Buč Kesidi: Apsurdno je rokenrol posmatrati kao nešto sveto što ne sme da se ukalja

Buč Kesidi – ime koje na regionalnoj sceni u posljednje vrijeme privlači puno pažnje, je rock duo iz Pančeva koji čine Luka Racić i Zoran Zarubica. Grupa je i za zagrebačke pojmove postigla veliki podvig time što će održati pet uzastopnih koncerata u dvorištu Akademije likovnih umjetnosti u drugoj polovici rujna. Euforija koja ih prati u susjednoj Srbiji tako je na velika vrata došla i do nas, što je svakako prilika za ovaj intervju koji se odigrao u online prostoru i u kojem su, kao i na pozornici i studiju, ravnopravno učestvovala oba člana benda. Dakle, Luka i Zoran za Ravno do dna, tj. Buč Kesidi.

Buč Kesidi (Foto: promo)

Za početak čestitke za pet, skoro uzastopnih koncertnih termina u Zagrebu, ako ne računamo jedan dan pauze, vjerujem da vam vijest o prvom rasprodanom nastupu možda nije bila čudna, no da je sve nakon toga bilo ugodno iznenađenje…

Buč Kesidi: Pa hvala! Jesmo i mi malo iznenađeni, bili bi neskromni da kažemo da nismo. Mislili smo da ćemo imati dva ili tri nastupa, pet je već iznenađenje. Lepa je to stvar i jedva čekamo da stanemo na pozornicu ALU, nekako na ovo gledamo kao na krunu dosadašnjeg rada i angažovanja. Svakako očekujemo da će biti veoma dobra šestodnevna žurka.

Cilj nam je oduvek bio da naša muzika bude slušana i uspešna, i svesni smo da sa rastom benda u nekom smislu “bodemo oči” sve više, i mediji nas sve više prate.

Govorim to na temelju toga što ste prije dvije godine imali tek jedan,također rasprodan, koncert u Saxu, no kako objašnjavate taj hype koji je nastao tijekom ‘pandemijske rupe’ kad koncerata nije moglo biti?

Buč Kesidi: Mi mislimo da se hajp desio ipak malo ranije. Pažljivo smo spremali album i pesme na njemu. Hajp je polako počeo da se dešava sa singlom “Nema ljubavi u klubu”, tad smo već primetili da su i koncerti puniji i brojke na mrežama su počele da skaču. Onda se desilo “Đuskanje”, i od tada počinje interesovanje medija, a sa “TIHO” možemo slobodno da kažemo da smo ušli u neki vrstu mainstreama, ma šta god to danas značilo. Kada je album izašao mi smo tad već rasprodali koncert u Novom Sadu, pa dva koncerta u Nišu, Kragujevcu, na kraju godine dve Amerikane u Domu omladine Beograda, i onda je usledio Zagreb. Nama je više bilo kako da taj hajp održimo i da nastavimo sa aktivnostima i za vreme pandemije za koju smo ipak svi očekivali da će trajati malo kraće. Iskoristili smo to vreme da snimimo spot za “Nedelju ujutru” a zatim i koncertni film “Euforija uživo”, što nam je između ostalog bila i prilike da se još malo iz nekog drugog ugla bavimo svojim nastupom i spremimo se za predstojeće koncerte. Zahvaljujući tome smo ostali medijski aktivni, a takođe smo se bavili i novom opremom i idejama za novi album. Na kraju, sačekali smo da imamo turneju i da promovišemo stvari na način na koji želimo, da ništa ne radimo ad hoc, već da ljudi znaju da su došli na pravi Buč Kesidi koncert i da to bude posebno iskustvo. Publika se sigurno uželela, a i mi smo. Kada su koncerti krenuli, ono što smo videli u brojkama na mrežama, konačno imamo priliku da vidimo kao realne ljude u publici i to nam jako godi.

Bukirani ste općenito ove koncertne sezone, kakva god ona bila, imate pravu pravcatu turneju. Jeste li zadovoljni?

