Glazbenica koja veoma visoko kotira u svetu rock bluesa objavila je nedavno novi album ‘Best Of Me’, uz svesrdnu pomoć iskusnih muzičara, a jedan od njih je i Joe Bonamassa, neprevaziđeni vuk u blues vodama, čiji se dašak diskretno oseća na pomenutom albumu.
Joanna Connor od kraja osamdesetih godina objavljuje solo albume, svira gitaru na svoj, prepoznatljiv način, vokali su joj čisti, jasni i u konceptu onoga što već želi iskazati i njeni audio perfomansi zaista predstavljaju pravi užitak za mnogobrojne ljubitelje roka i bluza.
Ona je oličenje savremenog bluza i roka uopšte.
Album vatreno otvara numera “House Rules”. Vreme je da se oseti ritam, da se zaigra celim telom, smelo zakorači na još jednu scenu šoubiznisa. Od prvog do poslednjeg takta sve pršti, a jetki solo izraz gitare i te kako daje sjaj numeri. U nešto manje od četiri minuta oseća se dah, ne samo prošlih vremena, nego i onoga što će nas tek sačekati. Sledeća numera je “Pain And Pleasure”. Reč je o pravoj bluz numeri, koja ne razdvodnjava ljubav na trivijalni način, nego istu usklađuje sa savremenim tokovima ljudskog življenja. Duša luta i putuje, nema kraja, noć do jutra i trenutak otrežnjenja. O bolu i zadovoljstvu peva Joanna, jer jednog bez drugog nema. Prosto, numera je istisla sve ono iz Joanne što nosi u sebi, u stvari reč je o sazrevanju nje kao ljudskog bića, žene, slavljenice koja je osvojila ljubav, izgubila istu i stekla životno iskustvo.
Naslovna numera je treća po redu, reč je o klasičnoj ljubavnoj pesmi. Poenta je da žena veruje samo sebi u ovom hladnom svetu, kada ljubavi prođu i ostane sama. A dala je najbolje od sebe svom partneru, no on je njeno srce “pustio”. Muzički nepretenciozna, vokalno savršeno otpevano, kratki jecaji Joannine gitare samo daju omaž boli opisane u tekstu. Lagani i prepoznatljivi refren. I tuga… Četvrta numera je “Highway Child”, gromoglasna numera koja ne ostavlja nikoga ravnodušnog. Prepliću se gitare, ritam nosi kao da smo zaista na auto putu gde se kilometri nižu u beskraj i uživa u brzinama. Joanna želi da ostavi nevolje po strani, doda gas, nemir izbija iz nje jer ona je dete autoputa, njen život je putovanje, a gde položi glavu za san, tu je njen dom. I muzika i tekst su iznikli iz njenog dubokog osećaja za putovanja.
Po meni, sledeća numera je ono što predstavlja pravu Joannu Connor, mada nikada ne može sve stati u jedan song. Reč je briljantnom bluz okidaču “I Lost You”. Tužni zvuci gitare odzvanjaju u ušima, ni suza u oku nije daleko da sklizne niz taj vetar posrnuća i ucveljenog plača. Neko koga je mnogo volela više nije uz nju, a zajedno su odrastali u ljubavi. Ne beži od toga da ona nije savršena, da je učinila sve da očuva ljubav, ali da je sada iznutra uništena. Reka za plač i jedno zbogom su okvir za prošlost…
Šesta numera na albumu je “Two Of A Kind”, ali bih ga slobodno preveo kao Dva smo sveta različita. Džoanina duša je srela saputnika, ali njihova veza nije jednostavna i obična. Ona je impresionirana njegovim umom i govorom koji rasplamsava vatru u njoj. Kada sklopi oči oseća toplinu i zadovoljstvo. Energična i raskošna numera sa odličnim solo gitarskim intervalima, osećajnim vokalima i umerenim ritmom koji je u funkciji ritam gitare. Sledi “All I Want Is You”. Sklop njenog nastupa pred publikom i sve ostalo što ide uz takav bljesak, na kraju se izrodi u samotnu hotelsku sobu, bez prave nežnosti i ljubavi, a ona ne želi romansu za jednu noć, obraća se svojoj pravoj ljubavi koja nije uz nju i hoće samo njega. Umerena numera sa simpatičnim refrenom i porukom da možete imati sve što poželite, ali da ako u tome nema te iskre ljubavi, uvek će biti nekog žala, a prošlost nećete vratiti.
“Mercuru Blues” je rasplamsali rokenrol, sa intnzivnim pijanom koga prekrivaju brzopotezni zvuci solo gitare urađeni kroz tri dela numere koja ne traju duže od tri i po minuta, ali kao da je sav bes izleteo iz usta Joanne i prosuo se niz klavirski eho u dubokom zaleđu gitarskog rifa i zapaljenog plamena između slučajnih ljubavnika. Prolaznost života je samo deo njihovih vibracija, bez igara i samo za tu priliku sročenih.
“Shadow Lover” je deveta numera na albumu. Raspevani glas nudi slobodu u ljubavi, strast i zagarantovanu tajnost. Pomalo i plesna numera sa izričitom pripadnošću isključivo svojim mikrosvetovima. Za njom klizi “Greatest Of These”. Ali bukvalno klizi kroz neke izlive nežnosti i novog tajnog sastajališta između nevolje, smrti, loših vesti, haosa i mržnje, gladi, bolesti i rata. U samo dva i po minuta, lagane numere, koja sa ljubavnim osećanjima veze nema, ali ima sa izdubljenom nadom da će jednom doći vreme “mleka i meda”, da neće biti ubijanja zbog vlasti i novca, da će na kraju pobediti ljubav.
Album zatvara “Shine On”, vedra numera koja svoj put prati od izoštravanja vlastitog uma (da prepozna sve prepreke na koje naiđe), da se ne živi za hvalu i slavu, da se bude ono što jeste, jer svaki čovek ima svoj neki unutrašnji sjaj, sopstvenu istinu u kojoj svoje bitke bije, da živi sa smislom i hoda u ljubavi. Hodati i živeti sa smislom je poenta kompletnog albuma Joanne Connor. Isijavanje daje vlastite istine i nežno ih utapa u svrhu postojanja ljudskog bića.
Iskreno, Joanna Connor je daleko od one virtuoznosti gitarskog bljeska koje nudi Bonamasa na svojim solo projektima, ali, iako on više deluje kao savetodavac na ovom novom albumu, neko ko je dozvolio da iz nje ispliva sve ono što pripada aktuelnom rok bluz teatru, ali usmereno na jedan suptilniji način gitaristkinje i više nego solidne pevačice, Joanna Connor, konačni otisak je isključivo njen i njenog benda Wrecking Crew.
Sam album je, uopšte uzeto, miks roka, bluza, fankija i soula, a ima i elemenata kantrija. Ali, ono što izbija samouvereno iz svake numere koju je odsvirala i otpevala Joanna je strast utemeljena u njenoj želji za iskazivanjem da rok bluz ne pripada samo muškom svetu, da ima i te kako nadarenih žena koje mogu da praše žestoko i da ostave trag u roku, ali i da nežnost i ljubav mogu tiho opevati kroz sav bol koju samo ženska duša može izrecitovati, spevati, ali i odćutati.
(Gulf Coast Records, 2023.)