Zoran Kesić premijerno dolazi u Zagrebu izvesti svoju Nevjerojatnu priredbi ‘Priče i p(j)esme’ u subotu u Kinu Studentskog centra za koju se doslovce traži ulaznica više. Sasvim dovoljan povod za razgovor s jednim od najpopularnijih, ali i najhrabrijih TV lica s ovih prostora.
Nevjerojatna priredba „Priče i p(j)esme“ konačno dolazi u Zagreb, pa se kao prvo pitanje nameće zašto smo te toliko dugo čekali?
Zoran Kesić: Zato što mi je neki menadžer iz Hrvatske, zaboravio sam kako se zove, pre nekoliko godina ugovorio nastup u Zagrebu, a onda mi ga je ubrzo i otkazao rekavši mi da je skromno interesovanje publike i da nećemo prodati dovoljno karata. Šta da se radi, pomislio sam, valjda čovek bolje od mene zna zagrebačku publiku. A sada kada vidim da su nedelju dana pre moje priredbe rasprodate sve ulaznice u sali od preko 1.000 mesta, shvatam da sam bio budala što sam poverovao tom menadžeru. A i on ispade budala što nije verovao u ljubav publike prema mojoj malenkosti.
Imam i zagrebački ritual, da obavezno kupim neku knjigu i strip u nekoj od knjižara.
U nastupima se obično dotakneš i nekih tebi zanimljivih stereotipa i toponima sredine tj. grada u kojem nastupaš. Što ti prvo pada na pamet kad se spomene Zagreb, jer eto svi vole čuti kako ih drugi doživljavaju?
Zoran Kesić: Zagreb je našoj porodici redovna stanica leti na putu ka moru i zimi na putu ka skijanju. Dakle, vezujemo ga isključivo za radosne porodične trenutke. Volimo Zrinjevac, tu smo u okolini obično smešteni, volimo kada ga leti okite nekim ogromnim košuljama koje nam kao duhovi vitlaju iznad glava, ili kada postave lejzibegove na travici uz biblioteku na otvorenom, ili kada neki orkestar svira u parku…Mirnije je, sporije sve nego u Beogradu. Imam i zagrebački ritual, da obavezno kupim neku knjigu i strip u nekoj od knjižara.
Zaista je neverovatno koliko nam se bendova javlja da bi želeli nastupiti u našoj emisiji. Ponosan sam što održavamo tu tradiciju i dajemo šansu i mladim bendovima da možda snime prvi javni nastup u našoj emisiji.
U show i pjevaš. Općenito je primjetno da i u svojoj emisiji posebnu pažnju pridaješ glazbi i da se trudiš izbaciti na površinu ono najbolje što se događa na ex Yu prostorima po tom pitanju. Zašto vjeruješ da je to važno, obzirom da tome pridaješ toliko pažnje?
Zoran Kesić: Volim muziku i iako ne sviram nijedan instrument kažu mi da sve bolje i bolje pevam. Što bi se reklo „ne peva lep nego uporan“. Naša političko-satirična emisija u kojoj često obradjujemo i gorke, teške teme uvek se završava nastupom nekog benda i to je neki „music relief“. Zaista je neverovatno koliko nam se bendova javlja da bi želeli nastupiti u našoj emisiji. Ponosan sam što održavamo tu tradiciju i dajemo šansu i mladim bendovima da možda snime prvi javni nastup u našoj emisiji. Nadam se da će nas se setiti kada postanu velike zvezde pa da se „ogrebemo“ za neku ulaznicu za koncert.
Koliko pratiš američke kolege po zanatu, npr. Jona Stewarta, Jimmyja Kimmela, Johna Olivera, Stephena Colberta?
Zoran Kesić: Jon Stewart mi je number one od svih njih i veliki uzor. Ne mogu reći da ih redovno pratim, jer nemam vremena od naših domaćih tema. Ponekad nas upoređuju sa Oliverom, kažu „vi ste nešto slično kao on“. Pa neće biti. Može samo Oliver da bude nalik nama, prosto pre njega smo počeli. Ne bih da zvučim uobraženo ili arogantno, ali zaista mislim da po kvalitetu scenarija pa i izvedbi voditelja ne zaostajemo mnogo za svim ovim velikim imenima, a teme i ličnosti koje obrađujemo su često živopisnije i luđe od njihovih pa smo tu i u prednosti.
Naravno da nas zlotvori prepoznaju kao neprijatelje. Boli ih istina i treba da ih boli. Borba traje pa ‘ko preživi – pričaće. Ja lično ako preživim – pričaću i pevaću.
Upravo i pitam to iz razloga jer su oni s početkom ove godine u SAD-u suočeni s društveno-političkom problemima s kojima se tvoj show već godinama bavi u Srbiji, tj. da je politička realnost nadmašila scenarije iz najluđe mašte. Kompariraš li to što se događa u SAD-u s onim u Srbiji, nalaziš li neke zajedničke poveznice?
