Album je u prvom tjednu od objave prodan u 100.000 primjeraka , a naklada se zaustavila na 450.000 prodanih nosača zvuka. Štošta je bilo i ostalo znakovito na ‘Mrtvoj prirodi’, kao i ono što je uslijedilo, a to je da je turneja nezgodnog naziva ‘Ko preživi – pričaće’ odnijela i jedan mladi ljudski život. Naime, na koncertu u Domu sportova u Zagrebu se pojavilo 15.000 mladih, a pošto su samo dvoja vrata bila otvorena, u gužvi je pregažena 14-godišnja Zagrepčanka, koja je preminula od povreda. O album piše Miodrag Marković.
Kao perle nižu se sati u neizrecivom nizu vremena i ostavljaju svoje tačkaste tragove na otisku izlizanih starih novinskih papira, gde na jednom ofucalom, više sivom nego žutom listu, stoji mala zabeleška da su Bora Đorđević i njegova Riblja Čorba izdali novi album. Na reckavom, papiru datum je od neke pozne jeseni, godine sa sasvim solidnom prodjom – 1981., mada je ekonomska kriza već bila u najavi, ali imajući u vidu da se novi talas muzički taman uzdizao, može se slobodno reći da su to još uvek bile godine nade. One otrežnjujuće, tek će stići.
Možda smo i tada bili jaki, a da nismo toga bili svesni, ni kao društvo a ni kao pojedinci. Ali, oni malobrojni su tada mogli prepoznati tu raskalašnu opsesiju da biti najbolji među osrednjima, ništa ne znači. Početkom te 1981. godine Riblja Čorba je već izdala jedan album (Pokvarena mašta i prljave strasi), a pri kraju godine iste, još jedan – “Mrtvu Prirodu”. I za to vreme bilo je neobično da se u istoj kalendarskoj godini pojave dva albuma od istog izvođača, naravno da je sada to nezamislivo.
Bio je to treći studijski album Bore Čorbe i njegove uigrane družine. Lično, i tada, a pogotovo sada, sa navedenog albuma bih skinuo samo šaljivu pesmicu “Vetar duva, duva, duva”, a sve ostalo je klasika rokenrola. Ne srpskog, ne jugoslovenskog, nego evropskog. U produkcijskom smislu jeste tome uveliko doprineo i producent, tadašnji basista benda Iana Gillana, John McCoy, pre svega svojim instančanim sluhom da prepozna pobednike iako nisu sa njegovog govornog područja, jer muzika nema granice. Međutim, tekstovi, a i sama muzika, su bili prilagođeni ovom podneblju. Tekstovi suviše ozbilljni, predviđajući, opisujući jedan trenutak u vakuumu življenja svih nas, ponudili su nešto sasvim drugo, Bora Đorđević je opisao pored fizičke slobode i slobodu razmišljanja, na jedan do tada malo viđen način. A nije bilo lako misliti slobodno početkom te dekade, početkom ranih osamdesetih godina, još su sveže duhovne rane, a one prave će se tek desetak godina kasnije, otvarati tako lako i bezobzirno… Bolno.
Sve je nekako na toj ploči bilo drugačije do tada, počev od veoma interesantnog omota, koji je osmislio Jugoslav Vlahović, do samog središta vinila. Na istoj nema estetske greške. Zbog toga i dan danas gajim izuzetna poštovanja prema gramofonskoj ploči, mirisu iste i tog finog rasklopa korica na kolenima. To je nezamisliv užitak. Prosto, za mene je ploča uvek bila mali multimedijski spektakl.
Ne, nije noseća pesma, iako je nesporno možda i najveći hit, bila numera “Volim, volim žene”. Znam ljude koji ni tada nisu slušali rokenrol, odnosno slušali su neku drugačiju vrstu muzike, ali su zbog te numere kupovali kasetu, odnosno gramofonsku ploču. Možda je to bila parodija na samoga sebe, ali ne zaboravite da u to vreme nije bilo neke posebne isključivosti, moglo se slušati skoro sve, a o navijačkim strastima ne bih ni pričao. Ići tada na naše najveće stadione bio je užitak, a ne pretnja fizičkom opstanku pojedinca koji navija drugačije od vas.
Naravno da je numera “Na zapadu ništa novo”, fino ubačena pri kraju albuma, u nekim segmentima možda i nastavak dela Ericha Marie Remarka, taj stub oko koga se Bora zavrteo i stao. Odmah su ga dočekali tadašnji dežurni čuvari sistema (vidi čuda, to je oduvek bila ista priča) da ga olupaju po režimskim medijima, a samo su takvi i postojali, kao i raznoraznim savezima. Pesma je zabeležila jedno aktivno stanje u društvu, dala neobećavajući presek u izgradnji ljudskih odnosa i ukazala na besperspektivnost tadašnje savremene misli kroz kontekst, pre svega, mladih neistomišljenika.
Tako, prođe četrdeset godina od izdanja kultnog izdanja Riblje Čorbe. Možda su bili ovakvi ili onakvi u vremenu milosrdnog ćutanja i dremeža, ali glasovitost tog albuma videla se u nadolazećim vremenima. Uvek teškim, oskudnim, ako ne u novčanom pogledu, ono u duhovnom zaostatku svakako. Taj most je “Mrtva priroda” pokušala uspostaviti u onom vremenu, ali je teško uspela dotaći unutrašnji razum u svima nama. Album je kompleksan, samo naizgled pun šaljivog otrova. Opisujući zatečeno stanje, album je prepun adrenalina, tekstova koji žare i samog pisca istih, ali udaraju i u same temelje jednog uljuljkanog društva, a to boli sve.
Album “Mrtva priroda” je više od rokenrola, više od poezije ljudskih odnosa, prepliće sudbine malih ljudi, nudi ljubav ali i razočarenje, na trenutak ima i komedijskih elemenata, do prikrivene kritike zatečenog političkog stanja do stagnacije i zatvaranja multikulturnog kruga u tadašnjoj savremenoj muzici. Voleti Čorbu nije teško, uživati u njihovoj muzici još je lakše, no nije jednostavno otkriti pozadinu literarne sadržine Bore pesnika na ovom albumu iz razloga što svaki njegov sledeći stih prikriva prethodni, svaka nadolazeća reč lomi onu koja je već otišla niz njegov vokal.
Naravno da je ovoj unikatnoj svirci na albumu doprineo i snažni bend, kompaktan, usviran i prepun vere u ono što je radio. Da bi neko bio lider, mora imati i moćnu ekipu, koja nije bila osrednja, zato su se i rađala mala remekdela rokenrola na ovim prostorima. Samo što je u ovom slučaju “Mrtva priroda” poveće remekdelo, u svakom pogledu, album tehnički doveden do skorog savršenstva. I dan danas uživam u svakom tonu te ploče. Jednostavno, nema numere na istoj koja mi ne privlači pažnju i u kojoj ekstremno ne uživam. Još da nisu na album stavili “Vetar duva, duva, duva”…
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
