Radule (Atheist Rap): Ne treba odustati od osvešćivanja širih slojeva društva

‘Ajmo se za početak vratiti na početak i osnivanje Atheist Rapa. Tada ste svirali po raznim bendovima, a prva svirka je bila samo par dana nakon što ste se službeno okupili. Kako danas gledaš na te dane? Je li vam lakše ili teže kad se trebate okupiti za svirku?

Radule: To je bila čista zajebancija bez ikakvih ambicija, pravljenje “benda” zarad jednokratne jednodnevne zabave, koja je prerasla u ovo što smo sada jer nam se svidelo sve to. Sada nam je lakše skupiti se jer se zapravo nismo nikada ni razilazili.

Službeno imate devet albuma od kojih je jedan live, a jedan kompilacija. Jubilarni deveti izašao je u suradnji s njemačkim bendom Defenders of the Universe. Kako je došlo do suradnje? Planirate li možda neku zajedničku promociju albuma?

Radule: Do saradnje je došlo nakon višegodišnjeg druženja i svirki. Sa DOU sam se upoznao preko Smuka iz novosadskog benda Detonatori, koji su imali izdanja za nemačke izdavače, a snimali smo ih u Socijala Studios. Na osnovu tih snimaka i priča prvo sam dobio prve snimke DOU na miks, zatim sledeće, a singl “Do it yourself” smo i snimili u Socijali. U dva-tri navrata dolazili su na turneje u naše krajeve bez jednog od gitarista benda pa sam ja, s obzirom na to da sam vrlo dobro poznavao skoro celokupan opus benda, uletao na poziciju drugog gitariste. Takođe smo zajednički nastupali i u Novom Sadu i na nekim koncertima po Nemačkoj, a u njihovom autonomnom omladinskom centru Esperanza nam je bila glavna baza na turnejama, pa smo pre par godina napravili dogovor da izdamo zajednički album – i to je to. Malo smo se iz raznoraznih razloga razvukli, ali smo ga ipak realizovali. Pošto je to ekipa slična nama po pitanju organizacije, gde je deo toga prepušten stihiji i neposlovnim potezima, striktne planove oko izdanja nismo imali, a stvari rešavamo u hodu jer, realno govoreći, živimo na prostorima i u doba kada, po mom mišljenju, dugoročno planiranje samo nepotrebno opterećuje. Sigurno ćemo na neki način koncertno promovisati izdanje širom Evrope i Balkana.

Mi starimo i nagledali smo se i naslušali svega, sve manje nas iznenađuje beskrupuloznost moćnika i glupost pojedinaca i čovečanstva

Ne bi bilo lako pobrojati sve vaše EP-e i piratske snimke koje su kružile regionom u vremenima CD-a, tako da se odgovor na moje pitanje sam nameće, ali svejedno ne mogu odoljeti prilici: što misliš o autorskim pravima u muzici? Je li vam bitnija prodaja albuma ili live nastupi?

Radule: Koncerti su nam uvek bili najvažniji, a što se tiče autorskih prava, mi smo ih prijavili tek 2005., nakon što smo saznali da je na račun SOKOJ-a, srbijanskog ZAMP-a, sve vreme od nastanka benda stizala kinta od emitera. Kada smo ukapirali da nezavisno od toga da li si član ili ne uplate redovno stižu, prijavili smo i dalje prijavljujemo autorska prava da ne bi neko drugi delio te pare kojekome i punio tuđe džepove. Lično imam podvojen stav po tom pitanju, mislim da se preteruje sa time i da se pod firmom brige i zaštite esnafa krije muljanje sa kintom na više različitih nivoa. I ne mogu se u istu ravan staviti nastupi komercijalnih bendova i kulturno podzemlje, kao ni komercijalni i nekomercijalni prostori i nastupi.

Jeste li takav stav imali i prije 30 godina ili se promijenio s vremenom?

Radule: U startu nam na pamet nije padao profit, ali kada ti prvi album kod pirata u Novom Sadu, Nišu i Beogradu bude prodat u, po njihovim informacijama, oko 15.000 kaseta, a oficijalno si prodao tri – tri i po hiljade komada, onda bi bio pravi magarac da te stvari ne pokušaš da staviš pod neku kontrolu. To je bila cena popularnosti koja te natera da razmišljaš i o poslovnom segmentu, jer se neka lova vrti pa se vrti, hteo ti to ili ne. Opreznije pristupaš nekim idejama, poput učešća na nekim dobrotvornim akcijama – nastupima ili učešćem na kompilacijama – ali kada proceniš da je ekipa i cilj ok, onda je podrška potpuna.

Općenito, ako gledamo presjek vaše karijere, za što biste rekli da se promijenilo u odnosu na 1988. a što je ostalo isto?