Zoran Kesić: Kako da ne. Ujedno i zabrinjava, ali i ohrabruje činjenica da ceo svet kao da hrli ka Gileadu – fanovi „The Handmaid’s Tale“ znaće o čemu govorim. Zabrinjavajuće je što se u Americi, zemlji koja ima dugu tradiciju političke satire skidaju emisije, a ujedno i ohrabrujuće za sve naše državice. Ako i veliki imaju tih problema, pa čoveče, mi smo deo sveta! Mislim da trend „laž je istina – glupo je pametno“ postaje globalna pojava i satira tu ima važnu ulogu da razotkriva i razobličava tај oblak bulšitinga koji se nadvio nad našom civilizacijom. Naravno da nas zlotvori prepoznaju kao neprijatelje. Boli ih istina i treba da ih boli. Borba traje pa ‘ko preživi – pričaće. Ja lično ako preživim – pričaću i pevaću.
Baviti se istinom jednako je baviti se novinarstvom. Istina je danas nepoželjna.
Kako komentiraš nagli odlazak jedne Al Jazeere s područja Balkana, ili ono što se po političkoj liniji počelo događati na N1, jer izgleda da „jednog čoveka“ najviše muči slobodni medijski prostor?
Zoran Kesić: Odlazak Al Jazeere je velika tuga i nenadoknadivi gubitak za slobodu medija. Ljudi su ostali bez posla, poznajem puno koleginica i kolega koji su profesionalno radili svoj posao na Al Jazeeri pogotovu u sarajevskoj i beogradskoj redakciji, a jedno vreme sam čak i sarađivao sa sajtom, pisao kolumne i žao mi je što tog medija više nema u ovim našim zemljama. Što se tiče naših televizija N1 i Nova S (na kojoj se emituje i naša televizija), one su naravno trn u oku tog jednog čoveka koga pominjete. Stigli smo do faze u kojoj su samo oni mediji koji mu se otvoreno dive i govore o njemu kao najvećem, najboljem, najlepšem… prihvatljivi mediji, svi ostali su „izdajnici“, „rušitelji države“ i slično. Neko kome su manipulacija, spin i laž glavna oružja u političkoj borbi, naravno da ne gleda sa simpatijama na one koji se bave istinom. A baviti se istinom jednako je baviti se novinarstvom. Istina je danas nepoželjna.
Zabrinut sam za svet koji ostavljamo deci, počev od pokušaja vlasti da „podubajišu“ naš Beograd i prilagode ga sopstvenoj kič estetici, pa nadalje sa svim ratovima po svetu, ludilima i vladavinom najgorih i najluđih.
Koliko te brine sve što se događa u Evropi i šire; Rusija i Ukrajina, pojas Gaze, početak trke u naoružavanju, sve te silne vojne parade za koje smo mislili da su relikt prošlosti…?
Zoran Kesić: Pa deluje kao da je pitanje trenutka kada će čitav svet otići dođavola. Zabrinut sam za svet koji ostavljamo deci, počev od pokušaja vlasti da „podubajišu“ naš Beograd i prilagode ga sopstvenoj kič estetici, pa nadalje sa svim ratovima po svetu, ludilima i vladavinom najgorih i najluđih. Ipak, ne bih se ovom prilikom igrao geopolitičkog analitičara, radije bih rekao sledeće. Slabo šta mi možemo u tim velikim igrama. Ali zato u našem mikrosvetu svi u stroj! Da odbranimo park, ulicu, školu…Da ne damo gadosti da se probije do naše dece, da se okružimo kvalitetnim ljudima i kvalitetnim idejama.
Odnosno koliko misliš da je neka vrsta prelijevanja ratnog sukoba izvjesna i na Balkanu ili bolje kazano u Srbiji, iako svi držimo palčeve da studenti i narod koji je uz njih postignu cilj?
Zoran Kesić: Ne vidim pravo da vam kažem ko bi ratovao protiv koga. Umesto toga „ratujmo“ da nam deca ostanu u zemlji. Da popravimo države u tolikoj meri da se iz njih odlazi samo turistički, da se vidi svet, pa da se vrati kući. Studenti i građani u mojoj zemlji upravo za to se bore. Verujem da je i naša emisija već više od decenije jedan mali šraf u toj borbi.
Što čitaš u posljednje vrijeme od literature?
Zoran Kesić: Svašta. Završio sam letos trilogiju Liju Cisina „Problem tri tela“, impresivno delo verujem i za one koji nisu fanovi naučne fantastike. Trenuto čitam knjigu „Spin diktature“ i kao da sve što čitam već znam iz života, a radujem se čitanju novih knjiga mojih drugara Zorana Predina i Borisa Dežulovića.
I na koncu, što te posebno veseli pred dolazak u Zagreb?
Zoran Kesić: Jedva čekam kraj priredbe, a biće to veličanstvena priredba i biće divno, pa onda pod utiskom da smo napravili sjajan program možemo otići na zasluženo piće i druženje sa prijateljima iz Zagreba. Oni će mi onda čestitati i reći kako zaista sve bolje i bolje pevam, a ja ću biti skroman i ni malo se neću uobraziti.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
