Beogradski kantautor Kralj Čačka u četvrtak 8. lipnja će u Močvari predstaviti svoj debitanstki album ‘Zemlja snova’, na svom drugom gostovanju u Zagrebu. Tim povodom smo i porazgovarali.
“Pravo ime mu je Nenad Marić, a rođen je u Čačku 1979.godine. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2004. godine, bavi se kantautorskim radom pod pseudonimom Kralj Čačka. 2014. godine mu izlazi prvi singl nazvan “Moj avatar” i daje nam naslutiti da se u njegovoj glazbenoj kuhinji zbiva nešto vrlo uzbudljivo. Pokušavali su ga strpati u raznorazne žanrovske ladice, čak ga nazivali i ‘srpskim Tom Waitsom’, no nakon lomljenja između jazza, rokenrola, šansona, ostalo je samo da se ovdje radi o jako posebnoj glazbi, prepunoj ljubavi i emocija, koja zarobljava srca svih onih koji ga slušaju” – stoji u press priopćenju Kralja Čačka, a probali smo doznati i njegovo osobno viđenje svega navedenog.
Smatrate li se više poetom ili muzičarem, ili je to dvoje nerazdvojivo?
Kralj Čačka: Najbolje je kad je nerazdvojivo, stvar je balansa i konstantnog štimanja. Ne znam koliko mi polazi za rukom da to objedinim, ali trudim se i zato se ne bih svrstavao jer se i poezija i muzika u suštini prepliću čak i kada stoje kao zasebne celine.
Naravno kako je došlo do neobičnog imena „Kralj Čačka“?
Kralj Čačka: Slučajno, iz igre, jednostavno sam imao potrebu da nekako nazovem to što radim sa muzikom, da se odvojim od pravog imena ne bih li izvukao nekakvu pouku iz distance.U osnovnoj školi su nas učili da Čačak na turskom znači blato, a kasnije saznajem da je reč slovenskog porekla i označava izbočine na putu od smrznutog ili osušenog blata, a može biti i kamenje koje štrči na putu. Tom imenu namerno oduzimam političko-geografski kontekst, više me zanima sama simbolika.
Biti „Kralj“ znači i veliki teret odgovornosti na vratu, ili mislite da nije tako?
Kralj Čačka: Da, slažem se, svako javno nastupanje sa sobom nosi i uvećanu odgovornost, ali to isto važi za svaku profesiju. To ,,Kralj,, kod mene više radi kao simbol i vidim ga i kod drugih ljudi.
Otkud inspiracija, nazovimo je, šlageristikom (iako tu naravno ima i bluesa i gipsy swinga, američkog folka), koju birate za vaš zvučni izričaj?
Kralj Čačka: Iz iskustva slušanja muzike. Reč je o raznovrsnim harmonijskim formama koje sam istraživao kroz šansonu, šlagere, rani jazz, romanse, blues, folk, rock and roll itd. Sve što sam kroz uši ubacio posle nekog vremena kao da je htelo da prođe kroz nekakav filter i izađe napolje u formi pesama koje sam pisao i pišem. To je više oslanjanje na tradiciju muzike, a muzika nema granice pa je tako u mom slučaju u pitanju raznolikost raznih stilova.
Zašto tu formu držite tako zahvalnom?
Kralj Čačka: Nisam je tako namerno koristio, ali je u nekim pesmama stvorila čini mi se dobar kontrapunkt sa rečima, pomogla mi da se izrazim.
Tekstovi su pak sušta suprotnost, poetski iscrtavate sadašnjost, ali onu stranu gubitka sigurnosti, ideala, snova, ‘obećanog života’… Kako vrijeme odmiče, jeste li pesimist ili optimist?
Kralj Čačka: Čini mi se da se u mom slučaju pesimizam i optimizam često prepliću, smenjuju se, od stanja do stanja. Osećam da nosim snažnu dozu pesimizma u sebi koja me prati od rođenja i kao nekakav lament izađe ponekad, a paralelno sa pesimizmom katkad ide i doza optimizma kroz nekakvu nadu, koliko god to bilo u trenutku apsurdno, usprkos realnosti, tako da bih na koncu rekao da sam i pesimistični optimista i optimistični pesimista.
U vašoj poetici i kad imate crne misli, uvijek postoji neki stih, neko prezime (u „Stoj Kolega“) i tome slično u kojem protiskujete nijansu humora kroz zube. Dolazi li vam to spontano, ili težite takvom kontrastiranju cjelokupne slike?
Kralj Čačka: Zavisno od pesme do pesme, u pesmi koju ste naveli ima ironije sa dozama humora, zapravo ta pesma je satira. Kontrast je vrlo često neizbežan, često spontan, nekada namerno stavljen zarad ravnoteže pesme, u funkciji izraza. Ne može se tu mnogo nameštati, više je stvar osećaja.
Koliko važnim smatrate humor?
Kralj Čačka: Humor je mala eksplozija patnje u nama, prskalica duboke potrebe čoveka za radošću.
U jednom intervjuu ste kazali: „U poslednje vreme više sviram jer nemam kud, nazad ne mogu, a napred moram“. Čini se da nezadovoljstvo izbija iz vas, čak i kad se ukazuje prilika da se bavite svojom umjetnošću. Zašto?
Kralj Čačka: Puno je razloga za nezadovoljstvo, spisak je dugačak. Tražim izlaz kao i svako ko nije stavio naočare za ulepšavanje sveta. S druge strane se borim za to što radim, a trebalo je da smo dobro naučili kakav je tretman stvaralaštva bilo koje vrste na ovim prostorima, tako da kroz izraz se i tako nešto da čuti ne bi li se oslobodila energija, ne bi li se desilo oslobođenje.
Jeste li ikad razmišljali o tome, kao o svom životnom pozivu?
Kralj Čačka: Već je to poziv, čim evo već desetak godina to radim, a evo krajem prošle godine je konačno izašao i prvi album ,,Zemlja Snova,, tako da je to sad moj životni poziv.
Priča se da u Srbiji imate kultni status, ali da namjerno birate manje i intimne prostore za nastup i da se klonite većih pozornica. Što je razlog tome?
Kralj Čačka: Jednostavno sviram tamo gde me pozovu, ne jurim karijeru i nemam nekih takmičarskih ambicija do ambicije da nešto stvorim, da se izrazim i podelim to sa ljudima ali evo 15. juna bićemo prvi put u većem prostoru ispred Darka Rundeka na Tašmajdanu.
Ili vam se možda sviđa koncertna taktika Toma Waitsa?
Kralj Čačka: Ne znam tačno kakva je njegova taktika, pretpostavljam da mislite na nastupe u manjim pozorišnim prostorima.
Da.
Kralj Čačka: Sviranje u takvim intimnijim prostorima otvara prostor za veću dinamiku i za veću muzičku rezoluciju, drugačije se ponaša zvuk kad se svira u klubu, drugačije u teatru ili na otvorenom na primer.
Po drugi put dolazite u Zagreb, ima li promjena u pristupu i članovima benda od posljednjeg puta?
Kralj Čačka: Za razliku od prošlog puta, druga je ritam sekcija, za kontrabasom je Miladin Stojković, za bubnjevima je Filip Tančić, a Marko Marić je bio i u prošloj postavi za električnim klavirom i električnom gitarom. Aranžmani su drugačiji, ima dosta novih pesama i više kretanja iz žanra u žanr.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
