Zagrebačko Hladno pivo održalo je na beogradskom Tašmajdanu svoj veliki koncert.
Postoje muzički tonovi i postoje zvukovi. Skup zvukova se nikada ne može pretočiti u muzički perfomans, bez obzira koliko to neki hteli učiniti u aktuelnom trenutku svojim neuspelim pokušajem muziciranja i glasovnih nemogućnosti. Opet, sa druge strane, muzički tonovi se sa lakoćom mogu uklopiti u jedan prijatan zvuk, bez obzira o kojoj vrsti muzike je reč. Da li su to par skromnih rifova iz pank repertoara, ili je reč o veoma komplikovanom uranjanju tonova u ugodni milje složenih zvukova, manje je važno, ako sama numera ima odredjenu poruku ciljanu da razbudi učmalost misli i trgne uspavana bića na akciju.
Hladno Pivo je za proteklih 30 i kusur godina tipičan primer transformacije od klasičnog pank benda, do benda koji svira savremeni rok, čvrst, bez zazora, ima smislene tekstove, a sama njihova skladnost sa današnjim vremenom i večita buntovnost, omogućava da sve što rade ne ostaje neprimećeno. Surova borba sa totalnom kapitalizacijom svega u sistemu, te bespoštedna borba protiv prikrivenih anomalija u bilo kome poretku i obraćanje malom čoveku, koga teže pretvoriti u brojku bez ambicija, bez smisla, samo sitnog šrafčića u svetskoj mašineriji razrade i očuvanja novčanih tokova velikih korporacija, navedena grupa ima već u svom logu. Stisnuta pesnica govori o neprestanoj borbi malih, bez obzira odakle dolaze, protiv moćnih, ili bar onih koji smatraju da se tako osećaju. Mada, osećaj često može i prevariti. Opasno je dugo sanjati, a još gore dugo spavati.
Da se taj sanak na trenutak prekine i razbude misli, u prelepo subotnje veče 21. avgusta, postaralo se Hladno Pivo. Sve se za njih može reći, ali da su hladni nisu, ali su kao pomenuto pivo osvežavajuće delovali na sve ljubitelje istinskog roka koji su došli na stadion Tašmajdan u Beogradu. Ne želim da se bavim procenom koliko je gledalaca prisustvovalo dogadjaju, iz razloga što će se moja slobodna procena o samom kapacitetu stadiona i ljudi koji su prisustvovali koncertu, drastično razlikovati. Kod mene na manje.
Rokersko veče je otvorila pančevačka pank rok grupa Raskid13. U pola sata svirke predstavili su svoj repertoar, videlo se da imaju jaku želju za svirkom, da vole to što rade, ali da imajući u vidu da sviraju skoro sedam godina, sem ljubavi prema muzici koju stvaraju, potrebno je i nešto više. Uzimajući u obzir koliko dugo postoje, da sam njihov repertoar koji su svirali na Tašu odslušao pre 5-6 godina, rekao bih da je grupa u narastanju i da će se za nju svakako čuti. Ovako… Sve je nekako podložno pank klišeu, bilo je tu par interesantnih momenata, ali sve ukupno uzevši na moju malenkost nije ostavljen neki poseban utisak.
Hladno Pivo je besprekorno odradilo svoj koncert. Ne samo da se vidi vrhunski profesionalizam, već se to nekako i oseti u samom vazduhu. Publika je vođena kroz pesme kao da putuje svemirom, nošena je rečitošću i satiričnim obraćanjem Mileta Kekina, do iskrene svirke, čvrste i moćne, sigurnog vizuelnog nastupa i kompaktnog zvuka koji su rasipali kao zvezdice po kristalnom nebu iznad Tašmajdanskog stadiona. Bina je bila prava rokerska, bez primesa bilo kakvog kičeraja, velika i prostrana, sa video zapisima koji su imali i te kakvog smisla u praćenju songa. Ozvučenje je bilo više nego korektno, vokali razumljivi do perfekcionizma, svaki ton instrumenta se čuo moćno i razložno. Ipak, u jednom momentu je otkazao Miletov bežični mikrofon, na par trenutaka su vokali prisilno utihnuli, odnosno sve dok pevač nije uzeo žični mikrofon. Ovo svakako nije zamerka, ali mislim da ovakvi detalji na vrhunskim koncertima, a ovaj je to svakako bio, ne smeju da se dese. Pogotovo ne na početku nastupa. Ali to nije do benda, već do onih koji su zvučno odradili koncert.
U dva sata svirke, Hladno Pivo je sa neopisivom lakoćom provelo svoje fanove, kao i one druge, kroz tridecenijski opus, od početnih pank pesama, sa par rifova i tekstovima čija će oporost doći tek kasnije do izražaja, do muzičkih rok numera koje su baš bile rasvirane i muzičkom žestinom nadograđene u pravom standardnom rok maniru. Naravno, Hladno Pivo je najače u svojim stihovima, to je ono što ih je definitivno odvojilo od mase pank rok grupa u prošlosti, cepanje lažne sadašnjosti, otkrivanje zamagljene prošlosti i razbistrivanje šljašteće budućnosti (čitaj: šarene laže).
Da ovo nije bio običan lajv nastup videlo se i po brižljivo odabranim numerama koje su izvedene sa gudačkim kvartetom. Od tri prelepe numere koje su uklopili u izuzetan večernji svečani ugđjaj, ipak moram pomenuti “Soundtrack za život”. I pre je zvučalo odlično, sada je samo malo drugačije numera urađena, da ne kažem aranžirana, tako da ista zvuči svetski. Takva je i poruka.
Na kraju svih slegnutih misli, od ulaska na stadion, samog nastupa, preko bisa i izlaska sa Taša, ne mogu se oteti utisku da je Hladno Pivo bend koji, pre svega, voli da svira uživo, da su svojim socijalnim angažmanom i ophđjenjem bliski svakom gledaocu i slušaocu, a koji i ne moraju biti njihovi fanovi. Samo je potreban normalan razum i dobro raspoloženje, a onda hemija dolazi sama. Te avgustovske večeri u centru Beograda uživali smo u pivu. I jednom i drugom.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
