Marko Joković Muki (Jorgovani): Nas slušaju ljudi i kada tuguju i kada se vesele

Oni su Jorgovani. Dolaze iz Beograda. To što sviraju nazivaju boemskim punkom. Publika osjeća da je njihova priča iskrena i postaju sve popularniji. U četvrtak će se popeti na pozornicu Vintage Industriala, a o bendu i odnosima u njemu je iskreno i bez zadrške odgovarao njegov frontmen Marko Joković Muki.

Jorgovani (Foto: Aleksandar Stojković)

Kao stilska orijentacija uz ime vašeg benda se veže pojam ‘boemski punk’. Kako se ovo ‘boemski’ našlo uz ‘punk’?

Marko Joković Muki: To su smislili naši fanovi i nama se jako svidelo i prisvojili smo. Nas slušaju ljudi i kada tuguju i kada se vesele, slušaju nas na momačko veče, svadbu, ali i kada se razvode. Jednom smo imali poziv da sviramo žurku povodom rođenja deteta. Kaže nam lik: Napravili smo dete uz vašu muziku i logično je da svirate na rođenju. Ima ona nepravda kada se portir napije onda je pijanica, a kada se lekar napije onda je boem. Svi članovi benda, osim mene, su završili neke fakultete, a ja sam i srednju preko veze završio. ali šlepam se uz njih. Od fakulteta imam jednu noć prespavanu u studentskom domu i jedno pijanstvo u kafani na mašinskom fakultetu, ali opet sam boem.

Nas gotovo da i nema u medijima, ali mislim da tako i treba da bude. Na nekim televizijama nas puštaju u 2 ujutro, što je ok. Nismo mi baš bend koji bi trebalo da se pušta u jutarnjem programu.

Kako je došlo do imena Jorgovani?

Marko Joković Muki: Dugo smo razmišljali i Jorgovani nam je zvučalo prodorno i moćno i lako se pamti, a može da ima prevedeno značenje . Kada sam pitao oca kako mu se čini, on mi je rekao: „Malo je pederski…“

Jorgovani (Foto: Dušan Šarac)

Kafana je lajtmotiv vaših pjesama, kako to?

Marko Joković Muki: Kada sam u njivu ili na poslu ceo dan i kada dođem kući umoran i prljav, ja ne mogu da uzmem da čitam knjige ili da gledam naučne emisije, već odem u kafanu da se opustim. Popijem 10-15 piva marke Zaječarsko, jedem meso i slušam narodnjake, pa sutra ponovo. Ako te pesma natera da podignes ruke uvis, onda znaš da je hit.

Koji je prosjek godina u bendu?

Marko Joković Muki: Prosek je 31, izgledamo kao da imamo po 41, osećamo se kao da imamo po 51, ali se ponašamo kao da imamo po 11.

Jorgovani (Foto: Liman Crew)

Što je vas ‘natjeralo’ da u tim godinama osnujete punk bend?

Marko Joković Muki: To se kao i sve bitne stvari u životu desilo skroz spontano. Nismo planirali da pravimo od toga firmu od koje će da živimo, već smo grupa drugara koji pravi pesme koje će privatno da slušamo, a sad ako se to svidi široj publici tim bolje. Mi smo svi imali matične bendove, a Jorgovani su nastali usled viška slobodnog vremena i viška inspiracije. Za kratko vreme smo došli do šire publike i ona nam je dala vetar u leđa da nastavimo još jače sa tim. Ako se baviš muzikom i praviš pesme, onda moraš da slušaš sve i svašta, ukoliko slušaš samo određeni pravac muzike mahinalno ćes praviti kopiju tih bendova koje slušaš. Ja smatram da je danas u muzici sve dozvoljeno i to poredim sa spremanjem gulaša. Sto više sastojaka staviš, gulaš bude lepši. Kada putujemo, na svirkama nikad ne možemo da se dogovorimo koju muziku da slušamo pošto svi imaju neke uvrnute i neobične ukuse.

Jednom smo imali poziv da sviramo žurku povodom rođenja deteta. Kaže nam lik: Napravili smo dete uz vašu muziku i logično je da svirate na rođenju.

Općenito ste i dalje angažirani u dosta bendova, a opet su Jorgovani prilično aktivni. Kako nastaju vaše pjesme? Razrađujete li ih dugo, ili ‘što na umu, to na drumu’?

Marko Joković Muki: Što na umu, to na drumu, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Vodimo računa da ne budemo previše dostupni svuda da ne postanemo jedan od onih bendova što su dosadili i bogu i narodu. Pesme pišem ja i donesem ih na probu i kažem bubnjaru koji tempo da vozi i ja otpevam to, a gitarista mi kaže: „Ovo je sranje“ onda mu ja psujem i oca i majku i kažem mu da je pička od čoveka. Zameram nam jedino što nemamo češće probe, mislim da bi komotno mogli da izbacujemo dva albuma godišnje.

Kako gledate na značenje punka u današnje vrijeme?

Marko Joković Muki: Što se tiče izvođača primetan je nedostatak kvalitetnih bendova i autora na ovim prostorima. Sve se svodi na bendove koje su nastali još pre 30 godina. Panka danas najmanje ima u pank muzici. Više ga ima u hip hopu i u narodnjacima. Mnogi od njih su pank, a da i nisu svesni toga.

Jorgovani (Foto: Aleksandar Stojković)

U Beogradu ste napunili SubBeerni centar zimus, u medijima vas gotovo i nema, evo u Zagrebu se također povećava vša fan baza. Kako to tumačite?

Marko Joković Muki: To tako treba da bude i jako smo ponosni na to. Mi nismo najbolji bend, a nismo ni među 100 najboljih bendova, ali garantujem da smo jedan od najiskrenijih bendova i stojimo iza svake naše pesme, to publika oseća, nju ne možeš prevariti. Ako je bend dobar i ako ima hitove on će pre ili kasnije doći do publike bez obzira da li ga ima u medijima ili ne. Nas gotovo da i nema u medijima, ali mislim da tako i treba da bude. Na nekim televizijama nas puštaju u 2 ujutro, što je ok. Nismo mi baš bend koji bi trebalo da se pušta u jutarnjem programu.

Po Zagrebu se priča da ste kupili svinju za novac od koncerta grupe Deponija u Zagrebu. Kakav je plan s novcem koji ćete dobiti od ovog koncerta Jorgovana?

Marko Joković Muki: Od para u Beogradu ja lično sam kupio šest kubika drva, a od para iz Zagreba ću kupiti nekoliko džakova veštačkog đubriva. Treba da bacim u kupine.

Zadnje od Intervju

Idi na Vrh