Beogradska grupa S.A.R.S. na pragu je još jednog uspjeha, a to je dvodnevni koncert u zagrebačkom Domu sportova koji se priprema za idući tjedan 20. i 21. listopada. Povodom toga porazgovarali smo sa Žarkom Kovačevićem, prvim među jednakima u S.A.R.S.-u, prošli s njim teme o glazbenim utjecajima, popularnosti grupe, glazbenim kritičarima, a saznali i kako Žarko reagira na opaske o tome je li S.A.R.S. postao dio folk estrade.
Kad si se već dotaknuli aranžmana, S.A.R.S. je stilsko gledano izuzetno šaren bend. Imate i ska i reggae elemente, i hip hopa, i popa, čak gitarski gledano više utjecaja Santane od Satrianija, koji je iz vica i u imenu benda…
Žarko Kovačević: Da, istina, ima više Santane u solažama, ali na koncertima se ti delovi pretvore u Satrianija. (smijeh)
Pa po kojem receptu to sklapate na taj način na koji sklapate, tko je tu ‘mjerodavan’?
Žarko Kovačević: S.A.R.S. je krenuo kao igra. Nije bio ambiciozni projekt koji treba da uspe. I kad je krenulo tako da se ne uzbuđuješ previše kako nešto treba da zvuči, onda se desi to da se na jednom albumu igraš s 10-15 različitih žanrova, praviš neke fuzije koje su nekima primamljive, a nekima nisu. Dakle nismo se definirali u smislu: „sad ćemo da radimo samo reggae“, mada se u pesmama najviše oseti ta neka ska-reggae vibracija, ali odlučili smo da radimo na svoj način i mnogi su nam prigovarali zašto se nekako ne profilišemo na način da budemo prepoznatljivi, ali nekako mislim da koliko god da šetamo kroz pravce i žanrove da uvek postoji ta neka nit koja povezuje sve to i kroz koju nas ljudi prepoznaju kao S.A.R.S..
No kako je s onima pjesmama koje su postigle veliki uspjeh? Primjerice „Lutka“ na YouTubeu broji preko 20 milijuna pregleda. Oblikuje li takav jedan uspjeh vaše buduće planove u glazbi. U smislu, konkretno, raditi više balada, ili ste potpuno imuni na te stvari?
Žarko Kovačević: „Lutka“ je službeno po pregledima na YouTubeu naša najpopularnija pesma. Ti pregledi su nam dobar marker, kao naravno i reakcije publike na koncertima. Ali koliko god da je ta pesma popularna, toliko nam je napravila kontrauslugu tako da ljudi koji nisu toliko pratili S.A.R.S. od početka, već su nas upratili upravo od „Lutke“ očekuju takve pesme od nas. I na svakom novom albumu od „Kuća časti“, na kojem se našla „Lutka“, su očekivali neku baladu i neke ljubavne tematike. Iako, baš sam analizirao strukture albuma i nekako nismo mnogo odmakli od one priče s početka. Mislim malo je drugačija forma, i mi smo se iz godine u godinu menjali, dobijali smo neki drugi senzibilitet, ali sama struktura albuma ostala je ista. Fokus ljudi na „Lutku“ je velik, možda bi mi želeli da je takav i na neke druge pesme, ali tako je kako je. Mislim ljudi sami sebe možda stvore krivu sliku. Iščekuju neku baladu od koje očekuju da bude kao „Lutka“. Evo sad na novom albumu je pesma „Pepeo“ najslušanija, možda upravo zato jer je balada.
S druge strane, da tako kažem, imate vješto odvagnute i angažirane pjesme koje ne konkretiziraju stvari na način kako to rade reperi u regiji, ali očigledno dovoljno jasno da vas publika u cijeloj regiji razumije.
Žarko Kovačević: Mislim da se svi mi od Vardara pa do Triglava jako dobro razumemo, a to što su granice postavljenje tu gde su postavljene, to ne menja situaciju u tom razumevanju i da je manje-više ista životna priča svih ljudi ovde na Balkanu. Ali što se tiče tekstova, oni nisu toliko otvoreni kao što to rade mnogi hip hop izvođači pa da je to odmah šakom u glavu i da sve bude odmah puno eksplicitnije, ali mislim da je prepoznata ta naša poetika i način pisanja tekstova i da su ljudi navikli na taj vid naše kritike, ako tako mogu da kažem.
Misliš li da bi u budućnosti trebali biti više ili manje kritičniji u tom smjeru?
Žarko Kovačević: U privatnom život to zna biti mnogo otvorenije i drastičnije u nekim razgovorima. Mislim, znamo da bi to bilo puno provokativnije i da bi se možda ljudi puno više kačili na to, ali izbegavamo vulgarnost, ne želimo biti prizemni i shvaćeni na prvu loptu. Dakle pazimo kako želimo sročiti stvari.
