Beogradska kantautorica Ana Ćurčin u četvtak 18. veljače dolazi u Vintage Industrial Bar, a povod je njeno prvo predstavljanje albuma prvijenca ‘Sketches of Belonging’ pred zagrebačkom publikom. O tome kako je nastajao album, Aninom odrastanju, prijateljstvu s Dukatom Strajnićem (Stray Dogg), krađi omiljene gitare i koječemu još porazgovarali smo s glazbenicom uoči koncerta.
Ako se ne varam, u glazbu si došla iz kazališta, kako je došlo do toga?
Ana Ćurčin: Volela sam da sviram i pevam i pre pozorišne produkcije. Zapravo, pre studija sam i pravila neke demo snimke u Moskvi, imala neke manje gigove i sama i sa prijateljicom. Imam gomilu nekog materijala iz tog perioda. Tokom studija sam polako to odgurala na drugi plan, vratila se u međuvremenu u Beograd, radila godinama kao organizatorka i producentkinja. Muzika je bila u nekom drugom planu nekoliko godina i onda se vratila želja, neizdrživa i pomislila sam da ću žaliti što sam to ispustila u svom životu, ako ne pokušam ponovo da se bavim muzikom.
Zanimljivo je da se tako na albumu zahvaljuješ Dukatu Strajniću na zajedničkom glazbenom djetinjstvu, a da ga nisi ugostila na albumu, kako se to (ne)dogodilo?
Ana Ćurčin: Dukat i ja imamo otvorenu saradnju iako sad već duže vreme nismo svirali zajedno. Nezavisno od toga, Stray Dogg je radio na svojem trećem albumu, ja na svom prvom i iako su naše međusobne pesme nezaobilazne kad sviramo neki koncert zajedno, naše albume smo i on i ja posmatrali odvojeno od te saradnje. Paralelno jesmo pričali o tome da bismo voleli da zabeležimo nešto zajedno u studiju, da li su to iste pesme u našoj interpretaciji ili neke nove autorske stvari ili, pak, neke obrade. Tako da je to još uvek otvorena tema.
Prvi put sam vas gledao u Tvornici prije nekoliko godina u Zagrebu i tada ste zajedno gostovali s Dukatom, otkad uistinu traje vaše glazbeno prijateljstvo?
Ana Ćurčin: Naše prijateljstvo, muzičko i ovo ‘obično’ traje od prvog Americana Night Festivala u Beogradu. Mislim da je prošlo tačno tri godine od tad. Tad me Dukat pozvao da sviram na festivalu, mi smo spremili „I’m On Fire“ od Brucea zajedno i vrlo brzo shvatili da imamo sličan senzbilitet i da zapravo želimo slične obrade da pevamo. Oboje smo hteli što više da sviramo pa smo tako i ušli u saradnju i krenuli da sviramo i koncerte zajedno.
On mi je ispričao o nemilom događaju kad su vam u Milanu ukrali opremu iz auta pred koncert, kako se to dogodilo?
Ana Ćurčin: Ah! Tad je otišla moja prva gitara koju sam imala desetak godina. Kupila sam je davno u Moskvi i bila je dosta skupa, pobedila sam bila na jednom konkursu, dobila neki novac i uložila veliki deo toga u gitaru. Bili smo umorni, već smo nekoliko dana za redom vozili i svirali i sutradan imali koncert u Cirihu, pa smo eto svega nekoliko sati imali da prespavamo i da izjutra krenemo dalje na put i svirku. Spavali smo negde van centra Milana, parkirali kola ispred male dvospratne zgrade i sve je izgledalo vrlo nevino. Još sam bila umorna od teglenja opreme svakog dana, ali i kofera vamo-tamo, pa sam prvi put bila lenja da izvučem opremu te noći… A Dukat koji obično to ne radi je baš naprotiv poneo. Ništa, ujutru kad sam sišla da uzmem nešto iz kola nije bilo više ničega. Žalim malo svesku sa pesmama, gitaru, jedan super teksas prsluk i sav merchandise koji sam baš za taj tour napravila (cegeri i majice). Ali pošto bez gitare nisam mogla, istog dana smo otišli u radnju pa sam sav novac koji sam imala dala na novu gitaru koju sad sviram.
Koliko radite na tome da se za vas čuje izvan regije?
Ana Ćurčin: Potpuno smo skoncentrisani na muziku, radimo puno… Stray Dogg i ja sa Pop Depresijom (sa Ivanom Lončervićem i Svetlanom Đolović) smo mali tim i uglavnom sve radimo zajedno. Meni je album bio užasno bitan korak da bih mogla da otvorim neki, nadajmo se, veći prostor. Tek nam sada predstoji taj rad, razmišljamo koji su to pravi koraci. To nije mali posao, treba nam dosta podrške, pomoći, saveta i usmeravanja. Ali bez tog albuma to nije bilo moguće i tu takođe mislim na adekvatan materijal, kvalitetno zabeležene pesme i celinu sa kojom sad treba raditi dalje.
Što mislite je li važnije to učiniti preko festivala ili jednostavno plasirati album (iako je na Bandcampu) preko nekih stranih diskografa i slično?
Ana Ćurčin: Mislim da treba raditi sistemski i pokušavati na više načina. Bez svirki nema ništa, ali svirke nisu dovoljne. Dakle, festivali su jedan od načina. Strani diskografi mogu da omoguće valjda promociju i podršku da se dođe do medija, recenzija, dakle publike, ali i koncerata… Ne znam još tačno sve mehanizme ali znam da treba puno na tome raditi i biti jako kreativan u načinima da se otvara lagano prostor van regije.
Predstavljanje debut albuma uživo pred zagrebačkom publikom; (već) rutina ili posebna misija?
Ana Ćurčin: Nikako nije rutina. Predstavljanje albuma i benda su mi jako bitni događaji. U Zagrebu nisam svirala dovoljno puta da bi to bila rutina. Veliko zadovoljstvo mi je da dođemo da sviramo, voleli bismo da to bude češće ali i ovaj povod nam je sad najbitniji mogući. Dugo smo radili na albumu, ranije sam svirala sama u Zagrebu. Meni je jako bitno da predstavimo naš rad zagrebačkoj publici ali i da upijemo i njene reakcije, doživljaje i ponesemo ih dalje. Želja mi je da ove godine krenem da sviram redovnije sa bendom i da imamo koncerte u regionu. To nije uvek moguće sa celim bendom za sad, ali nam je želja da se predstavimo regionalnoj publici kao bend i nadamo se da će vam se dopasti svirka!
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
