Povodom sutrašnjeg partija u Aquariusu s Kirilom Džajkovskim, njegovim trubačima i Ghetto Priestom, Kiril nam je odgovorio na nekoliko pitanja. Kako razmišlja, što radi i kakvi su mu dojmovi o Zagrebu otkriva nam slavni makedonski DJ i skladatelj.
S obzirom na dugogodišnju karijeru puno više izdanja s Vašim potpisom nisu klasični albumi već glazba za film. Radite li na novom vlastitom albumu ili na nekom novom filmu?
Kiril Džajkovski: Trenutno radim glazbu za prvi dugometražni filma Aleksandra Popovskog, poznatog makedonskog kazališnog i filmskog reditelja sa kojim dugo godina surađujem. Film se zove “Balkan Is Not Dead” i rađen je po poznatom kazalištnom tekstu makedonskog renomiranog dramskog pisca Dejana Dukovskog. Biće gotov do kraja godine i očekuje se premijera ne nekim od većih filmskih festivala na proleće iduće godine.
Kako bi ste opisali svoj posao i postoje li trenuci bijega od svega kada se jednostavno bavite nekim posve drugačijim poslom?
Kiril Džajkovski: Nikad se ne bi bavio drugim poslom i ne osećam potrebu da istražujem bilo kakve alternative. Baviti se glazbom shvatam kao vrhunsku privilegiju, mogućnost baviti se poslom koji u suštini i nije pravi posao, već prelepa opsesija. Na veliku sreću, ja od toga mogu da živim.
Biografija kaže da je Kiril na prvu veću turneju krenuo sa Leb i Sol, bendom koji je trade mark mekedonske glazbe, ali i jako dugo bio na sceni. Pa koja je bila vaša uloga u tom bendu i koji su bili utisci kojih se sjećate s neke od tih prvih turneja? Ipak su to još bile devedesete.
Kiril Džajkovski: U periodu albuma “Kao Kakao” i “Putujemo”, Vlatko Stefanovski me zvao da se pridružim bendu i sviram klavijature. Ja sam tada bio veoma mlad i postati član grupe tog kalibra zaista je bilo dragoceno iskustvo. Imao sam priliku zaista puno nastupati na Balkanu i Europi i iskusiti za prvi put velike koncerte. Leb i Sol su bili sastav izuzetnih i slobodno mogu reći muzačara svetskog ranga, tako da se moglo mnogo od njih naučiti. Kad smo kod Zagreba, interesantno je prisetiti se recimo pet uzastopnih koncerta u tada legendarnom klubu Kulušić ili grandiozno zatvarenje Univerzijade.