Oni su Jorgovani. Dolaze iz Beograda. To što sviraju nazivaju boemskim punkom. Publika osjeća da je njihova priča iskrena i postaju sve popularniji. U četvrtak će se popeti na pozornicu Vintage Industriala, a o bendu i odnosima u njemu je iskreno i bez zadrške odgovarao njegov frontmen Marko Joković Muki.
Kao stilska orijentacija uz ime vašeg benda se veže pojam ‘boemski punk’. Kako se ovo ‘boemski’ našlo uz ‘punk’?
Marko Joković Muki: To su smislili naši fanovi i nama se jako svidelo i prisvojili smo. Nas slušaju ljudi i kada tuguju i kada se vesele, slušaju nas na momačko veče, svadbu, ali i kada se razvode. Jednom smo imali poziv da sviramo žurku povodom rođenja deteta. Kaže nam lik: Napravili smo dete uz vašu muziku i logično je da svirate na rođenju. Ima ona nepravda kada se portir napije onda je pijanica, a kada se lekar napije onda je boem. Svi članovi benda, osim mene, su završili neke fakultete, a ja sam i srednju preko veze završio. ali šlepam se uz njih. Od fakulteta imam jednu noć prespavanu u studentskom domu i jedno pijanstvo u kafani na mašinskom fakultetu, ali opet sam boem.
Nas gotovo da i nema u medijima, ali mislim da tako i treba da bude. Na nekim televizijama nas puštaju u 2 ujutro, što je ok. Nismo mi baš bend koji bi trebalo da se pušta u jutarnjem programu.
Kako je došlo do imena Jorgovani?
Marko Joković Muki: Dugo smo razmišljali i Jorgovani nam je zvučalo prodorno i moćno i lako se pamti, a može da ima prevedeno značenje . Kada sam pitao oca kako mu se čini, on mi je rekao: „Malo je pederski…“
Kafana je lajtmotiv vaših pjesama, kako to?
Marko Joković Muki: Kada sam u njivu ili na poslu ceo dan i kada dođem kući umoran i prljav, ja ne mogu da uzmem da čitam knjige ili da gledam naučne emisije, već odem u kafanu da se opustim. Popijem 10-15 piva marke Zaječarsko, jedem meso i slušam narodnjake, pa sutra ponovo. Ako te pesma natera da podignes ruke uvis, onda znaš da je hit.
Koji je prosjek godina u bendu?
Marko Joković Muki: Prosek je 31, izgledamo kao da imamo po 41, osećamo se kao da imamo po 51, ali se ponašamo kao da imamo po 11.
Što je vas ‘natjeralo’ da u tim godinama osnujete punk bend?
Marko Joković Muki: To se kao i sve bitne stvari u životu desilo skroz spontano. Nismo planirali da pravimo od toga firmu od koje će da živimo, već smo grupa drugara koji pravi pesme koje će privatno da slušamo, a sad ako se to svidi široj publici tim bolje. Mi smo svi imali matične bendove, a Jorgovani su nastali usled viška slobodnog vremena i viška inspiracije. Za kratko vreme smo došli do šire publike i ona nam je dala vetar u leđa da nastavimo još jače sa tim. Ako se baviš muzikom i praviš pesme, onda moraš da slušaš sve i svašta, ukoliko slušaš samo određeni pravac muzike mahinalno ćes praviti kopiju tih bendova koje slušaš. Ja smatram da je danas u muzici sve dozvoljeno i to poredim sa spremanjem gulaša. Sto više sastojaka staviš, gulaš bude lepši. Kada putujemo, na svirkama nikad ne možemo da se dogovorimo koju muziku da slušamo pošto svi imaju neke uvrnute i neobične ukuse.
Jednom smo imali poziv da sviramo žurku povodom rođenja deteta. Kaže nam lik: Napravili smo dete uz vašu muziku i logično je da svirate na rođenju.
Općenito ste i dalje angažirani u dosta bendova, a opet su Jorgovani prilično aktivni. Kako nastaju vaše pjesme? Razrađujete li ih dugo, ili ‘što na umu, to na drumu’?
Marko Joković Muki: Što na umu, to na drumu, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Vodimo računa da ne budemo previše dostupni svuda da ne postanemo jedan od onih bendova što su dosadili i bogu i narodu. Pesme pišem ja i donesem ih na probu i kažem bubnjaru koji tempo da vozi i ja otpevam to, a gitarista mi kaže: „Ovo je sranje“ onda mu ja psujem i oca i majku i kažem mu da je pička od čoveka. Zameram nam jedino što nemamo češće probe, mislim da bi komotno mogli da izbacujemo dva albuma godišnje.
Kako gledate na značenje punka u današnje vrijeme?
Marko Joković Muki: Što se tiče izvođača primetan je nedostatak kvalitetnih bendova i autora na ovim prostorima. Sve se svodi na bendove koje su nastali još pre 30 godina. Panka danas najmanje ima u pank muzici. Više ga ima u hip hopu i u narodnjacima. Mnogi od njih su pank, a da i nisu svesni toga.
U Beogradu ste napunili SubBeerni centar zimus, u medijima vas gotovo i nema, evo u Zagrebu se također povećava vša fan baza. Kako to tumačite?
Marko Joković Muki: To tako treba da bude i jako smo ponosni na to. Mi nismo najbolji bend, a nismo ni među 100 najboljih bendova, ali garantujem da smo jedan od najiskrenijih bendova i stojimo iza svake naše pesme, to publika oseća, nju ne možeš prevariti. Ako je bend dobar i ako ima hitove on će pre ili kasnije doći do publike bez obzira da li ga ima u medijima ili ne. Nas gotovo da i nema u medijima, ali mislim da tako i treba da bude. Na nekim televizijama nas puštaju u 2 ujutro, što je ok. Nismo mi baš bend koji bi trebalo da se pušta u jutarnjem programu.
Po Zagrebu se priča da ste kupili svinju za novac od koncerta grupe Deponija u Zagrebu. Kakav je plan s novcem koji ćete dobiti od ovog koncerta Jorgovana?
Marko Joković Muki: Od para u Beogradu ja lično sam kupio šest kubika drva, a od para iz Zagreba ću kupiti nekoliko džakova veštačkog đubriva. Treba da bacim u kupine.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
