali i atraktivno.
Ritam je podređen vokalu, stih je glavni nosilac sveukupne teme, a sam scenski nastup benda je podređen maštovitom i strastvenom iskazivanju unetog zapleta u samu tematiku priče. Ponekad veselo, ponekad otužno, sa ukusima sladostrašća i pelina, publika je jedrila na oblacima užitka. Prepoznavši sebe kroz nadahnuće skromnih reči i velikog nadanja, uzvraćala je glasnom podrškom, ali i pomnim slušanjem iskazane poetičnosti Nenada Marića kao umetnika, definitivno slobodnog čoveka i veštog lučonoše istine.
Njegova lična skromnost može se meriti samo sa težnjom istog da obelodani sve ono što vremenom iskri u njemu samom. Bez lažnog stida, predstavio nam je svoje utihnule korake, ugašene ljubavi i sve ono što ga tišti i kao zapenjeni morski val udara besomučno po sklopu neiskazanih žudnji.
Punih dva sata, sa bisom, bend je pružao tu rok kabaretsku čaroliju. Na sceni je povremeno bilo čak devet muzičara. Teško mi je opredeliti ko je veću pažnju privlačio u pojedinim momentima, onako iz drugog plana. Duvačka ekspozitura benda upakovana je do savršenstva. Saksofon, truba, trombon predivno su bojili muzički strop te večeri. Perkusije i ritam sekcija ni malo nisu zaostajale. Marko Marić me par puta podsetio načinom sviranja na gitari na Knopflera, tiho, iz možda čak trećeg plana, lomio je neophodne solo deonice, ali na svoj način. Međutim, pored glavnog aktera na sceni, moju pažnju je, kako vizualno, tako i samim intoniranjem gitare, posebno u par navrata, fokusirao Gavrilo Nikolić podsećanjem na Springsteenovog gitaristu Stevena Van Zandta, ali i Ljuba Paunić na saksofonu imao je posebne izlete te večeri.
Skinuvši gitaru, Kralj Čačka, umorno se nasmešeći, na kraju nastupa poželeo je svima nama dobro jutro, ali da bar pokušamo da budemo Ljudi u onom smislu reči dostojnog čoveka kao razumskog stvorenja na ovoj planeti. Pa, dobro, neka bude i tako… Dobro vam jutro, ljudi… Videćemo…
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
