Bjesovi u Beer Gardenu – Gruvaj, majko Zemljo!

Od osnivanja, sada već daleke 1987. godine, Bjesovi iz Gornjeg Milanovca su važili za krajnje netipičnu pojavu na ondašnjoj rok sceni.

Bjesovi u Beer Gardenu (Foto: Skullchezz – Jovana Milovanović)

Bjesovi su imali dva pevača i muzika koja gruva snagom grandža pre nadolazećeg grandža, s osvrtom na brižljivo uklopljene citate iz rokenrol istorije, davali su pečat autohtonog benda, benda koji je pobedom na gitarijadama, prvo u Čačku, a potom i u Zaječaru konačno dospeo pod radar šire publike. I publika se širila, baš kao i opseg zvučnog zida koji su Bjesovi na prva tri izdanja razdelili publici: „U osvit zadnjeg dana“ (1993), „Bjesovi“ (1994) i „Sve što vidim i sve što znam“ (1997).

Bjesovi u Beer Gardenu (Foto: Skullchezz – Jovana Milovanović)

No, vremena i postave bendova se menjaju, nakon odlaska Gorana Marića (vokal) iz benda, Zoran Marinković nije imao želju da nastavi s radom. Došašvši bučno i za kratko vreme ušavši u legendu, Bjesovi su se ugasili,. Ipak, stvaralačka svrabež akademskom slikaru Zoranu Marinkoviću nije dala mira te su Bjesovi u opet izmenjenoj postavi sa kultnim sledbeništvom iza sebe spremno zakoračili u 21. vek, koje čak ni njihovo „tromo“ diskografsko delovanje u novom milenijumu nije poremetilo.

Na prvi dan leta, ovog leta, u prostoru „Beer Gardena“, „Bjesovima“ je pripala čast da se susretnu sa svojom vernom (i znatiželjnicima pride) publikom, koja im omogučuje čak četiri-pet (dobrano popunjena) koncerta godišnje u Beogradu. I oni nikada ne fulaju, ne znaju kako se to radi.

Bjesovi u Beer Gardenu (Foto: Skullchezz – Jovana Milovanović)

Hard rok i psihodelija kojom komanduje Marinković (koji scenski neodoljivo podseća na Rendija Mekmarfija (+brada) iz „One Flew Over The Cuckoo’s Nest“), iz pesme u pesmu hipnotiše i pleni. Gitare vibriraju, ritam sekcija potmulo tutnji, dok Zoran ispevava svoju patnju, agoniju, život i bes. „Vraćam se dole“, pri početku, vraća sećanje na vreme kada su Bjesovi bili otkrovenje, a od tada je prošlo zamalo dva punoletstva… nema veze… pesma udara kao i nekad, udara i „Sam“, „Gavran“ i „Sve će se doznati“. Bend jednostavno, plete svoju mrežu, publika je tu da se uhvati i hvata se.

Bjesovi u Beer Gardenu (Foto: Skullchezz – Jovana Milovanović)

Taman na vreme za „Aikido“ („Braća Left“), „Nebo“ („El.Org“) pucačku „Ustaj, majko zemljo“ („The Stone“) dobrano obrađene pesme, koje je bend prilagodio svojoj poetici i ubrizgao im jednu sasvim novu notu. I zahuktavalo se, bilo je jasno da posle sat vremena koncerta sledi krešendo u završnici, za koji iskreno ne znam da li je stigao. Dok je „Kiša“ počela svoju putešestviju iz zvučnog (nedovoljno kvalitetnog i glasnog, da se ne lažemo) sistema, bez ikakave najave stigao je jak vetar, kao prethodnica nadolazećem nevremenu (toliko uobičajenom za ovu sezonu proleće-leto 2019).

Bjesovi u Beer Gardenu (Foto: Skullchezz – Jovana Milovanović)

Ostanak na koncertu nije predstavljao opciju (ribarske čizme i kabanica, mi nisu baš deo obuće i odeće koji preferiram), te ostajem nedorečen za nastavak koncerta (da li ga je uopšte i bilo?) za koji su verovatno bile ostavljene pesme benda koje su preživele vreme i postale „evergreen“ punokrvne rokenrol scene: „Avioni pevaju“, „Ime“, „Bolje ti“, Vreme je“, „Zli dusi“ i ima ih još… što ćemo sasvim sigurno čuti na njihovom sledećem koncertu. Te večeri je gruvanje Bjesova, u mom slučaju, je prekinuto gruvanjem majke Zemlja i oca neba, a sa njima se ne da šaliti, oni očas posla mogu da pobesne kao Bjesovi.

Beogradsku redakciju RavnoDoDna podržava Odličan hrčak

Zadnje od Izvješće

Idi na Vrh
X