Kao omaž jednom od najvećih i najoriginalnijih muzičkih stvaralaca sa ovih prostora u poslednjih 50 godina, u beogradskom Sava centru održan je ‘Koncert za Arsena – Gabi, Matija i prijatelji’. Nа Koncertu zа Arsena pored supruge, legendarne, jedne od najvoljenijih muzičkih diva Gаbi Novаk, uvek drage gošće Beograda i beograđana, i sinа Mаtije, nаstupili su i neki od Arsenovih dugogodišnjih prijаteljа i sаrаdnikа kаo što su Zorаn Predin, Zlаtаn Stipišić Gibonni, Biserа Veletаnlić, Zаfir i Vasil Hаdžimаnov, Zdravko Čolić, Predrag Miki Manojlović, kаo i orkestаr Camerata Serbica pod dirigentskom pаlicom mаestrа Josipа Cvitаnovićа.
U veliku dvoranu Centra Sava stane četiri hiljade duša, a prošle subote, za veče posvećeno Arsenu, bila je bezmalo prepuna. U publici ogromnu većinu su činili ljudi od preko pedeste godina, elegantno odevene čike, tete s frizurama, doterani, ali s merom, onako kako se onomad izlazilo na koncerte.
– Zabravio sam da ovi fini ljudi uopšte postoje – priznajem.
– To ti je građanski Beograd. Oni probrani, čiji unuci ne slušaju narodnjake – kaže ortak – Poslednji put su se, da ja znam, ovako okupili na koncerta Lou Reeda.
Na sceni pozorišna atmosfera, dugorepi crni klavir blistao je pod dramatičnom rasvetom. Preko velikog skrina ogroman Arsenov potpis. Koncert samo što nije počeo. Moram priznati da sam se u tom trenutku uplašio da sam pogrešio što sam došao. Šta očekivati kada udovica, sin jedinac i nekolicina prijatelja velikog barda ni godinu dana po njegovom odlasku naprave tribute koncert za pokojnikove vršnjake? Parastos?
Program je otvorio domaćin, Matija, sa svojim jazz obradama očevih komada. Prvu je izveo sâm za klavirom, još par u pratnji orkestra Camarata Serbica. On je, realno, ozbiljan glazbenik, a i orkestar nas nije razočarao.
Domaćica priredbe, Gabi, pred publiku je izašla u dugoj haljini, dostojne negdašnjeg Opatijskog festivala. Na onom mekanom narečju koji ženama tako lepo stoji, ona nam je malo pripovedala o Arsenu, da bi nam otpevala nekoliko pesama koje svi znamo, pisanih o njoj i za nju. Pratio ju je sin na klaviru, majstorski. Kako su to postigli ne znam, ne razumem se, ali pesme nikako nisu zvučale kao da su izvučene iz naftalina, već kao da su žive. Odjednom sam zadovoljan sam što sam se oglušio o upozorenja sopstvenih predrasuda i ipak došao na koncert, a iskreno, da mi ortaci, nisu dali ulaznicu i onoliko me ubeđuvali da će to biti koncert, a ne pomen, ne bih se odvažio.
– Kapiraš da je ovo nekad bio mejnstrim? – kažem ortaku.
– Kapiram, mada mi nestvarno zvuči u vreme cajki i ratnih zločinaca – kaže on.
Zatim su domaćini na scenu pozvali prijatelje. Prvo je Zafir, u pratnji sina mu Vasila na klaviru, i sa tragovima folk vibrata u glasu, otpevao “Čovek kao ja”, šansonu s kojom je pobedio na nekom davnom festivalu. Za njim je promuklo pevao Predin, čak je jednu numeru i na slovenskom izveo. On je najavio Biseru i, ponovo, sestrića joj, Vasila.
– Ne plači, srce moje, ima dana pred tobom! Prvi put reći zbogom, nije lako, znam! – pevala je Bisera. Ne, nije otpevala, nego je pokidala.
Gibonni je razmenio par dalmatinskih reči sa publikom i otpevao “Loše vino”.
– Nisam znao da je to Arsenov rad – rekoh ortaku.
– Nema veze, opet znaš svaki stih – primetio je on.
A onda se na sceni pojavio izvođač od koga se sali oteo čujan uzdah.
– A iz SR Bosne i Hercegovine nam dolazi Zdravko Čolić – najavio mi je ortak na uho u maniru Olivera Mlakara.
Čola, nikad mlađi, pevao je isto kao nekad i đuskao kao da su mu i Lokice tu. I možda bi to i bio vrhunac priredbe da nije imao peh da mu usred nastupa rikne ozvučenje. I da nije Čola.
Na kraju opet Matija i Gabi:
– Pamtim samo sretne dane – pevala je Gabrijela N – pamtim samo one noći, koje sam dijelila s tobom sanjajući i ljubeći.
Za refren, koji je nekada izvodila u duetu sa suprugom, Gabi se okrenula publici za pomoć. I iz udobnih fotelja preostalih iz doba sretnije prošlosti Beograđani su uglas zapevali umesto odsutnog Arsena.
– Ja nisam kao ti, da pamtim samo zlo. Ja nisam kao ti, ne mogu to. Na na na na na na…- pevali smo svi zajedno, ali tiho, sotto voce, onako kao što bi to sam Arsen činio, mekano, opet svi kao jedan. S pozornice je šaputala Gabrijela N, iz mraka je odgovarao šapat verne publike, i kapiram da je svakom u oku bila suza.
I tada Gabrijeli N. uručiše buket crvenih ruže, lep kako samo može biti pod scenskom rasvetom, a ona ode do klavira da zagrli sina koji joj na uho, nesvestan da je tu negde mikrofon, i da ga mi čujemo reče, sav radostan:
– Mama, dobri smo!
I realno, odlični su bili.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
