Dunja Dačić umjetničkog imena Dojo, kantautorica iz Novog Sada koja je skrenula pažnju na sebe nastupnim EP-ijem ‘Endings’ u četvrtak 24. rujna po prvi put će se predstaviti zagrebačkoj publici u Vintage Industrial Baru u sklopu programa Dozvoljeni četvrtak kada će nastupiti zajedno s grupama Ti i Wolfram. U svom izričaju kombinira akustiku i elektroniku, a što priprema, tko su joj glazbeni uzori i čemu stremi saznajte u intervjuu.
Tko je Dojo, možeš li se predstaviti?
Dunja Dačić – Dojo: Počeću od prevoda značenja Dojo, to je mesto puta na japanskom jeziku. Od malena sam bila upletena u svet boilačkih veština i muzike. Mada sam tek kasnije, posle više godina, shvatila sta znači Dojo; mesto na kojem trenirate svoj duh i telo, gde pronalazite i stvarate sebe. Tako da, Dojo za mene predstavlja moj svet ali opet i prazan prostor u koji pozivam sve koji žele da ga podele sa mnom. Muzikom se bavim od devete godine, tad sam prvi put počela da sviram klavir i zaljubila se u muziku, mada pevam tek od svoje 14. godine. Odrasla sam uz klasiku koju sam svirala, jazz koji je moj ujak slušao, rock koji vezujem za tetku i etno koji mi je moja majka pevala pogotovo makedonske pesme. Sve to, sva moja iskustva i uticaji do sada, to je Dojo. Moje malo mesto, gde idem da stvaram i pronalazim sebe.
Za prvi EP „Endings“ sve si napravila sama, od pisanja pjesama, aranžmana, miksa, produkcije… apsolutni DIY. Koliko je trajao cijeli proces?
Dojo: Samo stvaranje pesama, iskreno, dosta kratko traje, to je uvek neki prvi talas inspiracije. Tako su snimljene „Endings“ i „Willows bay“, dok je „Lost one“ tražio neke edite pri kraju. One su čučale u mom malom kutku, recimo, nekih pola godine dok se nisam odvažila da krenem prvo da sviram uživo, a potom sam izdala EP uz podstrek i podršku mojih prijatelja. Mada, kada radite sami, iako samo snimanje i miksanje ne traje dugo, neki osećaj da možete bolje, vas ne napušta. Kad ste sami, previše ste preokupirani svojim mislima o tome. Tako da je još ozbiljnih šest meseci prošlo dok konačno nisam sela da sve uradim i završim. I da sam ostala sama ne bi ni završila i opet moram da spomenem Iliju Dunija, Stray Dogga, Slobodana Jukića koji su bili moje ‘drugo uvo’, dali su mi malu, malo veću, gurku kroz vrata da to izbacim, i na kraju i jesam. Veoma mi je drago zbog toga. Tako da je, sveukupno, proces preispitivanja sebe i snimanja trajao je godinu dana. Malo poduže, prvi korak je uvek najteži.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ItRepPtY114[/youtube]
Kako gledaš na DIY? Je li to nužnost za sve mlade izvođače koji se probijaju na sceni, ili je to pak nešto što te u potpunosti definira kao umjetnicu i misliš tim načinom rada nastaviti dalje?
Dojo: DIY je u svakom smislu divan i kreativan proces, i ja ga jako podržavam. Mada on sam po sebi može da bude neki početak, tj. i jeste bio za mene. Ako vas interesuje da svirate, vi morate da budete ti koji će uzeti gitaru, klavir, ili bilo koji drugi insturment, softver, šta god da vas interesuje, i raditi na tome. Muzika, po meni, je deo osobe koja je stvara. Oduvek sam volela taj lo-fi zvuk – bio mi je sirov, beskompromisan, u momentu. Mada ne znam da li je za svakog, trenutno sam na drugoj godini SAE fakulteta za audio inženjering i mene produkcija, snimanje, miksanje i masterovanje interesuje. DIY zvuk me definiše za sad, ali ‘ko zna šta će biti.
Kako se vidiš u eventualnim kolaboracijama u budućnosti?
Dojo: Uvek sam otvorena za kolaboraciju i razmenu ideja. Pevala sam sa Wolframom i Enshom, i uživam da gostujem, sviram i stvaram sa drugim ljudima. Tako da čim se ukaže prilika ja je vrlo rado prihvatim.
Kombiniraš gitarsku akustiku i elektroniku. Koji uzoru su te privukli jednom, a koji drugome?
Dojo: Uh, teško pitanje, ali ono što mi uvek pada na pamet prvo je Thom York i PJ Harvey. Mada tu ima još gomilu drugih uticaja i muzičara, ali bih uvek njih dvoje izdvojila ispred ostalih.
Osjeća se i keltski prizvuk u tvojoj glazbi. Imaš li i u tu uzora?
Dojo: Iskreno, veliki sam fan epske fantastike, od malena je čitam, a samim tim izvorna muzika bilo da je keltska, indijska, indijanska i tako dalje, mi je iz nekog razloga bila nerazdvojna od toga. Sve što je bajkovito ima velik uticaj na mene. Muzika, knjiga, film, bilo koji mediji.
Engleski jezik prirodno ti leži u izričaju… Možeš li reći nešto o toj odluci, ili je sve došlo spontano?
Dojo: Pričam engleski još od svoje, recimo, pete godine, kad mi je otac otputovao za Ameriku. Bojala sam se da me neće razumeti kad se vrati. Imala sam Cartoon Network i još gomilu kanala sa crtaćima na engleskom i samo sam upijala. Došlo je sasvim prirodno, ne razmišljam puno o tome.
Također se osjeća u svemu i neki zov prirode. Jesi li ‘urbani’ ili ‘prirodni tip’?
Dojo: Oduvek mi je bio san da živim u planini blizu neke reke. Najveći deo svog života sam provela u gradu, ali za mene nema ničeg lepšeg od šume i drveća, pogotovo volim planinu Taru na koju sam odlazila dva puta godišnje od svoje 7. godine.
Kako se snalaziš na nastupima uživo?
Dojo: Veliki sam tremaroš, moram da priznam. Stoga volim da se izdvojim pre koncerta, da se smirim, nađem neki svoj balans i onda izađem da sviram. Nekad bude super, nekad ne, sve je to deo nastupa i iskustva. Sad mnogo bolje izlazim na kraj sa tremom; što više svirate to je trema manja. I sama publika za koju sviram je, za mene, uvek deo mog nastupa, oni su moji članovi benda na neki način.
Uskoro ćeš se predstaviti zagrebačkoj publici, vjerujem da će ona čuti više pjesama od tri s nastupnog EP-ja?
Dojo: Naravno, imam dosta više pesama od te tri. Nedavno sam uradila i neke nove i počela da ih sviram, i jedva čekam da izađem na binu.
Kakvi su daljnji diskografski planovi, još jedan EP ili ćeš se odlučiti za album?
Dojo: Plan je da, kad završim sa ovom turnejom, napravim pauzu od dva meseca. Snimim i sredim novi materijal, kako bih mogla da ga izdam. Spremna sam za novi zvuk i novi izazov. Pored toga, trenutno radim na snimanju svojih spotova u režiji Tijane Kulasinović i poprilično sam uzbuđena zbog toga.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
