Novosadske punk rock legende Atheist Rap u subotu se vraćaju u Zagreb, gdje će po prvi puta nastupiti u Tvornici kulture. Tim povodom smo s gitaristom i pjevačem Raduletom (Vladimir Radusinović) popričali o aktualnom albumu, upravo okončanoj inozemnoj turneji, politici, sceni i još mnogočemu drugome.
U Zagreb se vraćate nedugo nakon završetka inozemne turneje (Njemačka, Austrija, Češka…). Kakva su iskustva, koje biste koncerte sa Survival Toura posebno izdvojili?
Radule: Ovo je bila vremenski kraća, ali kilometarski duža od prošlogodišnje turneje. Toliko toga nam se izdešavalo da smo zaključili da nam je minhenski Oktoberfest (posetili smo ga drugog dana turneje) delovao kao događaj iz nekog od prošlih života. Svirke, druženje i provod su svuda bili na nivou, a kao posebne, zbog atmosfere, izdvojio bih nastupe u Potsdamu u La Datschau i u Schwabisch Gmundu u klubu Esperanza, koji nam je glavno uporište na Zapadu. U Esperanzi smo svirali sa domaćim Minipax, Noviot Početok iz Makedonije i vršnjacima Distemper iz Rusije i bilo je više nego dobro.
Koliko je na tim svirkama bilo onih koji s bivšom Jugom nemaju nikakve veze i kako su reagirali? Drugim riječima, postoji li i u punku jezična barijera?
Radule: Bilo ih je poprilično i reakcije su veoma pozitivne. Jezička barijera je zanemarljiva kada se u obzir dovede protok energije i informacija na koncertima, jer smo malo koga ostavili ravnodušnim. Zavisno od prilike većini pesama je prethodio kratak opis tema, nekad grupni, ako se pesme tematski nadovezuju. Kome nije bilo jasno taj je pitao. Sve u svemu nisam osetio jezik kao bitnu prepreku za inicijalno upoznavanje sa bendom. Žao mi je jedino što prevodi ne mogu da dočaraju finese kojima obiluju naši tekstovi, ali i grubi prevod radi posao.
Jeste li otkrili Nijemcima, barem onima iz istočnijih dijelova, da ste svojim pjesmama „slavili“ njihovu autoindustriju?
Radule: Naravno. Obično smo celu automobilsku trilogiju svirali u bloku koji je sledio nakon najave i pojašnjenja nekih pojmova i obaveznim prevodom refrena „Wartburga“.
Na prošlom zagrebačkom koncertu, u Vintage Industrial Baru, promovirali ste „Überlauf“. Što nam pripremate ovoga puta?
Radule: Pope je sa svojim unukom Zokijem spremio performans gutanja zapaljenih noževa uz recitovanje odabranih delova iz svoje poslednje zbirke pesama u pauzi nakon nastupa predobrih One Step Away. Za to vreme se ostatak benda naštimava, nakon čega ćemo pristupiti izvođenju seta pesama iz svih faza rada po izboru samih članova.
Na novom albumu predstavili ste i novog gitarista Zokija. Kako je on upao u bend i koliko je utjecao na zvuk grupe?
Radule: Zoki nam je pre toga dve godine bio tonac i nakon Dullesovog odlaska i nekog vremena nastupanja u combo sastavu pozvan je u bend kao pojačanje na gitari. Sa sobom je doneo i primesu zvuka mlađe generacije, što je neke pesme obogatilo novim dimenzijama zvuka, kako bi Pećinko rekao.
„Überlauf“ je izašao i na ploči, zašto ste se odlučili na taj potez i ima li i među Atheistima „vinyl junkieja“?
Radule: Ne bih rekao da ima vinyl junkieja među nama, ali mi matori pamtimo zašto se ploče i pored nesavršenosti zapisa rado slušaju – u pitanju je sam ritual. Ploča se ne sluša “na brzaka”, ne preskaču se olako pesme i u pauzi pri okretanju strane ima se vremena za sabrati prve utiske. Razvojem digitalija CD je većini konzumenata postao zastareli format, retko se skidaju i mp3-ce celih albuma, jer se muzika “gleda” na Youtube, dok ploče završavaju u kolekcijama. To su razlozi zašto smo se odlučili za takav potez. Ranije nismo previše ni marili jer je u jednom periodu to bio skup poduhvat kojim niko od nas nije imao vremena da se bakće, a imali smo vezano za prethodne albume i neka nevesela pravna iskustva pa nam se nije dalo. Naš prvi EP pod naslovom “Kompakt disk”je trebalo da bude objavljen na vinilu, ali je master do pre godinu dana bio zaboravljen u arhivi bivšeg Jugotona. Dalje>>