Laibach je održao koncert u utorak u MTS Dvorani, tj. nekadašnjem Domu sindikata u Beogradu.
Pre četiri decenije, kada je grupa Laibach bila u nastajanju, mnogi nisu razumeli to okupljanje, malo je reći muzičara, više underground umetnika koji su mislili drugačije, želeći da svoje pravo na slobodnu misao iskažu u jednom trenutku koji ni u kojem smislu nije odgovarao ni bendu pod pomenutim imenom, ali ni onima koji su, bar su oni mislili tako, držali vlast i apsolutnu moć u svojim rukama.
De fakto istoriju pišu pobednici, a ko bi pa drugi, ne ostavljajući ni malo sumnje u ono što su izrekli, napisali, a pogotovo javno objavili. U smislu redovne školske lektire, svaki napredak koji nije bio u skladu sa dnevno-važećim mišljenjima, ne samo da je bio javno osuđivan, nego i drastično kažnjavan. U vreme raznoraznih čistki, misao i delo nekog racionalnog obešenjaka, za tili čas se moglo pretvoriti u oružje protiv samog sebe.
Pune četiri decenije Laibach živi u nekom perfomansu od života, imajući vlastiti ugao gledanja za beskonačnu priču o stalnoj borbi između dobra i zla, ali pošto se isti ne bave bajkama, pretpostavljate ko izlazi kao pobednik. Celokupna istorija sveta svedena je na rat, prisilni mir i roblje koje egzistira u svim društvima i epohama, nekada lako uočljivo i nazvano pravim imenom, a počesto latentno skriveno ispod časnih demokratskih manira, podržanih, u svim varijantima, od strane raznih religija, bez obzira gde su im koreni.
Buntovno raspoloženi protiv svih, bili su plodno tlo za koje su mnogi hteli da se vežu, ili, pak, da odbegnu od istih što dalje, ne shvatajući potrebu skupine da samo ne žele da optiraju, ni sa ovima gore, ni sa ovima koji bi hteli da se uspenju što više na lestvici. Svaki uspon je relevantan samo sa vlastitim silaskom, u suprotnom ne bi mogao biti merljiv. Baš zato je sam život drastično neizvagan, lep ili surov, sve zavisi od pozicije na kojoj se nalazite, da li ste u loži ili udaljenim sedištima u nekim razvaljenim redovima sumornog partera.
Tu je slovenački Laibach odavno podvukao crtu, teško se boreći da prezentira svoj stav tokom osamdesetih godina prošlog stoleća, ali kada je konačno isplivao, prvo u evropskom okruženju, a tek posle i na domaćem bubnjištu, nije se mogao ustaviti tako lako. Bend je često optuživan da je, ili totalno fašistički, ili je otišao besciljno nekim levim putem, ali je uvek privlačio posebnu pozornost, kako na sceni, tako i u raznoraznim medijskim okršajima. Njihovo muziciranje bilo je toliko raznovrsno u smislu raznoraznih mašina na sceni, do nekih neprirodno iznedrenih tonova, ali je sve to bilo uklopljeno u masu reči koje su fingirale život na sceni. U njihovom slučaju bilo je teško biti spreman na budućnost kakvu su oni opisivali kroz svoje tekstove, nastupe i izjave. Ali su imali svoj neki nabijeni stav koji je prosto odzvanjao između numera na njihovim koncertima, bolje reći multimedijalnim nastupima.
To što je u ranoj fazi njihovog stvaralaštva bila marševska koračnica, kao, ne spontani, nego naređeni niz vojnika, koji, sada sa ove udaljenosti, više liče na androide i belosvetske robote na mapama velikih korporacijskih sila, marširaju bez cilja i plana, može se više pripisati našoj želji da nismo u stanju da prihvatimo onu besedu koja nam grozomorno para sluh, iz prostog razloga što živimo u imaginarnom strahu od bilo kakvih promena u našim malim životima, ujedno pristajući na sve iznuđene uslove, samo da ne bude bilo kakvih pomeranja u našim opskurnim težnjama ka nekom boljitku, a mi smatramo da je reč o ugodnom životu.
Laibach svrstavaju u bend koji stvara tzv. industrijsku muziku, odnosno eksperimentalnu muziku na raznoraznim instrumentima, alatima i slično, sa posebnim akcentom na elektronsku muziku. Za mene je, lično, muzika sve ono što stvara niz tonova, što koristi zvuke, bez obzira odakle i sa čega dolazili, bez da su popraćene sa rečima, glasovima ili tihim narečjem. Kao i svuda, može biti dobra ili ne, što je svakako stvar i ukusa slušaoca, ali ista mora sadržati nekakvu poruku, nekakav zanos, a to je ono što je suština samog stvaralaštva Laibacha. Sama reč perfomans je tako koncepirana da umetnik na sceni daje samog sebe. Kod njih lagodnog i Bogomdanog života nema, to je ono što je bend odmah u startu odvojilo od drugih.