Buč Kesidi: Jesmo, imali smo odličnu letnju turneju i obišli smo skoro sve festivale koje smo sebi postavili za cilj, kao i veliki broj bitnih gradova u regionu. Želimo da nas ljudi upoznaju i da što više ljudi čuje našu muziku, ali takođe da uvek održimo produkcijski nivo tako da se publika oseti da je bila na našem koncertu, bez obzira što je u sklopu festivalskog programa. To naravno varira od festivala do festivala ali mislimo da smo uspeli, uvek je bilo publike koja je došla tu baš zbog nas, i nijedan koncert nismo “odradili” već smo se svojski potrudili za svaki, ne samo što se tiče zvuka i svirke već i kostima, scenografije, setliste i celokupnog doživljaja. Lepo je što imamo pozitivne reakcije gde god da odemo i to što imamo interesovanje za nastupe u celom regionu, od početka nam je cilj bio ceo region.

Postoji cela jedna mlada scena koja nastaje i u nekom smislu smo deo sada nekog pokreta koji će nadamo se samo da raste i napreduje.

Ono što posebno upada u oči kod vas kad se gleda neki medijski presjek vaših intervjua i izjava u Srbiji je da ne postoji neki srednji, umjereni put, već oscilacije idu od obožavateljske euforije pa do žestokih kritika. Evo primjerice u jednom intervjuu je za naslov, doduše pomalo izvan konteksta, izabrana vaša rečenica da tvrdite da ste najbolji rock bend u Srbiji. Sviđa li vam se takav status, takvo ozračje?

Buč Kesidi: Cilj nam je oduvek bio da naša muzika bude slušana i uspešna, i svesni smo da sa rastom benda u nekom smislu “bodemo oči” sve više, i mediji nas sve više prate. Od toga ne može da se pobegne, i onda stvari koje govorimo dobijaju sve više na značaju, iako verovatno zaista ne bi trebalo. Konkretno izjava da smo najbolji rok bend drastično drugačije izgleda kada stoji kao naslov vesti, nego što je zvučala kada smo to rekli u TV programu, gde je u toj situaciji jasna bila i autoironija i šaljiva provokacija. Muzika je stvar ličnog izražaja i ukusa, pojam “najbolji” u suštini ni nema smisla, zato je i glupo da se takve izjave shvataju ozbiljno. Što se rokenrol odrednice tiče zdravo zezanje je oduvek bilo glavni element te kulture. Apsurdno je rokenrol posmatrati kao nešto sveto što ne sme da se ukalja, jer mu se time oduzima taj ključni element zezanja i provokacije. Ono što jeste merljivo jesu neki naši uspesi, rasprodat koncert u Beogradu i tih pet koncerata u Zagrebu, u tom smislu jesmo ponosni na to što smo postigli, ne da bi se takmičili već da bi pokazali da je moguće i da bi motivisali druge muzičare da pristupaju tom poslu ozbiljno i profesionalno jer je moguće živeti od toga. Na kraju krajeva nadamo se da ćemo svojim delovanjem otvoriti vrata mladim generacijama i bendovima boljim i uspešnijim od nas.

Iz svega toga možete li nabrojati što na vašoj domaćoj sceni smatrate učmalim i negativnim, a što držite pozitivnim?

Buč Kesidi: Uglavnom je ružno komentarisati nečiji rad ako nije na nivou “meni se lično dopada/ne dopada” ili konkretna konstruktivna kritika. Svojatanje “pravog” nečega, prave muzike, pravog rokenrola, prave svirke, je na primer potpuna glupost, obojena samo nekim ličnim stavom i osećanjima, to nije objektivno merljivo i ne treba ga tako tretirati. Uspeh jeste ali opet je bezveze zamerati nekome na uspehu, ako je prosto uspeo da iskomunicira nešto sa publikom. Naravno ukoliko ti se nešto jako ne dopada, vrata su uvek širom otvorena da napraviš bolje, to smo mi uradili za sebe i to jeste konstruktivno. Uvek se trudimo da podignemo produkciju na viši nivo, da napravimo veći i lepši koncert, što nekada dovodi do sukoba sa ljudima u poslu sa stavom “to se tako radi”, a može bolje, ili “nećete vi to tako moći”, a svaki put smo uspeli. Sa jedne strane ništa ne valja, a sa druge strane niko neće ništa da uradi drugačije. Protiv toga se treba boriti. Ima i pozitivnih stvari, pre svega druženje sa kolegama – postoji dosta stvaralaca u regionu koji su nam inspirativni, i koji su strava likovi. Postoji cela jedna mlada scena koja nastaje i u nekom smislu smo deo sada nekog pokreta koji će nadamo se samo da raste i napreduje. Uvek je lepo upoznati našu publiku na koncertima, to su neki novi mladi ljudi koji možda i nisu svi naviknuti da idu na koncerte i nemaju predubeđenja, novi talas publike koja gleda svežim očima bi takođe bio odličan za rast cele scene.

Kao što ste već rekli u pandemiji niste mirovali… Kako je došlo do filma „Euforija uživo“?

Buč Kesidi: Mirovali smo koncertno, ali kreativno smo dosta radili na našem nastupu. Vežbali smo i bili zatvoreni u studiju. Hteli smo da nekako taj deo pandemije prekratimo i da fanovima približimo mogućnost da nas vide i čuju u toj situaciji u kojoj nema koncerata. Ideja je bila da snimimo koncertni sešn, 4-5 pesama koje bismo mogli da zabeležimo u živom izvođenju i podelimo to preko YouTubea i televizije. Da to režira smo angažovali mladog reditelja Davida Jovanovića, koji se nedelju dana nakon incijalnog sastanka vratio sa dosta većim projektom i planom, koji je uključivao 10-11 pesama, promene prostora, glumce i igrane delove. Shvatili smo svi zajedno da je ono što on predlaže sada više film, ali nam se i dalje dopala ideja i nastavili smo da tražimo načine da je ostvarimo iako je dosta narasla od inicijalnog plana. Tu se pojavio Relja Milanković ispred Bassivity Studiosa, koji nam je ponudio da preuzme na sebe izvršnu produkciju celog filma, ukoliko stoji to što David i njegova produkcija Pointless Films tvrde, da je sve moguće izvesti za jedan dan. David nas je na kraju sve ubedio, i eto, sada stvarno imamo taj film ispred sebe. Što se tiče distribucije, inicijalni talas bioskopskih projekcija u CineStaru je prošao. Trenutni plan je da će se neke od izvedbi pesama iz filma pojaviti na našem YouTube kanalu, da će se sve pesme pojaviti na digitalnim servisima u formi albuma “Euforija uživo”, i da bi film trebalo da dođe do televizija širom regiona. Nakon toga, moguće je i da ćemo imati i novi talas bioskopskih projekcija. Mi smo krajnim rezultatom zadovoljni, i čini nam se da se dopalo i publici.

Išli smo u smeru da želimo da pevamo o tome što nas zanima i o stvarima koje mi sami i nama bliski ljudi proživljavamo. A to se poklopilo sa generacijskom pričom.

Koliko je onda sve to trajalo, mislim snimanje i postprodukcija?

Buč Kesidi: U stvari suludo je što je sve trajalo jako kratko. Mi smo za nekih mesec i po dana uspeli da finaliziramo plan, sakupimo ekipu i obezbedimo finansije. Zahvalni smo ekipi jer je stvarno najveći deo ekipe radio samo na osnovu entuzijazma i ideje, i izvodio nadljudske napore da se to desi, kao što je kostimiranje i šminkanje svih 120 članova ekipe i statista, live snimanje muzike i režija u sistemu od sedam kamera, obezbeđivanje tehnike i logistike, keteringa za sve… Film je snimljen za jedan dan, odnosno za 19 sati koliko je trajalo celo snimanje. Preko 120 ljudi je učestvovalo na snimanju, a lokaciju smo dobili od Fakulteta dramskih umetnosti, gde najveći deo ekipe studira ili je studirao. Sve je relativno brzo završeno jer smo želeli da krajem 2020. godine idemo sa premijerom, u čemu nas je korona ponovo omela pa smo čekali proleće i otvaranje bioskopa. Na kraju smo kao poslednji momenat uzeli mesec jun pred letnju sezonu i koncerte. Film je u stvari skoro šest meseci stajao u fioci pre nego što smo uspeli da ga prikažemo, 98% postprodukcije je završeno do kraja 2020. Ali da, večno smo zahvalni svima koji su pomogli na bilo koji način i koji su učestvovali u filmu i pomogli da se desi, jer bez toga ne bi bilo filma.