Radule: Sve je više ili manje isto, a sve je drugačije, vreme, ljudi, okolnosti. Mi starimo i nagledali smo se i naslušali svega, sve manje nas iznenađuje beskrupuloznost moćnika i glupost pojedinaca i čovečanstva, na koje ne možeš da ne odreaguješ, samo nam je ton mirniji i fokusiraniji smo.

U svojim tekstovima ponekad imate parodije ili citate drugih muzičara, od imala je kosu boje meda, boje Dunava do nedoslovnog prijevoda talijanskog hita “Felicita”. Isto tako, “Tomi Gan” je vaša prilagodba istoimene pjesme The Clasha, koju ste preselili u Dunavsku ulicu, a u stvari “Sarajevo” ste “I don’t want to dance” Eddyja Granta promijenili u “I don’t wanna die, die in Sarajevo fight”. Znate li za neki slučaj kad su drugi vas citirali?

Radule: Znam za jedan, možda dva primera, ali sam zaboravio ko je u pitanju, uglavnom neko sa kim se lično poznajemo. Morao bih da obrnem par telefona da proverim, zvoni mi u glavi da je neko iz Osijeka u pitanju…

Kako biste reagirali da se osnuje Atheist Rap Cover bend?

Radule: To bi bilo neko sintetičko sranje, jer mislim da je nemoguće skinuti bend sa toliko sitnih deformiteta koje posedujemo, krivi prsti, polufalš, nagluvost, a da to zvuči kako zvučimo.  I trebalo bi da bar 70 posto honorara uplaćuju u dobrotvorne svrhe. Ostatak bi im bio dovoljan da podmire potrebe, jer ionako tribjut i kaver bendove mnogi više cene od originala.

Moja generacija je svedok degradacije tekovina borbe za napredak na svim nivoima.

U tekstovima spominjete i stvarne ljude kojima dajete alternativne priče. Jedan od najpoznatijih je Marinko Rokvić, koji je u vašoj pjesmi ustvari vješto podmetnuti Radivoje. Što mislite je li Rokvić čuo tu pjesmu i boji li se razotkrivanja svoj istinskog imena?

Radule: Mislim da je Radivoje Rokvić sigurno čuo, a Marinko kao Marinko, peva svoju pesmu.

U pjesmi “Ljubav” sempliran je Titov govor, a često imate nekakav dramski intermezzo na albumima. Tko izmišlja govore, evo recimo “Reč dve o biznisu”?

Radule: To je Popetova parafraza motivacionog govora Dike Menažera u seriji Vruće plate Želimira Žilnika, ujedno i rap momenat našeg benda – kada zafali sempler, upotrebi parafrazer.

Koja pjesma svira u pozadini “Radio drame (drame na radiju)”?

Radule: “Rizik pare stvara”, Kemo Mali, tako nešto, neki narodnjak koji smo našli na Šašovim trakama u studiju Radija Novi Sad, pa smo ga upotrebili…

Netko vam je prislonio pištolj na čelo i viče: Trabant ili Wartburg?

Radule: Wartburg! Nema prag na ulaznim vratima, može više gajbi da prenese ako je karavan i karburator mu je savremeniji i jednostavniji…

Vaša publika novijih generacija možda ne zna da ste imali oproštajnu turneju povodom smaka svijeta 21. 12. 2012. i potom povratničku turneju kad nas je apokalipsa ipak zaobišla, ali meni osobno je jedan od vaših najdražih koncerata bio na Ferragosto Jamu 2016. – usred oluje, koja je nešto kasnije srušila pozornicu. Postoji li neka svirka koja je vama posebno draga?

Radule: Koncert za dvadesetogodišnjicu benda u Novom Sadu, gosti Lude krave, Gužva (u šesnaestercu, op. a.), Superhiks, Novembar, KUD Idijoti i Nik Sloter, tri hiljade ljudi, veliki broj prijatelja sa svih strana, u svakom kadru poznata osoba, preemotivno iskustvo. Ima ih još, ali mi ovo ostaje u sećanju kao najintenzivnije doživljeno.

Istorija koju smo mi učili ipak se bazirala na dokumentovanim stvarima. Čak je i indoktrinacija bila u cilju stvaranja pravednijeg društva i čovečanstva uopšte, sada je to u funkciji čopora hijena.

Vaše pjesme uvijek imaju jasne političke poruke, plasirane kroz dozu humora. Recimo “Tri jutra Zemlje” je o ekološkoj (ne)osviještenosti, “Grill 13” je o raspadu malih lokalnih biznisa pred globalnim gigantima, a anarhizam i antifašizam nekako su prirodno sjeli uz pank. Koliko su nam u današnjem društvu potrebne antifa poruke?

