Pred sutrašnji nastup Partibrejkersa u zagrebačkoj Tvornici kulture ‘okrenuo’ sam Canetov telefonski broj…
Povod za novo koncertno druženje zagrebačke publike s legendarnim beogradskim Partibrejkersima jubilarni je 40. rođendan grupe. U nekom boljem trenutku to bi bila glavna tema, ali je trenutak takav kakav jest, u kojem je jednu veliku globalno zdravstvenu opasnost i neizvjesnost zamijenio doslovce jučer započeti rat na europskom kontinentu. No svejedno, ipak smo krenuli s rođendanom, dok je ljudski bitak povijesnog nam trenutka došao ubrzo potom u našem telefonskom razgovoru.
Zoran Kostić Cane: Rođendan? Sve to pada u zasenak sveopšte borbe za bitisanje. Svakoga dana. Ali lepo je. Četrdeset godina. Hvala Bogu.
Da kucnemo u drvo.
Cane: Pa, kako ‘ko.
Jel’?
Cane: Ali dobro, svako ima svoj put. Sve je to ok. Svi mi kuckamo u drvo, da nas ne čuje zlo.
Kako je bilo 40 godina prije, kada je mnogima bilo glavno načelo brzo izgorjeti?
Cane: Stajčiću, češeš me po prošlosti.
Dobro, neću.
Cane: Lep je dan, sutra je koncert. Ne mogu da se fokusiram na prošlost. Bilo je svega i svačega. Uglavnom, super je bilo.
Rokenrol posle rokenrola zavisi o šteti ispranosti mozga, pošto okolina radi svoje po sistemu: količina protiv kvalitete. Čovek treba da se oslobodi.
Hoćemo onda o koroni i svemu što nam je donijela?
Cane: E to je sranje! E pa to je prava tema! Devolutivni karakter prisutan je u svima, malo ljudskosti u nama ima. Težak je trenutak. Tek sada ne treba osuđivati ljude. Osuđivanjem ništa ne postižemo. U suprotnom, radimo na svoju štetu. Ovo je velika frka. Znaš, prekretnica u bitisanju čoveka. Nije ovo od jučer. Ovo je od ‘početka’, tako da ljudi raznoliko reaguju na sve to, kao da nam neko menja frekvencije. Znaš, kao da se neko s našim mozgom tu zeza, i to utiče na imunitet. Sve je tu frka. I sad je počelo ovo u Ukrajini. Znaš, jadan je čovek u ovome trenutku na ovome svetu. Male mu se šanse daju. Ali dok život traje, one postoje.
Jesi li pesimist ili optimist?
Cane: Pa znaš šta, uvek se nadaš da će biti bolje. Bolji dani postoje, samo čekaš da ovi loši odu. Tako da sve treba izdržati. Znaš, ovo je sad kao veliki ‘time out’. Niko ne zna. Ne znam ja, ne znaš ti šta će se desiti. Kapiraš? Možemo samo da pretpostavljamo, a od svih pretpostavki diže mi se kosa na glavi. Ali nadam se… Ima nešto u šta treba da te ubede, znači horizontala, a ima nešto u šta veruješ, dakle vertikala. Stajčiću, izvini što te zbunjujem, možda si trebao da uradiš sklekove.
Ne zbunjuješ me. Shvaćam razmišljanje…
Cane: Šta ima da shvaćaš? Valjda osećaš na kom nivou je sada život tvoj? O čemu ti sad mora da razmišljaš, o nametnutim temama i u koji kontekst te život stavio. Ovako nikad nije bilo. Ovo je promena frekvencije.
Jasno, nema povratka na neko staro normalno. Uvijek idemo naprijed u novo nepoznato, kakvo god bilo.
Cane: Tako je. Jedino što tu postoji je revitalizacija. Uvek postoji revitalizacija. Ali revitalizacija dobrih ideja, dobrih namera, dobrih osobina. Svega što je dobro. Znači, neprestana revitalizacija.
Hajde da ipak bar malo skrenemo prema glazbi, a i tiče se te neprestane revitalizacije dobrih ideja… Zadnje što smo te mogli čuti bilo je gostovanje u pjesmi „Rokenrol posle rokenrola“ grupe Artan Lili.
Cane: Ne treba zaboraviti postulate mladosti, koje nisu samo pripadali mladosti koje su našle obeležje u dobrome svetlu. Posle svega, uvek si ti to što jesi. Rokenrol posle rokenrola zavisi o šteti ispranosti mozga, pošto okolina radi svoje po sistemu: količina protiv kvalitete. Čovek treba da se oslobodi. Ova čitava frka u kojoj mi živimo ne okreće te toliko spolja, nego te gura u neku introspekciju. To znači da počinju da se preuveličavaju stvari. Znaš ono; kad naknadna pamet mesto pravi. Da li je tako bilo ustvari? Znači, nadamo se. I ne preostaje nam ništa drugo nego da budemo u dobrom raspoloženju. Da budemo okej u komunikaciji s ljudima.
Kako je s inspiracijom u ova vremena? Pričao sam s dosta glazbenika i nije baš mali broj onih koji su u početku mislili da će biti inspirativno, ali da im je inspiracija sustavno nestajala u ovoj, kako si je nazvao „novoj frekvenciji“. Gdje su tu Partibrejkersi, konkretno nakon albuma „Sirotinjsko carstvo“?
Cane: Kako da ti kažem, zarobljeni smo u tipizirane faze. Znači: nema-nema, pa ima-ima, pa opet nema… Inspiracija je kao ponornica. Sad je vidiš, sad je ne vidiš. Ili je osetiš, ili ne, ali bez nadahnuća nema toga da se situacija menja. Mene nadahnjuje svesnost da imam šanse da popravim ono što je pokvareno. Za ono što nosim, milost od Neba prosim.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
