Sutra će na pozornicu Vintage Industriala izići Klinika Denisa Kataneca i beogradski Proto tip, pa smo tim povodom razgovarali s Nikolom Čučkovićem, frontmenom potonjeg sastava.

Pred zajednički zagrebački koncert s Klinikom Denisa Kataneca objavili ste singl i prateći spot „Kad sagorim“, može se reći još jedan u nizu koji je snimila i osmislila redateljica Marina Uzelac. Što možete reći o tome u smislu da ona izvrsno pogađa senzibilitet benda?

Nikola Čučković: Sećam se da sam u jednom intervjuu koji je rađen sa Marinom, pročitao da bi volela da uradi spot za neku od naših pesama, to mi je bila ogromna čast i sama njena želja mi je bila ogroman kompliment, podstrek i potvrda. Pažljivo smo pratili njen rad za Seine i Kliniku i zaista uz Nađu Petrović i Nikolu Stojanovića, njeni spotovi odskaču i smatram ih izvanrednim. Slažem se da savršeno pogađa naš senzibilitet i puno smo o tome i razgovarali. Oba spota pripadaju sličnom svetu, nadrealnom, snolikom. Oba su u isti mah mračna, ali poseduju i nešto detinje, naivno. Meni je najdraže na koji način Marina ubaci bend u taj svet, taj odnos mene i benda, kauzalnosti tog odnosa.

Je li radni naslov novog albuma još uvijek „Velika frka“ i na koncu odnosi li se taj naslov na veliku frku unutar vaših redova ili na veliku frku koja je doslovce zahvatila cijeli svijet?

Nikola Čučković: Jeste, to je ujedno i naslov jedne od novih pesama koju ćemo vam i odsvirati u četvrtak. Da, odnosi se na sveopštu frku, od naših života, preko stanja u našem društvu, zemlji, regionu, a i uopšte u svetu.

Za bend koji dolazi iz Beograda nezaobilazno pitanje je vezano i za veliku frku koja je krenula s padom kolodvorske nadstrešnice u Novom Sadu 1. studenog prošle godine, potom sa spontanim okupljanjem građana i studentskim blokadama koje su prerasle u najveće antirežimske demonstracije i okupljanja ikad viđena u modernoj povijesti Srbije. Kako proto tip gleda na to, jer čini se da se kroz to razvija proto tip jednog boljeg društva?

Nikola Čučković: U Srbiji i Beogradu je poslednjih pola godine vrlo intenzivno, ja barem ne pamtim ovakvo vreme. U poslednjih deset godina desilo se mnogo strašnih i nedopustivih stvari, stvari na koje ne sme da se ćuti. Na blokade i proteste gledamo sa najvećom mogućom simpatijom. Beskrajno smo ponosni na studente, osećamo veliku zahvalnost jer su pokrenuli i gotovo sami guraju nešto što je do skoro bilo nezamislivo. Ovo je neka borba koja nadilazi političko. Ovo je stvarno borba za neke najelementarnije stvari, tako da ideološka razilaženja ostaju po strani i taj nivo zajedništva i jedinstva koji su studenti ispoljili budi veru, nadu, optimizam i prosto postidi te, imaš potrebu da doprineseš koliko možeš. Da, verujem da je ovo put ka boljem društvu.

Koliko vas sve to inspirira, obzirom da ste za novi singl kazali da „tekst tematizuje potrebu pojedinca da se aktivira u životu zajednice kojoj pripada, potrebu da se na nepravdu ne ćuti i ne žmuri“?

Nikola Čučković: Nemoguće je da ne utiče, isuviše je intenzivno i svreprisutno, čini mi se da je to jedina tema u mom životu poslednjih nekoliko meseci. Što se tiče pesme „Kad sagorim“ ona je napisana krajem prošlog leta i u velikoj meri je nadahnuta protestima koji su tada bili aktuelni, a ticali su se rudnika litijuma Rio Tinto. Negde sam tada osetio koliko me se sve tiče, koliko god ja to ne hteo, prosto politika prodre do tebe, tiče se svakoga. Sad mi ova pesma deluje još aktuelnije, ali to samo ukazuje na to koliko je borba u Srbiji duga i neprestana.

Osjećate li određeni pritisak oko rada na novom materijalu obzirom da je debi album nadmašio sva očekivanja i na koncu doveo vas do vašeg najvećeg koncerta u dvorani Amerikana u beogradskom Domu omladine (ako se ne varam)?

Nikola Čučković: Osećali smo blagi pritisak, barem ja jesam, da ne govorim u ime ostalih, dok nismo krenuli sa radom na novim pesmama. Sada se samo jako radujem, vrlo smo fokusirani i predani i mislim da će album dogodine u ovo vreme. Baš sam nestrpljiv da pesme podelimo sa publikom.

Kakve utiske nosite s tog koncerta, sad kad se osvrnete?

Nikola Čučković: To nam je uz koncert na TamTamu najdraža svirka u dosadašnjem bavljenju muzikom. Dese se ponekad tako neke čarobne stvari, gde bend i publika savršeno kliknu, bude pravi trenutak, bude odgovarajuć ambijent. Ja sam u Amerikani imao utisak da su se sve kockice posložile i da smo otključali neki novi stadijum povezanosti koji nam je do tada bio nepoznat.

Osvrćete li se uopće, ili ste, kad je u pitanju kreativnost, samo okrenuti novim izazovima?

Nikola Čučković: Osvrćemo se kako bismo u minulim stvarima našli podsticaj, ili ukoliko možemo nešto da naučimo iz njih. Ipak, što se tiče kreativnog dela nastojimo da budemo u datom trenutku. Naravno i tu je moguće vući paralele sa nekim pređašnjim pesmama, a to radimo samo kako bismo izbegli da ponovimo iste greške.

No ono recentnijeg datuma je zajednički nastup s Klinikom u Karmakomi u Beogradu, kako funkcionira taj spoj, što poetski, što po glazbenoj srodnosti, s obzirom na to da je zagrebački koncert pred vratima?

Nikola Čučković: Baš sam sa Branetom u Beogradu razgovarao o tom spoju i složili smo se da je vrlo teško utvrditi koja je to poveznica, jer ako se uđe u neku komparativnu analizu pojedinosti i elemanta dolazimo do razlika. Ipak, spoj je potpuno organski i mislim da super funkcioniše. Meni se čini da bendove veže integritet, senzibilitet, način na koji se bavimo muzikom. Odsustvo banalnog i ispraznog. Meni je ogromna čast da sviramo sa Klinikom i meni su oni ubedljivo najdraži regionalni bend.

Kako je došlo do ideje da Klinika i proto tip krenu u zajedničku koncertnu kombinaciju?

Nikola Čučković: Ideja se rodila na festivalu TamTam, Brane je gostovao na našim pesmama, svirao je klarinet. Bilo je prezabavno i negde odmah u razgovoru po završetku nastupa smo se složili da bi to bio super kombo.

I za kraj sdamo da razjasnimo dodatno za publiku, tu nije riječ o sistemu da je netko nekom predgrupa, već je to što bi se reklo ravnopravni double bill gig?

Nikola Čučković: Tako je. Dupli koncert dva prijateljska, bratska benda. Jako vam se radujemo.

Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.

Hvala vam.

Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute