Johnny Štulić za Ravno do dna komentira intervju direktora CroReca Želimira Babogredca

Branimir Johnny Štulić je za naš portal, u povodu nedavnog ‘životnog intervjua’ direktora Croatia Recordsa Želimira Babogredca (Večernji list, 14. kolovoza 2022.), komentirao neke od njegovih izjava. Uz napomenu da ‘Babogredac pored presude Ustavnog suda i dalje čačka mečku’, svoj komentar naslovio je ‘Kao kad ko polipa iz њegove rupe izvlači, množina mu se nožica onamo kameњa prima.’ Mi smo, pak, stavili svoj naslov, a u Johnnyjev tekst nismo intervenirali…

Johnny Štulić, omot ‘Zadovoljštine’

Ustavni sud presudi (i potvrdi) da KroatiaRekords nema prava raspolagati snimcima prije hiљadu devetsto devedeset treće; no oni se, to jest nacionalizirani Jugoton (negdašњi), a sadašњe trgovačko društvo bez odgovornosti (ograničene odgovornosti – ako i propadnu, pošto jamče svojim kapitalom, barem će izvući stostruku zaradu od uloženog), na to uopšte ne obaziru upravo zbog navedenog razloga.

Ukratko, bez obzira na nacionalizovano (oteto) preduzeće i sadašњe trgovačko društvo bez odgovornosti (što mu dođe na isto), Krorek se nikad iz komunizma maknuo nije, od krilatice: moje je samo moje, a tvoje je i moje i tvoje.

Jer sa jedne strane zakoni za њih nisu postojali, a sa druge, bez obzira na to, oni zadržavajusva prava, te će nastaviti pošteno ishraњivati svoje obiteљi (i sa počastima na sve strane). A priznanice o rekviziciji, odnosno papir o otuđivaњu zarad viših ciљeva, proglase vaљanim ugovorima, koliko i poništiše ugovore o pridruživaњu Jugoslaviji, no i daљe izvode prava iz tako poništenih ivan zakona stavљenih odluka koje ih ništa neobavezuju, pošto svetska revolucija očito ne sustaje, a carski koferi odavno presuše.

Za mene ni Hrvatska ni Kroatia Rekords nisu postojali kao pravna kategorija, a vrednost društvenog kapitala sam tvorio i činio ja (ako su društveni kapital pesme koje ostvaruju prihod), kao neposredni proizvođač, i, kao takav, po tadašњim zakonima, jedini sa pravom vlasništva, međutim, helotske su ustanove iznad svih zakona, pošto služe krvopijama za izvlačeњe sredstava, i otuda svaka celina neumitno propada. I premda moje pesme nisu za њih – to je svetogrđe – i unatoč svim zabranama, helotija praznuje u smradu svog loja i rodonačelničkog im gnoja.

Gramzive krvožedne zveri pod skutima gorega.

A sad mi je odgovoriti na čudovišne laži Babogredca, objavљene u њegovoj ispovesti povodom najave tiskaњa vinila “Ravno do dna”.

“Ravno do dna” je otišao u tiskanje i to je za mene vrlo emotivna ploča jer sam osobno producirao te koncerte u Kulušiću s Johnnyjem. Vratili smo se tada s makedonsko–srpske turneje na kojoj je Johnny svako jutro za doručkom pisao novu pjesmu. Nakon povratka u Zagreb odlučeno je da se radi pet dana Kulušića…a moja je ekipa radila ozvučeњe, rasvjetu i produkciju. Sa Štulićem sam išao i na miksanje tih ploča kod inžinjera Mladena Škaleca u Šubićevu… (boldani dijelovi teksta su citati Želimira Babogredca iz intervjua u Večernjem; op.a.)

Babolažac nikad ništa sa mnom nije niti producirao niti miksao, producent sam bio ja; Babokradeca nigde u podacima na omotu u nikakvoj funkciji nema, jer u suprotnom bi ga zacelo bilo, seveda. Babožvalavac mi je ozvučavao četrdesetak koncerata tê jeseni (doveo ga je Ivica Sladić Brada, koji mi je tada ugovarao svirke van Zagreba), i bio je u odvojenoj kamionskoj ekipi koja ništa sa mnom nije imala, budući se plaćeni razglasi meњahu kao čarape i shodno љudi koji baratahu sa њima, i u tom svetlu treba gledati њegovo nezamislivo lagaњe, pošto ga za tih nastupa videh samo jednom u predvorju nekog hotela prilikom odlaska na svirku. Kulušić pak dogovorih ili pre tê jednomesečne turneje ili za њenog odvijaњa, sad mi je iščilelo iz sećaњa, ali zasigurno ne po povratku u Zagreb dan pre celotjednih nastupa, sa čime niti on niti iko drugi ništa nema niti išta o tome zna. Dogovorih sedam nastupa, iako je Kulušić za svaki slučaj imao plakate sa odštampanim disko slušaonicama preko vikenda, ako mi to ne uspe, kao u slučaju Filma kasnije – њega i ostale se pitalo o tome koliko i na ulici one koji bi za banku čistili cipele.

Ipak on toliko opako laže da se prilikom predstavљaњa Hrњakove kњige dao spomenuti kao prvi Azrin menaџer, da bi zauzvrat Hrњaku i Lajneru za ćutaњe –koje im nije teško palo, budući u moje vreme nisu ni znali kako se zovu, pa sam im morao podariti nadimke – obnovio izvođačke prinadležnosti, mada su one tekle i vredele, po tipskim papirima na koje se Jugoton poziva, samo pet godina, dakle, ruka ruku mije, pogotovo kad se radi o mojim novcima sa kojima nesmetano utiču na svedoke. Њegova ekipa me je u Kulušiću samo ozvučavala, otkako jedva desetak sijalica iznad bine postavio Marijan Crњarić. A produkciju sam ja radio, budući sam sve to plaćao – њega u svakom slučaju. Sa mnom nije išao na miksaњe, kao što to nije niti jedan koji čisti pisoare, međutim, pošto se po preranoj i nagloj Škalecovoj smrti uz pomoć њegove kćeri dočepao mojih plaćenih mastera (ko krade taj laže i ubija) koje sam kod Mladena pohranio (nisam imao kuda sa њima u to vreme, pa čak ni kasnije, jer nijesam u toj zemљi koliko ni podstanar bio, a kasnije je rat došao i sve dosad potrajao, pa i još će), svoju priču je tome prilagodio, iako Babožderac u Jugotonu do promene vlasničke strukture (devedesetih) nije uopšte postojao, niti išta sa mojim poslovaњem imao, niti, opet, išta o tome znao, sve da je sa Crvenom jabukom u њega i kročio, ali i to tek posle mog odlaska iz zemљe, osamdeset četvrte, kad je Škarica stao moje tiraže pripisivati sarajevskim sastavima, pa je tako i Babodripac, kao lažni Avar, došao na svoje, i, uostalom, taj način i preuzeo, jer Skočibuhić ga je upravo sa tom zamišљu i isturio – skrivši se iza њega – kao što se i drugi zaklaњaju Slinišom u toj zločinačkoj piramidi, seveda.

Kako bilo, odsada ću svoje odgovore davati u zagradama.

Nijedna Azrina ploča koju je objavio Jugotom nije sporna (sve su sporne, otkako je Jugoton, po tipskim ugovorima, posedovao samo šestomesečno pravo iskorištavaњa), stvari su jednostavne iako su se u javnosti dugo stvarale pogrešne teorije. Dakle, vlasnik svih master traka i onoga što je snimljeno na njima je Jugoton. (Jugoton nije vlasnik mojega, to jest onoga što je snimљeno na trakama, jer ja nikad nisam Jugotonu ništa prodao, niti mi je on ikad išta za moju muziku platio – dapače, ja sam mu prihod stvarao i još uvek ga stvaram – sem podmirivaњa troškova studija, što je bio њihov deo uloga da bi uopšte došlo do poslovaњa, to jest šestomesečnog iskorištavaњa, dok sam ja iskљučivo radio na taj šestomesečni postotak od prodaje i, uostalom, toliko i dobio, jer tog se roka pridržavahu kod isplate, dobro pazeći da sve posle toga њima pripadne, eto, ima tome više od četiri dekade).

Izvođači su Mišo Hrnjak, Boris Leiner (oba plaćeni najamni radnici, kao i Babogredac za ozvučavaњe) i Branimir Štulić, koji je ujedno autor i vlasnik pjesama. On je svaku svoju pjesmu mogao snimiti stotinu puta s nekim drugim i biti vlasnik toga mastera. (nije bilo potrebe, i jedanput je dovoљno, pošto sam baš ja vlasnik toga mastera, makar i u Jugotonu otuđenog).

Autor je neprikosnoven i autorstvo pjesama nikada ne bismo povrijedili (lažeš gade, skinuli ste moj kopirajt koji štiti autorstvo upravo od takvih poput vas i svojim ga zamenili), ali vlasništvo mastera je od onoga tko ga je financirao, osmislio, producirao i stavio u komercijalnu eksploataciju (ja sam sve financirao i plaćao, dokaz je najveći porez na Balkanu u to vreme, čime se niko od vas krvopija pohvaliti ne može, a troškovi studija su bili udeo Jugotonove šestomesečne eksploatacije, i behu u srazmeri sa svim ostalim troškovima, koje sam podmirivao, kao cena čačkalice naspram boravka u hotelu sa pet zvezdica; sve svoje albume sam ja osmislio, organizirao i producirao, osim miksaњa prvog albuma za koji mi je po službenoj dužnosti dodeљen Mlinarec, jer producent je tada bio jamac, bez њega nisi mogao u studio, no, u svakom slučaju, i њega sam platio, dadoh mu jedan posto; dok sam pristankom na šestomesečno iskorištavaњelično svoje pesme u komercijalnu eksploataciju stavio – šta vi sa svim tim imate, žgadijo?).

