Motörhead je zadnji put u Ljubljani svirao prije 23 godine. 27. i 28. travnja 1989., održali su dva koncerta, a nakon posljednjeg je zbog incidenta otkazana tadašnja cijela europska turneja grupe. Na mjestu događaja tada je bila novinarka Jadranka Janković koja je pisala za list Ćao.
Da je tog momenta otišao sa scene nitko ne bi imao pravo da se buni. Umesto toga, Lemmy je ostao na bini, i, verovatno zbog besa i i iz inata, odsvirao jedan od svojih najboljih koncerata u životu. Nije mario što mu se rana sve više širi i što roadieji svako malo brišu peškirima krv sa bine. Kao u trećerazrednim horror filmovima… Sam bog zna kako je uspio i da odsvira i “Ace of Spades” na bis, i, čim je sišao s bine, odvezen je u urgentni centar.
Hirurg nije mogao da dođe k sebi kad je video ranu. Zahvaljujući sviranju, rana se jednostavno raspukla i po “vertikali” šake, formirajući duboki, krvavi krst. Krv je liptala bez prestanka…
Lemy je samo zažmurio i okrenuo glavu. Kad je otvorio oči, video je ruku do ramena u gipsu. Kad je otvorio uši, čuo je rečenicu: “Ne smete da skidate gips narednih mesec dana. Kada ga skinete, trebaće vam isto toliko vremena da vam rana potpuno zaraste i ruka ponovno očvrsne. Sve u svemu, ne bi trebalo da svirate naredna tri meseca…”
Na putu ka hali, Lemmy je samo ćutao. Ušavši u svlačionicu, pozvao je celu ekipu i samo kratko rekao: “Žao mi je momci, turneja je gotova.” Neki od roudija su bespomoćno seli na pod i zarili glavu u šake, dok su drugi lupali nogom u vrata i psovali na sav glas. Svi su oni ostali bez posla. Bez para. Bez zezanja. I svi idu, još te večeri, kućama…
Lemmy je tupo gledao i oči su mu se napunile suzama. Okrenuo se ka meni i rekao: “Znaš šta je najgore – što su mi svi govorili da ne idem u Jugoslaviju, jer tamo nije baš bezbedno i ne može se zaraditi lova. A ja sam svima govorio: “Ali mene je baš briga za lovu – ljudi su tako divni i dobri, da moram da odem i održim bar jedan koncert!” I znaš što će se sad desiti?! Kada se budem pojavio u Dortmundu sa ovim gipsom, svi će mi se smejati u lice i ni jedan bend neće više ni pomisliti da dođe u Jugoslaviju! I svi oni ljudi širom Evrope koji su kupili kartu za naš koncert, kriviće vas što ne mogu da nas vide uživo… i sve to zbog jednog idiota!”
Sagla sam glavu kao da sam ja bacila žilet na Lemmyja… Kome je sve ovo trebalo?! Lemmy je obrisao oči i crnim flomasterom nacrtao oči i njušku na gipsu. Šaka mu je sad izgledala kao glava aligatora… “Uvek sam se trudio da budem komedijaš…” konstatovao je uz gorak osmeh. Würzel je ćopajući ušao u autobus, a šef roudija saopštio da je sva oprema spakovana. Lemmy je još jednom preleteo pogledom po svlačionici, a onda mi pružio ruku i rekao: “Reci fanovima koji su bili na koncertu da, ako znaju ‘ko me pogodio, izmlate to kopile u moje ime… i reci im da ih volim, ali nisam siguran hoću li ikad više doći ovde… Često sam se tukao i učestvovao u raznim cirkusima, ali nikad me ni jedna rana nije bolela kao ova večeras…”
Tour-bus se polako udaljavao, a Tanja i ja smo ćutke krenule prema hotelu. Prolazeći pored pocepanog Motörheadovog plakata, samo sam se zapitala: je li u ovoj zemlji noćas zauvek umro rock’n’roll?
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
