Tibor Nađ ‘Isceljujuća moć bluza’ – čitanje obavezno popratiti slušanjem muzike

Isceljenje upakovano u paket od 700 grama, rasporedjeno na malo više od trista stranica i sa bezmalo osamdesetak podnaslova.

Tibor Nađ 'Isceljujuća moć bluza'
Tibor Nađ ‘Isceljujuća moć bluza’

Sa pojavom bluza u XIX veku, spritual je dobio svoj svetovni oblik. Postoje mišljenja teoretičara da ukoliko se pažljivo sluša spiritual čuje se setna nota koja je kasnije prerasla u bluz. Ili obrnuto, ako se pažljivo sluša bluz, nailazi se na jeku spirituala.

Široj javnosti ova muzika bila je nepoznata sve do kraja I svetskog rata. Jedan od najbitnih elemenata bluza osim ritma je specifični vokalni manir “holer” koji je obojio i veliki deo džez muzike kroz “blue” tonove. Holer je povik koji je otpevao plač i kao takav je njegovom instrumentalizacijom ušao i u druge muzičke pravce koji su se naslanjanjali na ovu autentičnu muziku američkih crnaca. Od verovatno, na početku samo vokalnih izlaganja uz pomoć udaraljki kako je jedino mogao crni čovek u dolini Misisipija da kroz pesmu saopštava svoju svakodnevicu, bluz je dobio i solističke instrumente, ali je kao muzički žanr rastao i menjao se pod uticajem i drugih stilova koji su se pojavili u sudaru američke i crnačke kulture. Prvi snažniji uticaj nakon sprituala, bluz je dobio pojavom regtajma, potom i džeza. Gramofonska snimanja u bluzu su zasebna priča. Naime, bluz je morao da sačeka da se sačini prvi snimak džeza 1917.godine. Ali ni ovo nije bio kraj oprečnosti u bluz diskografiji. Seoski bluz kao stariji, tonski je zabeležen nakon prve ploče iz 1920.godine koju je snimila predstavnica klasičnog bluza Memi Smit.

Ovo su samo izvedene naznake onoga o čemu je pisao Tibor Nađ u svojoj knjizi “Isceljujuća moć bluza”. Lekovito svojstvo, ali i univerzalnost ovog muzičkog žanra najpre se nalazi u nama samima. Naime, svi mi smo u sinkopiranim tokovima življenja pozvani da osetimo specifičnu setu i tugu koju bluz najčešće nudi.

Nađ je bluz kao svakidašnje iskustvo američkog crnog čoveka, nakon osvrta na nastanak muzike, njene instrumente i uticaje, izabrao da predstavi najvažnije umetnike bluza. Cela knjiga je u formi crtica, odnosno kratkih prikaza, uz praćenje hronologije, kojeg od bluzera. Tibor svaki pojedinačni narativni prikaz bazira na bibliografijama, publikovanim citatima i navođenju odabrane diskografije. Da bi čitaocu približio svoje pisanje, autor se poslužio brojnim fotografijama koje ilistruju na svoj način pisanje o muzici i njenim izvođačima. Koliko je mukotrpan posao svetskih bibliografa, a i Nađ je na svom projektu sažimanja podataka u priču radio desetak godina, obraditi predstavnike arhaičnog i klasičnog bluza, govori činjenica da je život najvećeg broja umetnika iz tog perioda obavijen tajnama i legendama. Najčešće nedostaju podaci o rodjenju ili smrti, a nije retko da o nekim važnim dogadjajima ima oprečnih sećanja očevidaca.

Iako namera pisca nije analiza muzike ili podrobnije karakteristike stilista bluza, ukazao je na značaj i uticaje pojedinih velikana poput Čarli Petona ili Roberta Džonsona. Neizostavni kada govorimo o bluzu su i carica bluza Besi Smit, osvrt na klavirski bugi-vugi stil, uvodjenje elektrike i prvi njen svirač Ti Boun Voker, ali i moderni bluz majstori poput B. B. Kinga. Od prvog do kojeg današnjeg bluzera možemo govoriti o popularnosti koju bluz donosi sa sobom. Činjenica je da verovatno ne postoji muzička forma koja će okupiti pripadnike više generacija nego što to čini po formi jednostavan i funkcionalan, ali po spontanosti i intimnoj ekspresiji poetski bluz.

Muzička industrija je učinila da je bluz pevač sve samo ne siromašni putnik beskućnik. Ipak uticaji ondašnjih “delta” muzičara nije nestala. Najeminentniji predstavnik gradskog bluza Madi Voters je uspeo da u svom pevanju sačuva “fild holer”. Madi Votersov ili B.B. Kingov uticaj na na rokenrol, ili čeljade bluza kako stoji u knjizi, je nemerljiv. Krik protesta se transformisao u bunt nove generacije. I da zaključimo: najveća vrednost bluza nije sentimentalnost, nego leži u tajni glasa Besi Smit koji je i u najveselim pesmam uvek obojen tvrdoćom, oštrinom i dubokom tugom.

Isceljujuća moć bluza je priručnik za sve koji žele da zavire u svet bluza. Kratka unutrašnja forma i nezavisnost svakog podnaslova daju mogućnost čitaocu da mu knjiga bude roman, rečnik, novinski članak ili vodilja do “mesta zločina” na kome se sluša izvrsna muzika.

Umesto epiloga o izdanju, najbolje je parafrazirati samog autora: čitanje knjige obavezno propratiti slušanjem muzike!

(Magyar Sźo, Novi Sad, 2014.)

Zadnje od Recenzija

Idi na Vrh
X