Tko je u bendu najviše zaslužan za taj balans?
Žarko Kovačević: Što se tiče tih angažovanih tekstova, tu je moj brat „glavni krivac“ za tekstove, on ima taj neki specifičan izražaj. A ima i tu neku slobodnu metriku, što ponekad zna da bude zeznuto za pevanje.
Znači da je on ostao pjevač S.A.R.S.-a sve bi otišlo u nekom drugom smjeru?
Žarko Kovačević: Da, zvučalo bi k’o Damir Avdić! On bi najradije da je tako. (smijeh)
No ipak si ti frontmen i može se reći da se jako dobro snalaziš u toj ulozi. O toj tvojoj prirodnosti rođenog frontmena sam i ja pisao u nekoliko navrata. Kako je bilo s otkrivanjem tog dara, jer nema puno bendova gdje se tako „bratski“ zamijeni uloga najisturenije figure, u vašem slučaju sigurno s debelim razlogom?
Žarko Kovačević: Na početku je to bilo užasno, te 2009. kad su krenuli koncerti, a ja bez dana staža na bini izlazim pred toliko ljudi. U tom momentu su to bili klubovi za 300-400 ljudi, ali za mene je tada bilo nepojmljivo da toliko ljudi dođe da te sluša i ti si taj ispred svih i imaš mikrofon u ruci i treba nešto da kažeš. Često sam imao ono tipično početničko ponašanje. Prijatelji su mi govorili: „Nemoj da gledaš dole, malo više komuniciraj s publikom“. Bio sam svestan u tom momentu da mogu da popravim svoje ponašanje na bini i da će vremenom biti bolje, ali u tom momentu sam isto tako znao da nisam imao toliku moć u smislu da, kako bih rekao a da ljudi pogrešno ne shvate, ne u smislu da sam sad kao neki diktator koji želi da manipuliše ljudima, ali nisam imao publiku na dlanu da bi mogao tako slobodno da se ponašam. Drugačije je nego kad vidiš da je publika došla da podržava, kao što je bilo u Domu sportova na primer, gde je 8,5 hiljada ljudi došlo zbog nas i gde osećaš da šta god da uradiš u takvim situacijama nailazi na odobravanje. Super mi je kad vidim te komentare da sam odličan frontmen iako sam u svojij srži jako samokritičan i za sebe bih najradije rekao da nisam toliko dobar frontmen koliko bi mogao da budem.
Tko su ti pjevački uzori?
Žarko Kovačević: E a znaš šta je još zanimljivo, gledam tako neke face koje su žarile i palile ovim prostorima pre 30 godina i onda gledam snimke koncerata na kojima Štulić reč ne progovara na koncertu i zapitam se dal’ da ja radim tako ili po svom, da ne bude pauze između pesama ili da bude i tome slično. Svako je specifičan i koliko god da imaš uzora uvek možeš da usvojiš i prisvojiš nešto, ali obavezno moraš dati i sebe jer barem ja ne mogu da glumatam na bini i budem nešto što nisam. Inače, muzički uzori su mi Stevie Wonder i Marvin Gaye, i iako to sad zvuči klišejizirano, volim da gledam i slušam takve muzičare kojima je Bog dao i fantastičan glas i talent i možeš samo da im se diviš jer nikad nećeš stići na njihov nivo. Uglavnom volim taj old school.
Jeste li bili iznenađeni uspjehom u Bugarskoj, kad se Regija za vas i proširila?
Žarko Kovačević: To je bilo isto iznenađenje kao i kad smo prvi put nastupili u Zagrebu u Željezničaru. Prvi nastup bio je pred tristotinjak ljudi i svi u publici znali reči pesama. Nakon toga, prošle godine održali prvi solo koncert u Sofiji pred više od dve hiljade ljudi na otvorenom i da sam se prisutnima nakon prve pesme obratio pitanjem: „Hoćete li da pričam srpski ili engleski jezik, pošto sigurno nećete razumeti srpski?“, ali je bilo: „Neeee, pričaj srpski, sve razumemo!“ (smijeh). Dakle razumeju nas i Bugari jako dobro, kao i mi njih, ali je iznenađenje bilo da su od prvog takta krenuli da pevaju pesme sa nama. Ostaneš potpuno frapiran. Nisam uopšte zamišljao da se može dogoditi takva reakcija. Nikad pre nisam bio u Bugarskoj, a imao sam predrasude zbog onih davnih nastupa Lepe Brene u Sofiji, ono helikopter, pa stadion… Dakle bio sam siguran da narodnjake znaju i da to sigurno prate, ali nisam znao da toliko prate i ovu drugu urbaniju scenu, da je tako nazovem.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
