Mali čovek, velikog srca i misli koji raspolaže moćnim glasom, neslućeni pesnik po vokaciji, podelio je 8. decembra sa svima nama samo delić bogatstva kojim je nadaren.
Možete imati najboljeg tenisera u istoriji belog sporta, odbojkaše i odbojkašice, košarkaše, vaterpoliste i sve ostale učesnike u individualnim sportovima, koji, kao po pravilu, sa najvećih sportskih takmičenja donose najsjajnija odličja, mogu biti dočekivani sa burnim aplauzima ispred Starog Dvora, ali, ako nemate, kao što nemamo, a diskutabilno je pitanje da li smo ikada i imali, fudbalski tim koji kada zarola magičnu loptu niz zelenu livadu, obraduje naciju, sve je manje-više džabe.
Ma, koji ratovi, koja inflacija, kakav strah od zime i nebeskih cena goriva, taj magični poriv iščekivanja da se nekada i uradi nešto kako bi se svi ljudi dobre volje, a i oni drugi, bar na mesec dana ujedinili u bilo čemu, takav teatar apsurda prosipa svoje čini na ovim prostorima. A onda razočarenje sledi, sve iz razloga što se suviše očekivalo, a malo, ili gotovo ništa, se nije dobilo. I tako poslednjih četvrt veka, sve u krug. Naravno da to nije jedino ponavljanje storija na dušama našim. Fudbal jeste mnogo, ali nije sve, niti će ikada i biti. Ali je, ipak, i te kakav pokazatelj prilika u jednom vremenu, društvu, odnosno prikazuje blisku vezu između neostvarenih težnji i onoga što se zaista i upriličilo, a moguće da se i zbilo.
Sličan je odnos između Mileta Kekina, frontmena benda Hladno Pivo, i same pank rok grupe. Frontmen iste je autorski prerastao bend. Mile Kekin jeste Hladno Pivo, Hladno Pivo jeste Mile, ali sam bend bez njega faktički ne može postojati. Mile kao nezavisan lik u sopstvenom avangardnom solističkom nadahnuću uvek može biti ta karika koja i spaja i razdvaja, ali sama njegova prisutnost daje kredibilitet svemu onome što je u višedecenijskom angažmanu uspeo sa pomenutim bendom. A uspeo je poprilično. No, vremenom je sazreo kao muzičar, tekstopisac i vokalni solista, nadogradio je sve ono što je kvalitativno već posedovao u smislu jednog jačeg poimanja svih onih okolnosti koje su dovele do toga da shvati svu rustičnost ovog savremenog sveta u neiscrpnom kapitalističkom nadolazećem talasu, gde je sve merljivo i novčano prikazano, a da je sveukupni svetski puk tu samo da fasadira život i isti pretvara u vlastiti košmar.
Izuzetno rečit, dečačko-mladalačkog temperamenta, Milan Mile Kekin je sebi sasvim dovoljno izgradio neophodnu samostalnost, kako u vezi svih drugih koji mogu vršiti uticaj na njegovu slobodnu misao iskazanu kroz stih, tako i u nekom svojatanju samog sebe, kao pankera, rokera, ili, već ne znam sve šta, ali i modernog kantaututora koji nameće određena pravila koja su nepoznata u akvarijumu raznovrsnih umišljenih jedinki koji, svojom nemuštošću i sve manje prikrivenom glupošću, vrše atak na sluh i ispevanu reč. Njegov je uspeh u ovladavanju sopstvenih misli i usklađivanju istih sa svim onim radnjama koje je javno iskazao. Prosto, ništa nije slagao. On je isti onaj čovek u Hladnom Pivu od kraja osamdesetih godina prošlog stoleća, sa jednostavnim, ali i te kako svojstvenim porukama iskazanim kroz pank, kao i onaj lik koji figurira u prvoj dekadi ovog stoleća, kroz par snažnih rok poruka ispisanih na nadanjima novog milenijuma, bez skretanja pogleda u stranu, pa i onda kada nije siguran da je u pravu, on se bez borbe ne predaje.
Da se zna, svi ga želimo svojatati, hoćemo da on bude deo nas, da delić našeg bitisovanja prenesemo i na njega, da odslušamo samo ono što nam godi i u trenutku odgovara, no Mile je samo svoj. Dovoljan broj godina koje je ophrvao na nebeskoj skali je sasvim dovoljan pokazatelj njegove mudrosti u tome da ne želi pripadati ikome, do sebi samome. Raskalašan dok peva o svim tugama koje su ga odvodile od srećnih trenutaka, tako i skroman u onim trenucima izdignuća sreće koja ga je tu i tamo poprskala. Želimo da podelimo njegove teške trenutke, no on in ne da, ište ih samo za sebe, ali je rad da mrvice sreće podeli sa svima, kako sa nama, koji želimo pošto-poto biti uz njega, ali tako i sa onima koji se na slažu sa njegovim stihovima i muzikom, koji smatraju da to što radi je isprazno i nedostojno one umetnosti za koju oni smatraju da treba da hodi ovi planetarnim sistemom. On uvek nudi boljeg sebe no što drugi zaslužuju, za uzvrat ne traži ništa, do samo malo više razuma u običnim smrtnicima, da shvate poentu njegovog stvaralaštva iscrtanog u borbi protiv sistema koji nudi goli kapitalizam, bez daha, bez stanke i naravno bez života budućeg.
