Večer se u utorak provela u Komuni Kino Šiške uz melankolični spoj dvaju kantautorski projekata – Eine i Dimitrija Dimitrijevića.
Utorak je vjerojatno najgori dan u tjednu. Niti je napola do kraja, niti je početak – tjedan se zakotrljao tek toliko da te već sve nervira i psuješ kao nenormalan, retrospekcija te nemilosrdno lovi za grkljan i već si se minimalno šest puta naglas upitao jesi li dovoljno produktivan, prokrastiniraš li previše i jesi li “dovoljan” sluga svojim kapitalističkim gospodarima. Divota je to, divota dnevnog života – tolika divota da nalikuje nečemu odurnom. Rutina, konstantni pogledi prema unutra i nezadovoljstvo s time što se unutra vidi i pronađe… magija.
Onda se, nakon što si prolio tri šalice kave i dvaput se opekao o štednjak, sjetiš – ah, da, večeras se svira u Šiški. Neka, kažeš si, bit će solidno – zasigurno i koju stepenicu iznad. Kombinacija je dobra, sve štima; bit će super svirka.
Zaista, ispostavilo se da je prognoza u glavu pogođena. Na stageu se prvi pojavio Eine, pravim imenom Ivan Ščapec. Njega se najčešće vidi pod okriljem bendova Seine, Vlasta Popić, Chubakina Baka i Litl Itali, dok se kroz Eine izražava bez filtera, bez ikakvih kočnica i kompenzacija. Priložena svirka, u trajanju od otprilike nešto manje od sat vremena, indikator je upravo toga. Jedan čovjek, jedna gitara, njegove misli, uz crtice o sebi, životu, strahovima i svemu između. Set je bio gotovo savršeno tempiran za takvu prigodu – red autorstva, red novih interpretacija pjesama koje su nastajale u drugim Ščapecovim bendovima, red obrada u svrhu homagea makedonskom kantautoru i glazbeniku Vasku Atanasoskom. Ukratko, dirljivo, srdačno, odvažno, iskreno, ranjivo.
Eine se spušta, a na daske se penje Dimitrije Dimitrijević – po rodnom listu Dimitrije Simović – dok iza njega instrumente u ruke lovi njegov orkestar (Viktor Slamnig – bass, Ivan Cimi Marinović – bubnjevi, Jakša Perković – gitara, Leo Beslać – synth, Sara Renar – synth i Vedran Peternel – soundscape). Iako po kvantitativnoj mjeri ljudstva ne nalikuje tipičnom orkestru, količina poletne, plesne i melodiozne buke koju na koncertu proizvede zasigurno nadmašuje dobar dio većih sastava kojih ćemo se sjetiti na prvu, “iz glave”. Pred publikom Komune izveli su sav dosadašnji repertoar s albuma “Čar-pitanje”, uz očigledni dramaturški vrhunac u vidu čitanja, kako ih Dimitrije naziva, “pričica”, a to se sve nagradilo pozivom na kratki, zasluženi bis.
Koncert je u nečemu sigurno uspio – popravio je utorak. Na kraju je bilo jasno da to neće biti samo još jedan radni dan prožet minijaturnim nezadovoljstvima, već jedna smislena cjelina s dobrom dozom emotivne nabijenosti u samom centru.