Motörhead je zadnji put u Ljubljani svirao prije 23 godine. 27. i 28. travnja 1989., održali su dva koncerta, a nakon posljednjeg je zbog incidenta otkazana tadašnja cijela europska turneja grupe. Na mjestu događaja tada je bila novinarka Jadranka Janković koja je pisala za list Ćao.
Prva žrtva je pala
Bio je četvrtak, 27. april 1989. godine i sve je bilo zatvoreno. I banke, i restorani i trafike. “Zar je već počelo Prvomajsko slavlje?” pitala sam. “Ne to je dan Osnivanja OF u Sloveniji” odgovoriše mi. “To mora da je Dan Oslobođenja” zaključila sam. Bilo kako bilo, tek fanovi koji su tog jutra doputovali u Ljubljanu (moj pozdrav Sarajlijama!) otišli su pravo pred halu. Organizator mi je rekao da je prodano četiri hiljade karata, što je svedočilo da će te večeri biti dobre zabave.
Motörhead je gostovao u lokalnom TV programu čiji je voditelj Phila Campbella prekrstio u Johna Paula Campbell the second. Siroti Phil je pokušavao prvih pet minuta da ga ispravi, a onda se pomirio sa sudbinom i odlučio da mu John Paul the second bude, ubuduće umetničko ime.
Tonska proba je prošla bez problema, dobrim delom zahvaljujući činjenici da je Motörhead došlepao vlasitio ozvučenje. A Lemmy se latio našeg lista – “Ovo nije postojalo kad smo prošli put bili u Jugi… Sviđa mi se što ima svega… A evo i mene…, Würzel zašto su morali da ti stave crnu tačku preko… ovaj… šlica?! Opet si bio nevaljao!? Isuse… blagoslovljen bio urednik koji je stavio Samanthu Fox na poster! Jesi li gledala Garya Moorea na “After the War” turneji? Jesi? Dobar je on – gomila klinaca ne može da mu prismrdi svojim načinom sviranja gitare… Šta znači ime lista? Pozdrav? Originalna ideja – uvek su me nervirala ona imena koja imaju reč “rock” ili “metal” u sebi… sve u svemu veoma interesantan list – kad bi ga stavili na bolji papir, bio bi na svetskom nivou! Ja sam uz vas!”
Nakon predgrupa Epidemic Zone i Sarcasam, Motörhead je obavijen crvenim dimom izašao na scenu. “Dobro večer Ljubljano! Jeste li spremni za rock’n’roll?” I “Dr. Rock” je zagrmeo iz zvučnika. Phil i Würzel naizmjenično su ispucavali brze solaže, a Philthy Animal Taylor besprekorno sledi Lemmyjev bas. Nakon numera “Stay Clean” i “Deaf Forever”, Würzel se okliznuo na novčić koji je pao na binu i svom snagom tresnuo u prostor za fotografe. Kao i svaki fanatični gitarista pokušao je da spase gitaru i tom prilikom gadno povredio levu šaku. U deliću sekunde, izgubio je ravnotežu i gornjim delom tela pao na telo gitare, a levu nogu potpuno iskrivio. Hramljući, uspentrao se nekako na binu, promenio gitaru i “uleteo” u pesmu “Built for Speed”. Narednih sat vremena smenjivale su se stare i nove numere, a Lemy je ponosno najavio: “Sledeća pesma je potpuno nova i zove se “Goin’ to Brasil” i prvi put je izvodimo u javnosti!” S klasičnim rifom i zaraznim refrenom “Goin to Brasil” je čist hit-singl novog albuma, a mogla bi i vrlo lako da postane i jedna od Motörheadovih rock’n’roll himni. Oduševljena publika zove Motörhead na bis i nakon “Killed by Death” i “The Ace of Spades”, glasna četvorka nestaje u tami…
Iza scene Würzel kuka i jauče više zbog slomljene gitare, nego zbog naprslog rebra, istegnute šake i uganute noge. “Koji te đavo terao da skačeš u publiku?” začuđeno ga pita Lemy. “Nisam skakao, pao sam!” cvili Würzel. “Da nisi pokušao da spaseš gitaru ništa ti ne bi bilo – ovako si, držeći vrat gitare, istegnuo ligamnete, a pavši na njeno telo – slupao rebra!” tužno dodaje guitar-roadie. Phil gleda u gitaru i sumnjičavo vrti glavom: “Bojim se da više nikad nećeš svirati na njoj…” “Hoćeš moći da sviraš sutrašnji koncert?” pitam ja. “Hoću… Moram… Pa i ne osećam neki veliki bol…”
A mišići su se u toku noći ohladili i Würzel je, u cik zore, potražio pomoć lekara…
Koji idiot misli da je ovo zabavno
Da je znao šta će mu se tog petka, 28. aprila 1989., desiti, Lemmy bi verovatno sam sebi polomio noge da ne ustaje iz kreveta. Ovako, ne samo da je ustao, već je i uvelike počeo da se pakuje jer “odmah nakon večerašnjeg konceta putujemo za Dortmund, gdje zajedno s Ozzijem Osbournom, Queensryche, Warlock i Scorpionsima sviramo na proslavi petogodišnjice časopisa “Metal Hammer”. Odmah zatim sviram na još tri njemačka festivala, a onda nas čeka koncert u Parizu, pa Holandija, pa Švedska…”
Pisao je autograme za vas, smišljao pitanja za nagradnu igru, pozirao s “Ćaom” i zezao Würzela kako će se sve Njemice paliti na njegovo šepanje i ruku u zavoju…
Nesrećni Würzel je, pak, ležao na kauču i herojski podnosio masažu rebara ledom i zatezanje zavoja oko ruke. Po svim medicinskim pravilima, Würzel ne bi trebao da svira te večeri. Po svim bendovim pravilima Würzel je mogao da prepusti gitaru Philu. Po svim svojim pravilima, on je morao da izađe na scenu. To je i učinio… Koncert je tekao uobičajenim tokom i Motörhead je mnogo bolje zvučao nego prethodne večeri. A onda se neki idiot, imbecil, kreten i majmun setio da pokvari zabavu svima drugima, sem sebi. Uzeo je kovanicu od deset dinara, izbrusio je je na vrhu i provukao kroz sredinu žileta. Zatim je, svom snagom, bacio taj “izum” na binu i žilet, se poput motorne pile zabio u Lemmyjevu levu šaku, kidajući žile i sekući vene u savršenoj liniji. Iz razjapljene rane lipnula je krv i Lemmy je, zaprepašten od besa i bola zaurlao: “OK, koji idiot misli da je ovo zabavno?! Nek’ pokaže svoju odvratnu njušku da bi mu izbio zube i iskopao oči! Nek’ ima muda i nek izađe na scenu – kad može da glumi mangupa može i da izađe na scenu!” Neprijatan tajac zavladao je halom Tivoli. Većina publike nije bila ni svesna što se desilo, pa je počela da zviždi i baca lovu, tražeći da se svirka nastavi. Dok su Lemyju roudiji premotavali ruku, menadžer je dotrčao do mene i rekao: “Ti poznaješ ovaj narod – da li da nastavimo koncert ili da prekidamo?!” Zbunjena i šokirana samo sam promucala: “Šteta je da tri hiljade ljudi ispašta zbog jednog ludaka, a opet Lemmy je gadno ranjen.” Lemmy se vratio na scenu sa zavijenom rukom i povikao: “Zar vi koje sam toliko voleo, da me ovako grozno isečete?! Nakon pet godina sam došao u Jugoslaviju i evo što sam dobio za uspomenu! Hvala vam, zaista vam hvala!!!” Dalje>>
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