Obrada stare numere “The Future” od Leonarda Cohena samo je još jedna stavka kojom se Laibach želeo poslužiti u svom lutanju kroz ovdašnji kosmos. To je bend koji zna da svira i privuče u svoje okrilje slušaoca, ali i pozna načina da ga udalji. Budućnost kakva je viđena u numeri, proročnički Milanov glas i tihi marševski udari po klaviru duboko u numeri, te blago jeziv zvuk orgulja, privlače slušaoca, ako želi da skuje u svom naumu otvorenosti da je to što mu je ponudjeno u šarenim okvirima njegove sablasti od kulture, ništa više no ubistvo sebe samog. Počinje se od duše, tela i snova. Naravno sve to ide uz sopstveno pokajanje. Izuzetno sjajna obrada vrhunski urađena sa jasnom konotacijom da je život samo ono u čemu smo sada. Na njima, do perfekcionizma dovedenog mračnjaštva stilizovanog u svakom gestu, zvuku i toj kosmičkoj prašini rasutoj po sceni koju oni sami tvore, nema izgubljenih nadanja, samo ogoljena istina pliva u ravni sa svim mogućim prevarama i belosvetskim lažima. “The Future” izvedena je na jedan smiren hororičan način, misaono produbljen do bola i beznađa. Možda je baš to beznađe falilo Leonardu Coenu.
Fantastično izvođenje pomenute numere imali smo priliku da vidimo i u utorak 20.12.2022. godine pod svodovima MTS dvorane ( za nas matore, koji smo mladost proveli pod imenom nekih drugih država, ista će uvek ostati Dvorana Doma Sindikata) u Beogradu. Fantastičan ugođaj obilovao je i u ostalim izvedenim numerama benda, od njihovih klasika pa do gore pomenute numere, a sve to pod okriljem turneje “Love is Still Alive” (Ljubav je još živa).
Šta zapisati o samom događaju kada su njihovi nastupi neprepričljivi, odnosno iste treba, ne samo odgledati i odslušati, nego i doživeti. Za takvu vrstu doživljaja neophodna je koncentracija gledaoca u smislu shvatanja same poruke sa scene. A ona je, uglavnom, otrežnjujuća za nas sanjare.
Provokativni kao i uvek, u otamnelim bojama vide okruženje oko sebe, sa pokušajima da probude dremljive sagovornike, objašnjavajući da je život neprestana borba i koračnica.
Ozvučenje je bilo savršeno, svaki ton, svaka egzibicija na sintisajzerima, blagi udar po čineli, vokali do perfekcionizma slušni, uz fantastičan ritam koji jednostavno probija i u telo i u dušu. Svaka numera je ispraćena video zapisima na platnu iza njih a koja se gotovo u milisekundu uklapala u audio aspekt. Za mene lično, neobičnost je bila dvadesetominutna pauza u pola koncerta, očigledno se i faktički koncert želeo preseći na dva dela. Što su pasionirani pušači veoma rado iskoristili.
Koncert je otvoren nosećom numerom “Love is Still Alive” (Ljubav je još uvek živa). Simpatičan nastup u kaubojskom stilu na početku i na kraju, definitivno govori o njihovoj želji da predstave glavne inicijatore svih problema na svetskom nivou.
Inače, ovo je bio samo moj skromni pogled na nastup Laibacha, mali opis njihovog stvaralaštva u četiri decenije, jednostavno viđenje nekoga ko je sa strane ispratio rad benda, ali ne upuštajući se previše u pojedinosti proboja i oslobođenju, pre svega same misli, sa ovih prostora, kao i viđenje prisutnog kapitalizma kroz scensko-muzički, ali i teatralni nastup slovenačke grupe. Više, a svakako i možda bolje napisano nego što sam ja predočio u ovih par redaka, možete pronaći u foto-monografiji o Laibachu napisane od autora Teodora Lorenčića (slovenački književnik, filozof i bivši pridruženi član Laibacha).
No, ako se malo dublje zagrebe u njegovo autorsko delo, može se lako steći utisak da je reč o demistifikaciji samog benda. No, u istome ima zaista impozantan broj fotografija benda, od početka osnivanja pa nadalje.
Na kraju, svaki nastup Laibacha je događaj koji zavređuje pažnju, bez obzira da li ste iskonski poklonik njihove muzike, odnosno celokupnog sadržaja koji oni nude, morate se složiti u jednom: Laibach nudi onu poslednju kap pelina koja ostaje na dnu čaše života, ni na kraju tog otpadničkog životarenja nećete se zasladiti. A voleli biste. To Laibach ne poseduje… A i ne nudi… Ostaje samo ta paranoična nit koja lebdi između svih nebeskih tela, ime joj je nada, a ona je za opstanak nedovoljna.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
