Beogradska kantautorica Ana Ćurčin u četvtak 18. veljače dolazi u Vintage Industrial Bar, a povod je njeno prvo predstavljanje albuma prvijenca ‘Sketches of Belonging’ pred zagrebačkom publikom. O tome kako je nastajao album, Aninom odrastanju, prijateljstvu s Dukatom Strajnićem (Stray Dogg), krađi omiljene gitare i koječemu još porazgovarali smo s glazbenicom uoči koncerta.
Krajem 2013. si na Bandcampu objavila svega dvije pjesme. U travnju 2015. Uslijedio je solo i akustični „Sketches of Belonging“, a onda pola godine kasnije cijeli album za koji si navela da su neke pjesme stare i deset godina. Jest da se kaže kako glazbenik za prvi album ima cijeli dotadašnji život, no možeš li nam malo pobliže objasniti put nastanka tvog debut albuma?
Ana Ćurčin: Put do albuma je bio brdovit! „Cut Loose“ sam usnimila vrlo brzo, ušla u studio jedan dan 2013. godine i zabeležila glas i gitaru u jednom tejku i tako je nastao taj snimak. „I Can’t“ smo radili malo temeljitije s Nemanjom Mosurovićem i pristupili već malo aranžmanski. Hteli smo da nastavimo saradnju i na albumu, međutim taj proces je imao razne faze. Krenuli smo u formiranje benda, probala sam pesme u jednom sastavu koji se vremenom dosta menjao. Za mene je taj proces formiranja benda i našeg upoznavanja i opipavanja pesama baš trajao… Trebalo je da se nađemo Goran Antović, Marko Cvetković i ja i odlučimo da kao ekipa uđemo u snimanje albuma i da Goran povede taj proces. Ja sam pozvala Gorana Grubišića da nam pomogne oko bubnja, Marko je pozvao Blagoja Nedeljkovića koji se takođe uključio kao bubnjar. Koncert u Studio 6 početkom 2015. godine nas je kao bend „odredio“. Paralelno smo radili i na albumu i na koncertu i nekako nas je ta svirka usmerila dalje. Od tog trenutka je zapravo krenulo snimanje albuma „Sketches of Belonging“ , a trenutak je nekako odredio i pesme. U početku su tu bile više starije pesme, a kako je vreme odmicalo – uletale su neke nove. Nemanje sredstava da uradimo album brže je uticalo na tempo rada, a volja i entuzijazam na to da želimo da postignemo kvalitet kojim ćemo biti zadovoljni.
Kako je cijela priča sazrijela do veličine benda, jesi li to planirala ili se dogodilo spontano?
Ana Ćurčin: Ispada da su ta dva procesa: snimanje albuma i formiranje benda bili paralelni i međusobno neophodni. Bend sam krenula da tražim u početku procesa snimanja albuma. Veličina benda nije spontana, ali nam je bilo bitno da se nađemo po senzbilitetu, po energiji, da osećamo pesme. Nisam žurila da „uvećavam“ bend ali mi je bilo jasno u startu da su u mom slučaju možda klavijature bile bitnije od gitare. Tek sad imamo i gitaristu i priključio nam se Tom Benzon u promotivnim koncertima albuma. Na albumu nam je gostovao Milan Glavaški iz Rebel Star na dve pesme.
Kako je došlo do suradnje s Milanom Glavaškim na pjesmama „Remain Calm“ i „Anxiety“?
Ana Ćurčin: Želela sam da neke pesme na albumu imaju aranžmanski i gitaru na albumu. Kad je Milan u pitanju, znala sam da ako pristane i poželi, da će na dobar način čuti pesme i da će njegov zvuk otvoriti nešto u pesmama. Pozvala sam ga da se uključi u dve pesme i vrlo brzo smo našli zajednički jezik. Meni mnogo znači da se uključio, pesme su dobile još jedan sloj sa njim, rešenja volim i slušam. Sećam se i kad sam slušala sirovu verziju „Remain Calm“ u kolima dok smo još radili da sam bila jako srećna što imam prvi gitarski solo u svojoj pesmi!
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=zgAoHzJ8XpY[/youtube]
Mora se priznati da si izuzetno spontana i tankoćutna u izričaju i da ti engleski jezik prirodno leži. Koja je pozadina toga, jesi li živjela u inozemstvu, koji su vam bili glavni glazbeni utjecaji?
Ana Ćurčin: Živela sam u Rusiji 11 godina, odrasla zapravo tamo, ali to nije toliko uticalo na moj engleski. Ali jeste uticalo to da sam naučila ruski bez akcenta, pa valjda mogu i engleski. Što se tiče uticaja, mislim da ih ima puno i da ih skupljam svakog dana. Često navodim Brucea Springsteena i Tracy Chapman ali zapravo, kad bih krenula da kopam isplivalo bi svašta. U našoj kući je uvek negde curila klasična muzika jer moj otac oduvek sluša program ruskog radija Orfej u nedogled. Moj brat je slušao Pearl Jam i Guns N’ Roses pa sam tako iz njegove sobe čula to i također volela, moja mlađa sestra i ja smo imale razne girly pop ekscese ali sam pored svega toga ja kao tinejdžerka volela i Alanis Morissette, The Corrs i Natalie Merchant i spomenutog Brucea… Bila je tu eklektika popa, folka, rocka, svega. Dalje>>
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
