U cijelosti donosimo komentar beogradskog novinara Dušana Vesića, uz njegovo dopuštenje, nakon što je redakcija srpskog Nedeljnika u nedjelju izašla s izjavama Miljane Nešković autorice spornog članka, zatim Ivane Borić za koju se ispostavilo da je bila u kontaktu s Margitom Stefanović, tada, za potrebe svog maturskog rada, te glavnog urednika Marka Prelevića i zamljenika gl. urednika Branka Rosića koji je priznao kako članak o Magi nije pročitao prije objavljivanja.
Iscimali smo ih. Pokazali smo im da ne mogu tako da se ponašaju a da to prođe nekažnjeno. Dokazali smo im da javno mnjenje može da se kreira i izvan ‘centara moći’. Mrzeće nas duboko i bolno.
Malo je ko verovao da je moguće ono što smo uradili. Najzad, prvi cilj je ispunjen – objavili su Lidijino i moje pismo. Za sada, samo u online izdanju. Hoće li objaviti i u štampanom izdanju, za sada ne znamo. Pošto je taj „tekst“ objavljen u stvari u štampanom izdanju, bitno je da sve ovo objave i tamo. Ostajemo ovde i pratimo. Ali, prvu fazu smo dobili, to je činjenica koju nam niko ne može osporiti. Šta se u stvari desilo? Ako pažljivo proučimo njihovo posipanje govnima – jer to, nemojmo da se lažemo, jeste posipanje govnima – možemo da zaključimo nekoliko stvari. Odmah da vam kažem, ja sam znao za tu Ivanu Borić (hvala svima koji su mi slali linkove u inbox), ali nismo mogli da budemo sigurni da je reč upravo u njoj. Zato sam se opredelio da negiram njeno postojanje, pa su oni, da mi dokažu da sam glup, lepo izašli s njenim identitetom. Bolje, je l’ da, da su ga oni otkrili nego da mi nagađamo.
Ako, pak, pažljivo proučimo njene istupe u medijima, lako ćemo naći da je ta osoba željna medijske pažnje kakva god ona bila. Pa je navukla tu nesrećnu Miljanu – ili je ona navukla nju, svejedno – pa su zajedno sročile to zlo. Meni je od svega što se desilo nešto mnogo upečatljivije: dve žene se urotile protiv mrtve žene! Što žene mogu da naprave jedna drugoj – to nijedan muškarac ne može. Tako se to rodilo, jednim bezgrešnim začećem. Očito je, nema muškarca koji bi u tome učestvovao. Šta reći o Miljani? Da li je ona uopšte novinarka ili nije – baš me briga. Ono što znam o njoj, to je da se kreće među „novinarima“ koji uspešno sahranjuju novine u kojima rade. Ali, to me se zaista ne tiče. Ono što me se tiče, to je da je ta žena lažov. Gle, u četvrtak je ta izmišljotina bila „intervju s Magi“, a sad je to „maturski rad“! Aaaaa, maturski rad!
Ne znam, dakle, ko je „beogradski slikar“ i zašto se njegovo ime krije – u stvari, znam, ne želi čovek da ga neko dovodi u vezu s Magi i Bebi Dol – ali mi vidimo ovde da je Ivanu, eventualno, Bebi Dol upoznala sa Magi, ali ne vidimo da ih je Bebi Dol pratila kad su kupovale „dva žu-žua i gomilu peciva od skromnog džeparca“. Pa ne znamo o čemu su zaista pričale. Ako su uopšte ikada pričale. Ja opet tvrdim da nisu pričale jer Magi nije bila u stanju da priča. Videćemo da će mi se mali Prelević, posle – jer sam mu ja valjda kriv što ga je glavni urednik s pravom izribao, ili ga podmetnuo na kraju kao „žrtvu“ – izrugnuti što sam to uopšte napisao. Ne trebaju Margiti, kaže, veći neprijatelji od prijatelja. Ja, prvo, nisam nikakav njen prijatelj, ja sam njen obožavalac, Ja se ne usuđujem da se nazivam njenim prijateljem bez njenog izričitog odobrenja – za koje znamo da ga ne mogu dobiti.