Njegove osobite percepcije sticanja i raspolaganja životnim iskušenjima, stidljivo su prikazani na solo albumu “Kuća Bez Krova”. Deo intimne biografije sveden je na deset numera, odsviranih na drugačiji način, no što je to bilo sa matičnim bendom. Zrelost i dubina svih songova je lako uočljiva, oseća se nagomilano iskustvo i lakoća sa kojim je album uradjen. Nakon četiri godine od izdavanja istog, Mile Kekin je rešio da pokaže da sam album nije bio samo incidentna situacija u njegovom stvaralaštvu, tako što će u narednom periodu biti posvećen solo projektima i nastupima, a da će rad sa Hladnim Pivom biti stagniran na jedan poduži period.
Istine radi, njemu je ovo drugi solo projekat, ako se ima u vidu da je još 2001.g. objavio album “U Dva Oka”, kao Mile i Putnici. Razmak između dva solo ostvarenja je gotovo jedna dekada, ali kao da se drugi album nadovezao na onaj prvi. Jeste, nešto je tiši i nežniji ovaj potonji, ali priče koje su ispričane na oba albuma, su kao utisci stečeni putovanjem u svemir. Snažne impresije i gordost u glasu Mileta koji, opisujući sebe u raznim situacijama, želi prikazati i ostatak tužnog oivičenja kosmosa kao neku teskobu koja se ne menja, ne skida sa naše kože, već sa godinama u nama i nad nama gradi još teži oklop života.
Mile Kekin je nedavno objavio singl “Mala”, dok se novi solo album očekuje sledeće godine. Sam singl je pretvoren u slikovnicu vrlo interesantnog sadržaja. Ujedno sa objavom pomenute numere, Mile je počeo i mini turneju po Srbiji zajedno sa svojim triom koji ga prati. Na akustičnoj gitari i perkusijama je Mark Mrakovčić, dok je za klavijaturama i električnom gitarom Danko Krznarić. Cilj pomenutog benda je poluakustična retrospektiva, kako numera Hladnog Piva, tako i numera sa pomenutih solo albuma, ali i songova koji će se naći na budućem solo albumu Mileta Kekina. Numera “Mala” prvi put na živo izvedena je u Palanci.
Zadovoljstvo da odslušamo Mileta i dva multiinstrumentalista, imali smo u četvrtak u Palanci u organizaciji Punk Rock Cafea. Idealan klub za ono što je pevač želeo, kako sebi, tako i drugima priuštiti, topla domaća atmosfera i briljantan nastup muzičara u prisnom ambijentalnom okruženju, ništa drugo nije ni mogao izroditi do jedan fenomenalan muzički ugođaj intimnog druženja sa mega zvezdom sa ovih prostora.
Užitak je bilo slušati i gledati čoveka koji izmedju songova pojašnjava neke svoje pristupe odsviranim numerama, kao i nastanak istih. Njegovom akustičnom muzikom kao da smo putovali kroz snove, lucidno, nežno i milozvučno. Ali to je bio onaj svesni trip u smislu kreacije i nadogradnje njegovih postojećih stavova. Britkog jezika i čistih misli jasno je stavio do znanja u kom smislu ide savremena mentalna sklonost u određenim situacijama poznatog svetskog poretka, da i mali glasovi mogu napraviti jedan veliki hor gde bi se čuli i drugi tonaliteti.
Možda oni ne mogu u postojećoj konstelaciji odnosa promeniti bilo šta, ali mogu ostaviti jedan stih nade u neko otrežnjenje svih nas koji, svako na svoj način, mogu doprineti učvršćivanju jačih veza među ljudima koji se ne razumeju, kulturama čija šarekolikost pre spaja no što poziva na otvoren sukob. Mile Kekin peva i o malim stvarima, nebitnim sećanjim pretočenim u neku vrstu praštanja i razumevanja, on pokušava biti ta istinska nit u povezivanju razuma i strasti. Naravno da je u svima njima utkana i ljubav, prema partneru, domu, prijatelju i na koncu svih traganja oseća se to neko blaženstvo ispunjeno mirisima detinjstva, mladosti, jednom rečju prošlosti nabijenoj ukusima prolaznosti na ovoj planeti.
U gotovo dva sata predivne retrospektive, kako numera sa solo izdanja, tako i songova, obrađenih na akustični način, matičnog benda Hladno Pivo u novom ruhu, sa starim motivima, bio je užitak odgledati i odslušati Mile Kekin Trio. Da, mali čovek, velikog srca i misli koji raspolaže moćnim glasom, neslućeni pesnik po vokaciji, podelio je 8. decembra sa svima nama samo delić bogatstva kojim je nadaren. Ljubav je uvek bila u prvom planu.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
