Grupa Rebel Star, internacionalni projekt Milana Glavaškog, novi će album i u novoj postavi uživo izvesti premirjerno pred zagrebačkom publikom 1. travnja u klubu Dva Osam u sklopu rođendanskih večeri portala Ravno do dna. Sam koncert će obuhvatiti i dobar dio prijašnjeg opusa ovog benda koji je već prije osvojio srca naše klupske publike, dakako iz razloga jer ga se dugo nije moglo vidjeti na pozornicama. Povodom novog albuma, nove energije, ali nažalost i recentne ratne stvarnosti, popričali smo s Milanom Glavaškim uoči najavljenog događaja.
Rebel Star se vratio na scenu objavom albuma “Demoni” i to na samom početku pandemije i lockdowna koji je uslijedio na proljeće 2020. godine. Naravno da nitko nije mogao pretpostaviti što će se dogoditi, no nisi odlučio pauzirati s objavom. Možeš li reći zašto, kad izvrtiš film unatrag?
Milan Glavaški: Mnogi su taktizirali sa izdanjima u toku pandemije i jasno mi je da su ljudima poremećeni svi planovi za turneje, spotove i promociju. Tada nisam imao bend, probe, nisam napravio ni jedan spot. “Demoni” su nastali kao album trenutka, imao sam jedino unutrašnji pritisak da izbacim tu ploču i napravim prostora sebi za dalje. Ako bolje razmislim tako su nastali svi albumi Rebel Stara do poslednjeg.
“Demoni” su bili uvertira u “Početak i kraj”… Shvatio si da ti treba bend?
Milan Glavaški: Znao sam da mi trebaju novi ljudi. Ako saradnicima daš slobodu da unesu sopstveni senzibilitet, muzika postaje bolja. To se čuje na poslednjem albumu. Bend je za mene ogroman napor jer radim posao sa celim svetom i živim na par mesta pa mi ostaje malo vremena i kilometara za muziku, dan jednostavno nije dovoljno dugačak. Na sve to uspevam da intenzivno probam sa bendom i da uživam o tome, verovatno na uštrb promocije, to jest mog prisustva po medijima i socijalnim mrežama.
Život je supa od gorčine i slada, ali im je razmera drugačija na svakoj mojoj ploči.
Kako je došlo do toga da se odlučiš potražiti glazbenike u Hrvatskoj?
Milan Glavaški: Odlučili se se oni za mene i jako me obradovali. Ja sam hteo da snimam kod Svena Pavlovića u Svetoj Nedelji jer mi je na pola puta od Budimpešte do Istre što je moja česta ruta, a kada sam video studio i upoznao čoveka znao sam da tu pripadam. Ostatak ekipe je došao jer su hteli da sviraju u Rebel Staru.
Jedan dan sam proveo u Sunday studiju kraj Zagreba, gdje je sniman “Početak i kraj”, no koji momenti su bili ključni, po tebi?
Milan Glavaški: Najbitnije se desilo drugog i trećeg dana kada smo uspeli da uhvatimo zlatnu sredinu između već dogovorene forme pesme i nepredviđenog, improvizacije i onog inicijanog osećanja kada još ne znaš pesmu dovoljno dobro da je pokvariš.
Jesu li sve pjesme s kojima ste ušli u studio na koncu bile i ostvarene?
Milan Glavaški: Jesu, sve je išlo sto posto po planu. Imamo kratki dokumentarac sa snimanja na kome se vidi atmosfera i koliko su ljudi bili angažovani. Ono što se ne vidi su meseci pripreme, snimanje demo snimaka sa punom orkestracijom i moj rad sa bendom na internetu, video snimci sa opisom svake pesme i brojni fajlovi koje smo delili. Zato je rad u studiju bio fokusiran na šlag na torti koju smo već imali.
Zagreb će imati koncertnu premijeru 1. travnja upravo u sklopu rođendanski koncertnih večeri našeg portala, a Beograd tjedan dana ranije na Kontaktu. Koja je koncepcija? Naime, hrvatska publika prilično dugo nije mogla uživo čuti Rebel Star.
Milan Glavaški: Koncepcija je kompleksna i bar nama jako interesantna, sviramo pesme sa šest albuma i uspevamo da žanrovski pokrijemo jako puno toga, a da zadržimo integritet jednog zrelog i kvalitetnog benda. Puno instrumenata, vokala i emotivne vožnje, brzo i sporo, veselo i tužno, bučno i tiho. Naravno, ispoštovaćemo u celosti poslednji album, ali neka to ostaje jedino što vam otkrivamo. Dođite, nećete zažaliti.
