Od osnivanja, sada već daleke 1987. godine, Bjesovi iz Gornjeg Milanovca su važili za krajnje netipičnu pojavu na ondašnjoj rok sceni.
Bjesovi su imali dva pevača i muzika koja gruva snagom grandža pre nadolazećeg grandža, s osvrtom na brižljivo uklopljene citate iz rokenrol istorije, davali su pečat autohtonog benda, benda koji je pobedom na gitarijadama, prvo u Čačku, a potom i u Zaječaru konačno dospeo pod radar šire publike. I publika se širila, baš kao i opseg zvučnog zida koji su Bjesovi na prva tri izdanja razdelili publici: „U osvit zadnjeg dana“ (1993), „Bjesovi“ (1994) i „Sve što vidim i sve što znam“ (1997).
No, vremena i postave bendova se menjaju, nakon odlaska Gorana Marića (vokal) iz benda, Zoran Marinković nije imao želju da nastavi s radom. Došašvši bučno i za kratko vreme ušavši u legendu, Bjesovi su se ugasili,. Ipak, stvaralačka svrabež akademskom slikaru Zoranu Marinkoviću nije dala mira te su Bjesovi u opet izmenjenoj postavi sa kultnim sledbeništvom iza sebe spremno zakoračili u 21. vek, koje čak ni njihovo „tromo“ diskografsko delovanje u novom milenijumu nije poremetilo.
Na prvi dan leta, ovog leta, u prostoru „Beer Gardena“, „Bjesovima“ je pripala čast da se susretnu sa svojom vernom (i znatiželjnicima pride) publikom, koja im omogučuje čak četiri-pet (dobrano popunjena) koncerta godišnje u Beogradu. I oni nikada ne fulaju, ne znaju kako se to radi.
Hard rok i psihodelija kojom komanduje Marinković (koji scenski neodoljivo podseća na Rendija Mekmarfija (+brada) iz „One Flew Over The Cuckoo’s Nest“), iz pesme u pesmu hipnotiše i pleni. Gitare vibriraju, ritam sekcija potmulo tutnji, dok Zoran ispevava svoju patnju, agoniju, život i bes. „Vraćam se dole“, pri početku, vraća sećanje na vreme kada su Bjesovi bili otkrovenje, a od tada je prošlo zamalo dva punoletstva… nema veze… pesma udara kao i nekad, udara i „Sam“, „Gavran“ i „Sve će se doznati“. Bend jednostavno, plete svoju mrežu, publika je tu da se uhvati i hvata se.
Taman na vreme za „Aikido“ („Braća Left“), „Nebo“ („El.Org“) pucačku „Ustaj, majko zemljo“ („The Stone“) dobrano obrađene pesme, koje je bend prilagodio svojoj poetici i ubrizgao im jednu sasvim novu notu. I zahuktavalo se, bilo je jasno da posle sat vremena koncerta sledi krešendo u završnici, za koji iskreno ne znam da li je stigao. Dok je „Kiša“ počela svoju putešestviju iz zvučnog (nedovoljno kvalitetnog i glasnog, da se ne lažemo) sistema, bez ikakave najave stigao je jak vetar, kao prethodnica nadolazećem nevremenu (toliko uobičajenom za ovu sezonu proleće-leto 2019).
Ostanak na koncertu nije predstavljao opciju (ribarske čizme i kabanica, mi nisu baš deo obuće i odeće koji preferiram), te ostajem nedorečen za nastavak koncerta (da li ga je uopšte i bilo?) za koji su verovatno bile ostavljene pesme benda koje su preživele vreme i postale „evergreen“ punokrvne rokenrol scene: „Avioni pevaju“, „Ime“, „Bolje ti“, Vreme je“, „Zli dusi“ i ima ih još… što ćemo sasvim sigurno čuti na njihovom sledećem koncertu. Te večeri je gruvanje Bjesova, u mom slučaju, je prekinuto gruvanjem majke Zemlja i oca neba, a sa njima se ne da šaliti, oni očas posla mogu da pobesne kao Bjesovi.
Beogradsku redakciju RavnoDoDna podržava Odličan hrčak
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