Buč Kesidi na Kalemegdanu (Foto: Marko Ristić)

Vratio bih se na album „Euforija“… U kojem trenutku ste znali da će to biti konceptualni album i odlučili se za taj smjer?

Buč Kesidi: U suštini u trenutku kada smo završavali poslednje dve-tri pesme nam je tek bilo jasno da se sve pesme uklapaju u sličnu temu. Pesma “Euforija” je završena među poslednjima i na primer te strofe imaju vajb da vezuju slične priče iz neke šire perspektive, ali opet prve pesme, “Nema ljubavi u klubu”, “Đuskanje ne pomaže”, “TIHO”, “Kasno je” su nastajale nezavisno, i nije postojala neka namera da se uklapaju u određeni šablon, ili da se međusobno vezuju. Praćenje koncepta od početka bi nam samo bez razloga nametnulo ograničenja, tek pred kraj nam je možda pomoglo da finaliziramo neke stvari.

Jeste li još od osnivanja razmišljali o tome da pristupite glazbi na način da joj date neki generacijski pečat?

Buč Kesidi: Više smo išli u smeru da želimo da pevamo o tome što nas zanima i o stvarima koje mi sami i nama bliski ljudi proživljavamo. A to se poklopilo sa generacijskom pričom. Nije to bila namera, već je namera bila da mi kažemo ono što želimo, i da to ispričamo na način koji je nama blizak, da ne bude pretenciozno ili neistina.

Buč Kesidi na Kalemegdanu (Foto: Marko Ristić)

Kako uopće doživljavate svoju generaciju?

Buč Kesidi: Internet je neverovatno napredovao u poslednjih 20-ak godina, to je verovatno glavna stvar koja izdvaja nas koji smo baš odrasli uz njega. Reklame, plasirana mišljenja, editovane fotke, probrane i izvrnute činjenice su tu intergrisani i prepliću se sa našim svakodnevnim životom, stavovima i načinima na koje biramo da živimo. Treba razviti vrlo jak kritički odnos prema svemu što vidiš, i naučiti da misliš svojom glavom, verovatno sada više nego ikada. Mnogo sveta nam je svedeno na apstrakciju i moramo da se nateramo da vidimo i drugu, neposrednu stranu života.

Formacija dua je ujedno i zahtjevna, a zna biti i nezahvalna uživo ako nisu zadovoljeni svi produkcijski uvjeti, razmišljate li o proširenju formacije?

Buč Kesidi: Pa i da i ne, na neki način je jednostavnije jer je komunikacija samo nas dvojice na sceni, što je dosta lakše. Lakše nam je mnogo i da organizujemo probe, donosimo odluke, radimo i snimamo pesme. Uživo ume nekad da bude teško jer je sav teret na nama dvojici, ali u fazi smo u kojoj gledamo da izvučemo najbolje od toga što nas dvojica možemo da pružimo i odsviramo na sceni, i zbog imidža benda nam je trenutno veoma bitno da iskomuniciramo da smo nas dvojica Buč Kesidi. Videćemo dalje kako bude išao razvoj benda, svakako imamo razne ideje i tek nas čekaju novi albumi i veliki nastupi u godinama koje dolaze.

Kako gledate na nasljednika „Euforije“, tj. na novi album? Imate li ga negdje u skicama?

Buč Kesidi: Već dugo postoje skice, ali smo do sada ipak bili prevashodno zauzeti koncertima i promotivnim aktivnostima. Nakon zagrebačkih koncerata planiramo da se zatvorimo u studio i krenemo da snimamo nove pesme, i planiramo novi singl za kraj 2021. Ne znamo tačno i dalje u kom smeru će ići ceo album, radićemo pesmu po pesmu, pa će se neki smer verovatno iskristalizovati u procesu.

Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 kune.

Hvala vam.

1.00 HRK 5.00 HRK 10.00 HRK 20.00 HRK 50.00 HRK 100.00 HRK 200.00 HRK


Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute

Zadnje od Intervju

Idi na Vrh
X