“Početak i kraj” je ploča optimizma i pomirenja, otvaranja i druženja, oslonjena na zajednicu. Ima osvrta na odrastanje, ali ne iz nostalgične perspektive koliko prihvaćanja da te odrastanje na tom mestu i sa tim ljudima formira zauvek.
Bend koji je snimao “Početak i kraj” u međuvremenu je nešto izmijenjen. U kojem sastavu ćete nastupati?
Milan Glavaški: Izmena ritam sekcije se desila zbog obaveza. Jesmo snimili ploču zajedno, ali imamo još pet albuma i bilo je intenzivno u poslednjih nekoliko meseci sa dugim probama, po tri dana za redom. Obaveze ljudi i nemogućnost da puno probamo su doveli do toga na mesto ritam sekcije u bend dodju Eki Džananović na bubnju i Jelena Galić na basu i vokalu. Bend nastupa kao petorka sa Zvonkom Obajdin na klavijaturama i vokalu, Ekijem Džananovićem na bubnju, Danielom Rodikom na gitari i lap steelu, Jelenom Galić na basu i vokalu i sa mnom na električnim i akutičnim gitarama i glavnom vokalu. Željko Markuš nam se pridruži kao šesti član na određenim svirkama u mogućnosti sa njegovim obavezama.
Ne može se pobjeći od usporedbe albuma “Demoni“ i “Početak i kraj“. Naime, oni su kao yin i yang. Dvije suprotnosti. “Demoni“ su ogoljeni lo-fi iz kojeg progovaraju teške i mračne misli. S druge strane „Početak i kraj“ su dobrim dijelom ploča optimizma, nekad većeg, nekad manjeg, kao što je prisutno i prisjećanje na vremena sretne i neopterećene mladosti. Je li to bilo ciljano ili je, kako se kaže, samo izašlo iz tebe?
Milan Glavaški: Nije ništa od ovoga planirano. “Demoni” su nastali u teškom periodu dok mi je dugo i bolno umirao otac i kada je na sve to došla pandemija i zatvaranje, kada sam menjao posao jer mi je bilo teško i kada sam se osetio zarobljenim u nekom vorteksu. “Početak i kraj” je ploča optimizma i pomirenja, otvaranja i druženja, oslonjena na zajednicu. Ima osvrta na odrastanje, ali ne iz nostalgične perspektive koliko prihvaćanja da te odrastanje na tom mestu i sa tim ljudima formira zauvek. Život je supa od gorčine i slada, ali im je razmera drugačija na svakoj mojoj ploči.
Opet sam ispao tužna budala i sanjar verujući da smo završili sa brutalnim ratovima i da je čovečanstvo sazrelo da nađe druga rešenja. Ali neverica neće pomoći, moramo živeti i pomoći ljudima što pate zbog sukoba.
Sve što se događa unazad dvije godine nimalo ne odiše optimizmom, posebno sad s novim ratom u Europi. Podsjeća li te sve ovo na mračne devedesete?
Milan Glavaški: Ovo mi je dobro poljuljalo sistem vrednosti, opet sam ispao tužna budala i sanjar verujući da smo završili sa brutalnim ratovima i da je čovečanstvo sazrelo da nađe druga rešenja. Ali neverica neće pomoći, moramo živeti i pomoći ljudima što pate zbog sukoba. Ne može se završiti dobro, dovoljan je minut rata da napravi tragediju. Nadam se samo da nije potpuno van kontrole i da će desničarski diktatori dobro razmisliti šta će sledeće reći i uraditi. A i da jeste van kontrole i da se uništimo kao nikada do sada, neko će preživeti da kaže kolike smo budale bili.
Kako bi općenito definirao svoje stvaralaštvo, izlazi li impulzivno, ili zahtijeva promišljenost, u smislu vuče li prva nastala pjesma ostale, ili se slika stvara neovisno o tome?
Milan Glavaški: Impulsivno, krenem od par pesama i sve češće od samo par stihova, uhvatim sebe kako vrtim kratku temu, kratki film toka misli, kao da je neko uspeo da snimi podsvest mobitelom, pitam se zašto sam baš to mislio i rekao, ko sam to postao i šta sve to znači. Onda se iz toga razvije neka linija vodilja i krene priča, krenem da nadograđujem tu atmosferu i lažem, izmišljam i okrećem… pesme podivljaju i same se ređaju i brzo shvatim da imam ploču, ali moram da ih uhvatim i napadnem ih jednu po jednu.
Saznajte više:
Rebel Star ‘Početak i kraj’ – na kraju ostaju samo pjesme…
Od Rebel Star do ‘Rebel All Stars’