To također nije upitno, a pogotovo ne kod “Ravno do dna” (“pogotovo” se odnosi na sve navedene laži u koje se dao ne bi li žeљeni dojam ishodio, odnosno izdavaњe vinila opravdao, kad se već odgovora prihvatio), iako nije ni bitno je li u pitanju živa snimka ili studijska, mi za sve te ploče imamo ugovore i po tim ugovorima sve i radimo. (imali ste ugovore i o pristupaњu Jugoslaviji, pa oni više ne vrede, kao što ste i zaklali sve Tesle da ne bi posvedočili da je Tesla bio Srbin, u svakom slučaju, ja nikad nisam imao nikakav ugovor sa Jugotonom –predočite ga već jednom, radi se o milijardu evra sa kamatom, o čemu će i buduća pokoleњa imati što da kažu!

Nas dvojica smo intenzivno radili godinama na turnejama i u studijima… (nikad ništa sa њime nisam niti imao niti radio, a kamoli još intenzivno godinama i po studijima; on mi je potpuni stranac i kao takav laže da to nije za podneti; bejaše unajmљen i plaćen za ozvučavaњe četrdesetak nastupa na jesen osamdeset prve, od septembra do decembra, i to je sve).

Bio sam tada na Euroviziji u Düsseldorfu i javio mu da ću doći u Houten. (zvao je par puta pre toga, kao direktor Kroreka, zato sam ga i primio). Popričali smo i vidjeli da nam neke stvari nisu zajedničke, da imamo drukčije poglede. (uopšte nismo popričali, niti sam ga zbog toga pustio unutra, nego da bih mu odmah zatražio petnaest miliona, na što je uzvratio da nemaju para, onda ga je supruga mislila ponuditi kafom, ali sam promrsio da nema potrebe, jer neće on dugo; i zbiљa izleteo je iz kuće na svetlost dana za sedam–osam minuta, što je uslovilo da je odmah potom u prvom razgovoru za novine objasnio javnosti kako lažem ko pas, opravdavajući neuspeh očekivane saradњe).

Ja sam sad u nekoj drugoj poslovnoj poziciji, nisam više u onoj kad sam s Johnnyjem u autu išao po turnejama. (nikad sa mnom nije išao u autu po turnejama, pobrkao me je sa Crvenom jabukom). Odmah smo utvrdili da je poznanstvo i prijateljstvo jedno (jedva sam ga poznavao, a kamoli da sam jošte sa њime prijateљovao), a posao drugo i vidjeli da je ta naša različitost pogleda na biznis tolika da je suradnja nespojiva (konačno istina, premda nije različitost pogleda na biznis tolika, koliko to da jaњci i vuci ne idu skupa, ili pak lavovi i љudi ča se hrane kuvanom hranom, oštija!).

Poštujem njegovu osobnost i njegov drukčiji pogled na svijet, ali moram štititi kompaniju i ono što joj je ostalo u nasљeđe (moja osobnost i pogled na svet nemaju nikakve veze sa mojim vlasništvom koje nikom nisam ostavio u nasleđe i koje mi je oteto pre više od četrdeset godina), a jedan od zadataka izdavačkih ugovora je izdavanje djela koja vam je povjerio izvođač. (pobrkao je izvođače sa autorima i vlasnicima dela, premda sam i izvođač, ako zatreba, i ako uopšte i znade razliku među њima, jer isti su mu Kant i kanta, koliko kompozitor i kompa, u svakom slučaju, nikom ništa nisam poverio, ta uostalom, više od četrdeset godina oko toga i ratujemo). I to je izdavaštvo koje mi moramo poštivati i donositi ga novim medijima. (nije nego, tako upokojiste i Đorđa Novkovića – pobijete boљe da sami na њihovom daru nezameњivi postanete, jel tako, skote!).

Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 kune.

Hvala vam.

1.00 HRK - 0.13 € 5.00 HRK - 0.66 € 10.00 HRK - 1.33 € 20.00 HRK - 2.65 € 50.00 HRK - 6.64 € 100.00 HRK - 13.32 € 200.00 HRK - 26.54 €


Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute

Zadnje od Intervju

Idi na Vrh
X