Pred početak hladne zime, u smiraj daleke 1981.godine, na vratima novog početka australske grupe AC/DC, zgodilo se objavljivanje njihovog osmog albuma ‘For those about to rock ( We salute you)’, Za one koji će se zaljuljati, mi ih pozdravljamo.
Posle povratničkog albuma “Back In Black” i sa novim pevačem Brianom Johnsonom, nakon samo godinu i nešto, razorni rcok bend objavio je novi materijal. Ovaj put nije bilo nikakvog eksperimentisanja, sigurni u vokalno-koncertni uspon novog pevača, uz razrađene šeme već prepoznatljivog zvuka, solidne tekstove, te pristojnu produkciju i za ono vreme, Malcom i Angus Young, punih četrdeset minuta drže pažnju.
Brian Johnson je tada već ovladao učešćem u AC/DC mašineriji, tako da mu nimalo nije bilo teško da nastavi tamo gde je stao na prethodnom, možda ikada i najboljem, albumu benda, ali sada sa već sigurnim pristupom prave rock zvezde, kako glasom, tako i scenskim pokretima. Nosi sigurno ceo album, Malcom drži sjajan ritam uz brze i zahtevne rifove, dok Angus svoje gitarske solo deonice vrlo vešto otvara i zatvara. Sve pršti od ljutog rokenrola, sjajan ritam, kao da svo vreme vozi nekim skupim kočijama sa čistokrvnim arapskim konjima, njihov topot lako i jako gazi, na trenutke vispreno, na trenutke lakomo, ali ide, hrabro ostavljajući trag tamo gde prolazi.
Tekstovi su laki, nema tu neke pretenciozne filozofije, obraćaju se mladim, ambicioznim ljudima, bez teških poruka i razmišljanja, songovi su melodični, lako pevljivi, a svi su nošeni brzim ritmom usaglašeni sa vrlo visokim, čitaj vrištećim, vokalima Briana Johnsona. Da, tada još, možda u nekom potcenjivačkom odnosu od strane komšija Amerikanaca, jer zaista mislim da su i pre ove ploče imali mnogo bolje albume, ali je “For Those About To Rock” zablistao na američkoj Bilbordovoj listi i zauzeo carski presto, odnosno prvo mesto na istoj. To je bilo prvi put da je australski bend zajahao kao broj jedan. Teško se mogu oteti utisku da su i njihovi prekookeanski susedi konačno shvatili kakav je u stvari bend AC/DC. Jesu i tada bili slušani, ali osećalo se neko konstantno podozrenje američke kritike prema njima, kao da nisu verovali u kvalitet benda, bez obzira što je prethodni album “Black In Black” prodat u milionskim tiražima i jedan od svakako najprodavanijih albuma u istoriji rocka. Nekako sav taj kvalitet benda kao da je isplivao sa ovim albumom.
Od strane jednog od najuticajnih pop rok magazina Rolling Stonea, album je ocenjen kao vrlo dobar, a i od ostalih poimatelja rokenrola u obliku kritika, dobili su više nego pristojne recenzije. Naravno da se u svakom delu, bez obzira u kojoj umetničkoj branši se ocrtavali, može pronaći neki nedostatak ili ukazati na nešto što bi se moglo odraditi puno bolje, tako da ni “For Those About To Rock” nije pravilo koje potvrđuje izuzetak. Nekako kao da su nastavili tamo gde su stali sa prethodnim albumom, kao da su se samo nadovezali i bili sigurniji u ono što rade, nego prvi put s Brianom Johnsonom pred mikrofonom.
Australski najpoznatiji rok bend sigurno je držao uzde svoje karijere, povremeno se blago prelamajući ka novim stremljenjima u rok muzici, ali ta odskakanja su uvek bila vrlo minorna, naprosto su se držali svog prepoznatljivog stila još od osnivanja u Sydneyu 1973. godine. Poenta je da, i pre nego što Brian Johnson zavrišti, po prvim taktovima, odnosno rifovima numere, vi lako prepoznajete o kojoj grupi se radi, a nakon odslušanog uvoda, znate i o kojoj pesmi je reč, a vokal tu samo vrši nadoveru na tim gitarskim rifovima i kratkim, ali nosećim, solo deonicama. Ni na pomenutom albumu nema razvlačenja, sve je nabijeno adrenalinom, svaki udar bubnja i doboša uzdiže telo, svaki rif kao da seče song između lepršavosti života i turobnog pretkazanja na dokovima sumornih luka. A baš taj kratki solo, koji prosto ujeda uho, u sadejstvu sa izrazito visokim glasovnim mogućnostima pevača, daje viziju nekog novog sveta koji, nije obojen u čudesno ruho, ali nudi tihi spektar trenutnog zadovoljstva u dugom nizu treptaja oka. I samo na tren se izlazi iz vlastite ljušture, no sasvim dovoljno za izbacivanje sveukupne negativne energije iz mladog bića.
Razorna moć muzike sa albuma ogleda se u kompaktnosti samog benda, skoro do perfekcionizma usviranosti istog, nema iskakanja ni na koji način, ceo brod plovi sigurno, ne prebrzo, ali ide, gura niz talase života. Ne ostavljalju nedoumicu o načinu na koji žele svet približiti sebi, bez pravila, samo sa jasnom naznakom sopstvenog postojanja, da su ovladali sa samim sobom, odnosno da su sigurni u ono što stvaraju i žele da rade.
Širom ove naše nestabilne planete, AC/DC je na početku pretposlednje dekade prošlog stoleća, prodao navedeni album u skoro sedam miliona primeraka. Naravno da je veliki broj ljubitelja njihove muzike i sa ovih prostora uvrstio “For Those About To Rock ( We Salute You)” u početno štivo spoznaje svetskog rokenrola, začinjenog nekom nežnom, ali postojanom ljutinom. Vredi obeležiti jubilej navedenog izdanja, pogotovo što AC/DC i danas prkose surovom vremenu i teškim mislima. Kakvi god su i sada, tu su oko nas, oseća se taj adrenalin i ta neizreciva pitkost jednog vremena, jedan ulog u prošlost za rad ulaska u budućnost. A ona ne čeka nikoga, za nju se uvek treba boriti. AC/DC su težak relikt prošlog vremena, ali i zrnce zlatnog uloga za buduće utrle drumove po kojima kroči noga rokera slobodnog sveta.