Lance Lopez spada u kategoriju sredovečnih muzičara, mada mislim da sa svojih 45. godina je bliži onim mlađim naraštajima. No, svakako po svom delanju u ovom veku je ostavio zamašnog traga. Naime, nedavno je objavio svoj jubilarni, deseti album, odnosno posle punih pet godina od poslednjeg izdanja, malo provokativnog naslova ‘Trouble is Good’.
Lance Lopez je američki roker, bluz gitarista i pevač, tekstopisac i muzičar koji je nesporno svoj identitet gradio pod žestokim utiscima B.B. Kinga, Jimija Hendrixa, ali u njegovom načinu sviranja, nazovimo to teksaškim rokom, ima udela i te kako Billyja Gibonsa i ZZ Topa. Ne mogu poreći da mu je i stil života u nekim negativnim segmentima bio sličan njegovim idolima. Lične borbe sa samim sobom dale su ipak šansu da nezdrav život ostavi za sobom i pokuša se prilagoditi nekom normalnijem načinu životu. To je svakako rezultiralo i albumom koji je pred nama.
Reč je o savremenom, čvrstom izdanju, sa dosta bluz motiva, ali mnogo bliže hard roku, gitaristi koji intenzivno praši i lomi istu preciznim i trgajućim tonovima, vokala na granici vapaja, očaja, ali jasnih uklopljenih na jedan elegantan, moderan način sa ritmom koji je u funkciji, pre svega solo gitare, zatim vokala, ali i nošen tekstovima koji su obećavajući.
Numeru koju lično izdvajam sa albuma je “Wild Country”. Pesma je o slobodi, onoj maloj koja čoveku daje izbor, bez odgovornosti i veza. Vezuje se za širinu nebeskog plavetnila, lutajući, ali slobodni pogled i neukroćeno srce koje divljački kuca u snažnom ritmu i slobodnoj zemlji. Neprocenjiva energija izbija iz same numere, prosto prkoseći na onaj način koji samo mladost može ljudskom biću podariti.
Inače, album otvara “Easy to Live”, žestoka rok numera sa kratkim solo prelazima i jednostavnim gitarskim rifom koji je gradi sve vreme moćnu akustiku. Ljubavna numera koja govori o raskidu, tražeći sunce, dobio je kišu, čekajući svoju dragu, ostao je sam. Nesporno snažno delo koje nagoveštava u kom smeru ide sam album. Zatim sledi “Jam With Me” o svim pokušajima da se čovek izvuče iz onih nedaća u koje je sam upao. Čista rok numera.
Naslovna numera “Trouble is Good” odiše čarobnim zvukom usne harmonike kao da nadograđuje pustinjski eho, zveket metala sa stapa sa akustičnim bluz tonovima. Ne garantujem da pesma nema političku konotaciju, da je sročena u maniru borbe između dobra i zla, odnosno da postoji jedno dublje sociološko kazivanje u kontekstu savremenih, ne samo američkih, nego i svetskih zbivanja. Posedovanje lične nevolje vodi u izgrađivanju same ličnosti ka onom stupnju osamostaljivanja čoveka kao ljudskog bića. Svakome je život težak na određeni način.
“Uncivil War” priča o dubokoj podeli između ljudi, kako po političkim i ostalim opredeljenjima, koje kasnije rađaju i mikro podele koje vode do podela i u samoj porodici, konkretno do razvoda. Umereno lagana numera, sa razvučenim, blagim, gitarskim solom, vraća nas u najlepše teškometalne balade. Krajnji utisak je da svi mali, lični, porazi, vode u sve dublje i dublje podele. “Take a Swing” je tipična hard rok numera, jaka i glasna, žestoka obrada klasičnih momenata rokenrola, nošenih energičnom gitarom u jednoj ekspresnoj vožnji sa lutajućim solo deonicama.
“Trying in the Tri Star State” karakteriše snažan solo – ne previše brzo, ali daleko od bilo kakve letargičnosti. Očigledno je da je na ovoj trominutnoj numeri Lance pokazao svo svoje gitarsko umeće, a ne mogu da se otmem utisku kao da je Hendrix na trenutak uplovio nanovo u rok vode. “Slow Down” je song koji nas upozorava da se malo prizovemo, te da usporimo ovaj način života koji nas toliko brzo kleše, da ne prepoznajemo sebe. Bluz rok numera na koju ne možete ostati inferiorni.
Sledeća numera na albumu je “Reborn”, snažno tematski oivičena numera, kroz nova vrata se ulazi, novo svetlo stiže, a naš junak se oseća ponovo rođen. Možda i najmelodičnija pesma na albumu, vokalno besprekorno odrađena. Album zatvara numera “Voyager: Sunrise, Voyager, I am Ra”. Numera koja odudara koncepcijski od ostalih delova albuma, podseća me na nekakvu mešavinu simfo roka, ali svakako kao da je prvu gitaru uzeo da svira Jimmy Page iz Led Zeppelina, a Bonham da je za bubnjevima, song kao da je iznikao iz numere “Kashmir”. Moćna solo gitara u gotovo sedam minuta trajanja pokazuje koliko je u stvari virtuozan gitarista Lance Lopez. Gitara kao da lebdi u nekom vakuumu, onda spiralno izvaja sve tonove iz nje i prospe je po užarenoj pustinji. Neobična numera koja jednostavno vas navlači da je više puta čujete kako biste je lakše razumeli.
Na kraju, snažan, duboko emotivan i ne previše zahtevan album za slušanje. Sjajni vokali i izuzetna rapsodija kompletnog bluz rok umeća koji nudi Lopez ne ostavljaju vas ravnodušnim, od početka do kraja možete ispratiti tu klasičnu rokersku nit, sa sjajnim bluz elementima, osetiti dah i duh negdašnjih moćnih gitarista iz prošlog veka, ali u jednom savremenom i izuzetnom produkcijskom otelotvorenju za divljenje. Odličan album i sve preporuke za slušanje i uživanje poklonika ne samo rok muzike, nego i za sve one koji samo žele uživati u istoj.
(Cleopatra Records, 2023.)
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