Radule: Moja generacija je svedok degradacije tekovina borbe za napredak na svim nivoima. Ljudi nasedaju na priče prevaranata i falsifikatora istorije i lako se odriču teško stečenih sloboda i to je veoma zabrinjavajuće, naročito kada vidiš da u tome ne postoji neki viši cilj u ludim glavama, nego prosta i prizemna pljačka i borba za vlast i moć između loših i gorih. Stasavaju generacije koje nemaju nikakav kritički otklon prema fašizmu, naučeni su da ga stavljaju u istu ravan uz antifašizam, koji izjednačavaju sa komunizmom, za koji tvrde da je proizveo još veći broj žrtava nego fašizam, iako nigde na planeti komunizam kao ideja nije realizovan na period duži od dve godine, a pri navođenju “komunističkih država” radi se o socijalističkim devijacijama te ideje pretvorene u diktatorske despotije, mahom staljinističkog tipa. Stalno ponavljanje laži dovelo je do toga da ljudi poveruju u to i počnu da rade u korist svoje štete. To je osnovni razlog zašto ne treba odustati od osvešćivanja širih slojeva društva, jer ognjem, mačem i indoktrinacijom ne možeš dugoročno postići pozitivne efekte koji su mogući jedino obrazovanjem i baratanjem naučnim istinama, a ne proizvoljnim tumačenjem. Istorija koju smo mi učili ipak se bazirala na dokumentovanim stvarima. Čak je i indoktrinacija bila u cilju stvaranja pravednijeg društva i čovečanstva uopšte, sada je to u funkciji čopora hijena.

Na zadnjem albumu dotičete se i teme izbjeglica, koje su i u Srbiji smještene u neljudskim uvjetima po izbjegličkim kampovima i napuštenim zgradama bez infrastrukture. Na hrvatskoj granici prije nekoliko dana došlo je i do smrtnog slučaja zbog iscrpljenosti i hladnoće. Na koji način možemo pokazati otpor takvoj neljudskosti?

Radule: Pored direktne akcije, pomoći organizacijama koje se bave tim problemom (samo treba naći kojima, jer i tu ima raznih oportunista), mislim da se i običnim razgovorom sa ljudima iz okoline može postići da stvari počnu da sagledavaju iz drugog ugla. Mi smo društva koja zbog migracija sopstvenih građana stare i pitanje je koliko će ekonomije postojećih država na ovim prostorima to moći da podnesu. Postavlja se naizgled banalno pitanje – ko će da zaradi za tvoju penziju sutra? Sa druge strane migranti koji dolaze su takođe ljudi kao mi i delimo puno više zajedničkog nego što su različiti kulturni obrasci iz kojih potičemo. Velika većina njih nije svojom voljom u situaciji u kojoj jesu i mislim da bi trebalo poraditi i na tome da im se pruži prilika da ovde osnuju novi dom, ukoliko su voljni za to. To nije nešto nepoznato ni novo na ovim prostorima, jer kroz istoriju nismo bili izuzeti od migracija stanovništva, na takav način su i naši preci došli tu gde jesmo. Migranti nisu neki neobrazovani, lenji, necivilizovani divljaci i verski fanatici iz pećina, kako se mahom generalizuje, njihovi gradovi i sela nisu uvek bili ruševine… Svi smo imali devedesetih u svojoj bližoj okolini primere ljudi unesrećenih ratom i neverovatan mi je nedostatak saosećajnosti u tim situacijama. I to što moraš ovo objašnjavati nekom.

Kakvi su vam budući planovi? Hoćete li možda izbaciti neki spot? Nastavlja li se proslava godišnjice?

Radule: Sve! Spot, pa još jedan, nastavak proslave, zatim tour JBT POP i smišljanja nove ture, na primer Tridesetogodišnjica neizdavanja prvog Kompakt diska na ovim prostorima.

Kako vam je bilo u Splitu?

Radule: Kao i uvek – preterano, što bi rekli. Dragi ljudi, dobre svirke, lepo vreme, neki od nas su se i kupali, Cipa i Vaso, koji su glavni krivci za naš prvi dolazak u Split pre petnaest godina, iznenadili su nas poklon-paketom u kojem su se nalazile raznorazne pizdarije splitskog porekla, počev od knjiga Velo misto, plakata i organizatorske propusnice za festival Morska bolest, Atheist Rap izdanja umaka Ljute spize, vina, piva, maslinovog ulja, bićebolje-oćekurac majica…

Kakvi kraljevi! Za Boogaloo najavljujete 30 pjesama za 30 godina. Što možemo očekivati?

Radule: Mislim da će to biti višečasovno, pošto imamo i goste – FNC Diverzant, kvalitetno druženje uz pesme koje su presek našeg dosadašnjeg rada.

Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.

Hvala vam.

1.00 €

5.00 €

10.00 €

20.00 €

50.00 €

100.00 €

200.00 €

Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute