Lelee je jedan od onih friških lokaliteta koji u proteklom periodu odzvanja regijom. Prošle godine objavljeni prvijenac ‘Čuka bije pumpa’ pokazao se kao dobar prolaz kod šireg publikuma, a kao bend s različitih prostornim pozadinama čiji se prvi tragovi nalaze svugdje po ovoj strani Balkana, Lelee je puno više od samo svježe glazbene priče.
Album je vani od lipnja lanjske godine i odlučio sam ga iskoristiti kao povod i kao podlogu za dosta neobavezan razgovor u jednom ljubljanskom bircu u samom centru grada gdje su došli svi članovi; Jelena Rusjan, Jan Kmet, Damjan Manevski i Blaž Gracar. Govorili smo o svemu, uglavnom o bendu, sceni, važnosti povezivanja naših država i svemu između toga.
Za sam početak ono najgluplje pitanje koje svih nervira – kako i zašto je krenuo Lelee?
Damjan: Bend je krenuo 2016. godine, na početku kao duo, kad smo Jelena i ja počeli pisati pjesme. Ona je prekinula rad s prethodnim bendom, ja sam isto pokušavao sa različitim bendovima u tom periodu, ali nije mi baš išlo; i na kraju smo se nas dvoje poklopili i krenuli. Od samog početka nas je vodila želja za sviranjem i stvaranjem muzike u nekom klasičnom bendovskom formatu. Nakon nekog vremema smo upoznali Jana, počeli vježbati i tada smo službeno postali bend. U toj formaciji smo u 2020. odsvirali oko desetak koncerata, bili smo dio Klubskog Maratona Radio Študenta, i pripremili naš debitantski album “Čuka bije pumpa”.
Jelena: Tokom snimanja našeg prvog albuma u Down There Studiu u Beogradu smo došli na ideju da pitamo Blaža, slovenskog synth mađioničara, ako bi bio zainteresovan da odsvira sintisajzere na našoj pjesmi “Kopnež”. Blaž je bio za i u roku od nedelju dana smo imali završenu stvar. Bili smo jako zadovoljni kako je zvučno nadgradio celu pesmu i odlučili smo da ga pozovemo da dođe na probu i da vidimo kako bi tu pesmu mogli da izvedemo zajedno, uživo. Već na prvoj probi nam je bilo jasno da bi bilo super da proširimo postavu. I evo, prošlo je skoro godinu dana od te prve probe, i mislim da je to sada taj bend, četvorka, Lelee.
Krenuli ste dakle prvo kao duo, zatim kao trio, sad ste četvorka… očito ne bježite od fluidnosti unutar sastava benda. Je li Lelee, uzimajući to u obzir, više bend ili neka opća filozofija?
Jelena: Ma nema tu nikakve filozofije… bend se polako sastavlja, stvari idu svojim tokom i puštamo da se ideje oko nas spontano razvijaju. Mi brojimo tek godinu dana aktivnog rada u sadašnjem sastavu. Još u vreme dok smo vežbali kao duo, Damjan i ja smo maštali kako bi bilo super da imamo sintisajzere. Dugo vremena nam je trebalo da nađemo bubnjara, a o synthu smo u međuvremenu prestali da maštamo. I onda smo upoznali Blaža. Ponekad traje malo duže da se sve stvari poklope (smijeh).
Jan: Damjana i Jelenu sam upoznao preko drugara iz mog drugog benda koji mi jejednom rekao: “Čuo sam da neki proper muzičari traže bubnjara. Jesi možda zainteresovan?” Nedugo posle toga mi je Damjan pisao na FB i pitao me za broj telefona. Sledila je proba i odmah smo kliknuli.
Naše države su zapravo sada državice i mislim da je skoro pa nužno ostati povezan. Tržište je malo, sitno. Povezivanje je nužno.
Kako promatrate razliku između konkretno vašeg benda u studiju i na stageu, i kako sebe doživljavate u tim ulogama?
Damjan: Odlično se osećamo na sceni a super nam je raditi i u studiju. Osim tih očiglednih razlika (npr. svirati 45 min u klubu ili biti celi dan zatvoren u gluvoj sobi), nekih suštinskih razlika baš i nema. Obe stvari pune naše baterije kao retko koja druga stvar u životu. Do sada smo uvijek pokušavali da se bendovska živa energija osjeti i na studijskoj snimci. To nam je bilo jako bitno svaki put kad bismo ušli u studio. Prije nego što smo snimili prvi album smo imali tih prvih nekoliko koncerata na kojima su se sve pjesme lijepo formirale.
Jan: Prvo ozbiljno studijsko iskustvo imali smo u Beogradu sa Urošem Milkićem, u Down There Studiju i čini mi se da dobro funkcionišemo kao bend i u studijskom okruženju. Drago nam je kada u studiju imamo prostora za istraživanje i trudimo se, da zvuk live nastupa prenesemo u studio i obrnuto. To nam je jako važno. U studiju smo si postavili neku granicu, koju sad pokušavamo da nadmašimo uživo na koncertima.
Kao dobar primer se čini festival Tam Tam na Hvaru, na kojem ćemo i mi ove godine svirati, koji od samog početka insistira na povezivanju bendova sa prostora bivše nam države.
Jelena: Mislim da sa dodatkom sintisajzera u Lelee ne govorimo više samo o nekom klasičnom gitarskom indie rock bendu, već muzika poprima jednu drugačiju i možda neobičniju dimenziju.
Blaž: Istina, iako bih ja rekao da je taj zvuk već bio gust i onda kad sam ih prvi put vidio uživo (smijeh). To da Lelee ima dobru osnovu se vidjelo na samom početku.
Damjan: Blaž je odličan muzičar i ima dobar osjećaj za songwriting. Imamo već neke nove pesme gde od početka planiramo syntheve u aranžmanima i jako smo uzbudjeni oko novog zvuka koji nastaje u ovom novom periodu od kada stvaramo kao četvorka.
Što je od svega toga osnova? Kreću li nove pjesme iz sintisajzera, je li energija uzajamna ili je i dalje rock instrumentarij osnova u pisanju pjesama?
Jan: S Blažem su se definitivno stvorile nove dinamike u pisanju pesama. Sad nam je već jasno da se nove stvari razvijaju iz rock trija u nešto sasvim različito, možda čak i ozbiljnije, usudiću se da kažem. Čini mi se, da je jako važno da imamo zdravu dozu samokritike i da znamo prepoznati kada je nešto loše a i kada idemo u pravom smeru. Verujem da se samo na taj način mogu dogoditi dobre stvari.
Damjan: U procesu rada na novim pesmama u prvi plan dolazi do izražaja naša zajednička kreativnost. Puno je interakcije među nama, čini mi se puno više nego prije, kako vreme ide naprijed – što je i logično jer imamo još jedan mozak na raspolaganju.
Jelena: Blaž dolazi iz nekog drugog miljea koji nije toliko rock ‘n’ roll, i često nas njegove ideje za pesme i za sam zvuk jako iznenade u pozitivnom smislu.
Frank Zappa je rekao da niko ne sluša tekstove i da su reči samo još jedna, dodatna, melodija.
Bili ste i na “Klubskom Maratonu” Radio Študenta. Kako ćete se sjećati tog iskustva?
Jelena: Naš Klubski maraton je na žalost imao loš tajming. To je bilo već vreme pandemije i sve je bilo nekako čudno, bukvalno sat vremena pre koncerta nismo znali da li će se koncert održati ili će sve morati da se otkaže.
Damjan: U svakom slučaju smo jako sretni i zahvalni da nam je Radio Študent dao taj push u trenutku kad nam je bio najviše potreban. Nadamo se da će “Klubski Maraton” produžiti sa istim (ako ne i jačim) tempom u sledećim godinama.
Jelena: Mislim da je “Klubski maraton” najbolja stvar za svaki novi, mladi bend koji se želi malo ozbiljnije baviti muizikom upravo zbog tog pusha kojeg dobije i upozna se sa sutuacijom u klubovima širom Slovenije.
Kad smo već kod te priče oko raznoraznih pusheva, kako komentirate ideju MENT Sessiona u konceptualnom smislu?
Jelena: Odlična stvar je što nas je MENT pozvao da budemo deo MENT Session serijala. MENT Session je definitivno jedan od boljih projekata koji su se desili za domaću muzičku scenu, a i šire. To da bend dobije kvalitetan audio i video snimak sa kojim može da se predstavi publici u najboljem svetlu definitivno nije mala stvar.
Jan: Mislim da ima MENT vrlo dobru misiju, da podržava domaće i strane artiste. Iskreno se nadam se da će se ovaj serijal nastaviti.
Koliko je na Lelee utjecao slovenski glazbeni svemir? Kako po vama izgleda slovenska scena?
Damjan: Definitivno utiče na nas jer smo tu, živimo i radimo tu, u Sloveniji. Vidiš i sam na kraju krajeva kako je scena heterogena u zvuku, a ono što je super je da se ne dešava sve samo u jednom gradu. Klinci u manjim gradovima i selima rade sa punom parom i svijesni su da njihov kraj može da bude bolji i jači i od Ljubljane, Berlina, ili ne znam koje druge „metropole”. Sve to nam je jako inspirativno i volimo se družiti sa ljudima koji na isti ili barem sličan način doživljavaju scenu kao i mi.
S druge strane, jesmo li mi ovdje povezani s ostatkom Balkana?
Damjan: Ovisi od čovjeka do čovjeka, koliko je voljan ostati kulturno povezan. Meni i Jeleni je ta poveznica bitna jer dolazimo iz krajeva koji nisu Slovenija, ali je i ostatku benda to bitno, što iz nekog osobnog interesa i želje, što zbog jednostavne potrebe prirodne ekspanzije.
Jelena: Naše države su zapravo sada državice i mislim da je skoro pa nužno ostati povezan. Tržište je malo, sitno. Povezivanje je nužno. Kroz muziku to jest umjetnost se lako razumijemo. Evo recimo dobar primjer mi se čini festival Tam Tam na Hvaru, na kojem ćemo i mi ove godine svirati, koji od samog početka insistira na povezivanju bendova sa prostora bivše nam države. Također je jedan takav dobar primjer i naša izdavačka kuća Moonlee Records.
Na našim jezicima je zahtjevno pisati tekstove. Treba tu dobro zagrijat stolicu da to što napišeš zvuči OK i ima nekog smisla.
Obzirom da baratate s više jezika s ovog komada Balkana, kakav je vaš odnos do jezika u glazbi?
Jan: Frank Zappa je rekao da niko ne sluša tekstove i da su reči samo još jedna, dodatna, melodija (smijeh).
Damjan: Ja se ne mogu izražavati na engleskom. Meni je prirodnije izražavati se na svom jeziku. Tako mu pristupam, od početka. Gledam na njega kao na alatku s kojom baratam. Engleski je možda ekonomičniji jezik, gotovo sve na tom jeziku zvuči dobro.
Jelena: Uskoro ćemo, nadam se, doći do toga da u makedonsko-srpski blend ubacimo i slovenački jezik. Na našim jezicima je zahtjevno pisati tekstove. Treba tu dobro zagrijat stolicu da to što napišeš zvuči OK i ima nekog smisla.
Kakva je uloga medija u tom (ne)povezivanju?
Damjan: Verujem da su se prije ljudi u Regionu više povezivali i otkrivali novu muziku preko različitih medija, portala itd. Čak i ja se sećam koliko zanimljivih regionalnih blogova je bilo kad sam bio klinac, tamo oko 2008-2009. Ne živimo više u vremenima kada mediji imaju glavni primat po pitanju glazbenih ili kulturnih novosti. U svakom slučaju, u Sloveniji imamo Radio Študent kao nekakav medij koji je aktivno involviran u to što se događa na sceni. A također nas uvijek razveseli kad vidimo da neko u regionu piše o nama, tj. uopće o muzici, jer je to stvar koja polako nestaje, čini mi se.
Jelena: Ja mislim da je uloga medija i dalje jako bitna za povezivanje benda sa publikom. Još uvek verujem u snagu dobrog intervjuja, teksta, recenzije i priče koju novinar može da napravi za neki bend. Ali na žalost situacija na Slovenačkoj medijskoj sceni je dosta siromašna, pogotovo ako govorimo o nacionalnim medijima. Čini mi se da je Slovenija jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja na TV programu nema niti jednu jedinu muzičku emisiju koja bi pokrivala dogadjanje na nekoj nazovimo to urbanoj muzičkoj sceni. I čini mi se da je svake godine sve lošije i lošije. Bendovi su osuđeni da se snalaze kako znaju i umeju. Mi smo imali sreću da iza sebe imamo izdavačku kuću koja se jako potrudila da naša ploča dođe u orbitu medija širom bivše nam države i sigurna sam da nam je to dosta pomoglo da na koncertima van Slovenije imamo više publike nego što smo očekivali.
Ima li planova za dalje?
Damjan: Prvog maja sviramo u Blaževem komšiluku u Izoli, u Hangar baru sa Repetitorom. Za koji dan nakon toga smo u Estoniji na Tallinn Music Weeku, gde sviramo u gradu Narva na granici s Rusijom. Preko leta planiramo jedan manji tour do Hvara i nazad, i naravno što više koncerata. Datumi se bukiraju i verujem da ćemo dosta svirati u Regionu. Krajem godine ćemo krenuti sa pripremama za snimanje novog albuma što znači sklapanje i finiširanje novog materijala, to će nam biti primarni cilj za sledeću godinu.
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