Drugo, sasvim sam siguran da bi mi Margita odobrila da napišem istinu. Sasvim sam siguran u to, glavu bih dao. Možda nismo bili prijatelji, ali sam je toliko poznavao. E sad, jebiga, što su njemu partijski nalozi istine za koje će se boriti a stvarnoj istini će se izrugivati jer su njegovi moralni kriterijumi drugačiji nego Margitini ili, čak, moji – to nije ni Margitina ni moja stvar. Ništa Magi nije izgubila time što smo saznali da ona nije bila u stanju da da nikakav intervju, i ništa ja neću izgubiti što će mi se izruigivati gori od mene. Cela ova situacija pokazuje samo još više koliko je ona bila samo još veća mučenica nego što smo to uopšte znali. Što se tiče glavnog urednika, on nam šalje jasnu poruku: „Iscimali ste me iz problema koji mi je napravio vladika, mamu vam jebem“. Njemu mesto na kom sedi zavisi od vladike, a ne od propalih rokera. U redu je, znamo da glavni urednik ne može sve da čita, ali ima ko može i mora. Na kraju je – kao – čitao Prelević, mada ja, iskreno, mislim da nije. On bi trebalo da pripada jednoj razumnijoj generaciji, prosto ne mogu da verujem da bi svojom voljom pustio takav „tekst“. Što se tiče Rose, pošto je on priznao da smo komunicirali u toku „krize“ – da onda priznam i ja. Biću iskren: imajući u vidu Rosinu pankersku prošlost, svesno sam ga stavio u procep – ili da reaguje svojim autoritetom u svojim novinama i tako spase svoju biografiju, ili da posredno prizna da se priklonio nekoj drugoj kulturi. Od početka sam mu govorio da, što pre objave, biće manja šteta po novine. Možda me nije dovoljno ozbiljno shvatio pa je potrajalo malo duže nego što je bilo neophodno, možda je kriv slobodan dan kog je juče imala Redakcija, ali i danas je bolje nego sutra.
Objasnio sam mu da ne možemo da dopustimo da nam neko iz zajebancije zabode prst u oko a mi pitamo: „Zašto samo jedno oko“. Pitao sam ga da li će ga biti blam da primi sledeću platu ako ne reaguje. Hvala Rosi što me nije razočarao i ništa od ovoga nije shvatio lično. Možda je to sad teško videti, ali ovo će se pokazati bitnim mestom i u njegovom i u mom životu. Naravno da je Redakcija opet sve svalila na Magi i na njenu umanjenu sposobnost komunikacije. Nismo ni očekivali da će svesno i samouvereno žrtvovati Ivanu Borić zarad Magi. Pre ili kasnije, Ivana bi im mogla zatrebati, vidimo kakva je sposobna, Magi im svakako neće zatrebati takva kakva je – mrtva. Ali, šta su rekli time? Da je sasvim u redu da objave „intervju“, pardon,maturski rad – u stvari, naslov maturskog rada koji ne govori ništa – sa osobom s kojom je nemoguće uspostaviti stabilnu komunikaciju – i da sve što bi im rekla takva osoba uzmu kao istinu! Zamislimo, na trenutak, da je sve to Magi stvarno rekla, mada je to – ponavljam – nemoguće. Da objaviš kao istinu nešto što ti govori neko za koga je jasno da ne može da sastavi dve unakrst? Sledi li ozbiljan intervju (maturski rad?) s nekim državljaninom „Laze Lazarevića“? Ili će naći novu mrtvu ženu?
Gde god čovek zagrebe, može da uhvati „Nedeljnik“ u stanju u kojem jeste. Eto dokle sve može da dovede prekomerno kašnjenje. Da su odmah rekli nešto, ne bismo otkrili sve strane medalje kojom se u ovoj situaciji niko neće okititi. Ovo nije za ponos ni nama, ni našem društvu, ni ljudskoj civilizaciji uopšte. U ljudskoj civilizaciji uopšte, vodi se računa o ženama i deci. A ovde je stradala mrtva žena! Ja sam hteo da objave Lidijino ili moje pismo, svejedno, da ostane trag da je to sve jedna velika laž. To sam odmah govorio Rosi: imamo obavezu prema civilizaciji, da nikad niko ne citira ništa iz tog teksta kad za deset, dvadeset ili pedeset godina, bude pisao „maturski rad“. I da zato ne možemo odustati. I da zato ne može da bude kompromisa. Ne možemo da dozvolimo da nam takvi kao što su „Ivana“ ili „Miljana“ ruše osnovne civilizacijske norme. Ili nam je sve to podmetnuto? Je li ovo bio samo test? Da li to neko hoće da napravi od nas potpuno neosetljiva bića? Ostajemo tu i pratimo situaciju. Ova stvar je uspela samim tim što je postala javna, a oni mogu da pričaju šta hoće – kao što će to inače raditi, ovako ili onako. Javljajte sve kao i dosad. Hvala svima nama! Jeste da je od Lidije i od mene počelo, ali bez vas ne bi imalo smisla! Kad su Stojana Protića 1903. godine zvali u zaveru protiv Aleksandra Obrenovića, odbio ih je rečima: „Nemam s kim, a nemam ni za koga“. Sad znamo da imamo s kim i imamo za koga!
Reakcije uredništva Nedeljnika možete pročitati ovdje.
Saznajte više: Srpski intelektualci oštro napali tabloid koji je objavio niz neistina o Margiti Stefanović
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
