Ne kurcem u čelo, nego dickom u obraz

Ovako stvari stoje. Rvacka rock scena je eutanazirana. Nema toga. I naravno da se prirodnom selekcijom onda dešava onaj očekivano neočekivani spin. Ako već nema mladih nada jer su im jaja usukana u egzistencijalne puc-muc-šuš-puš brige i kompjuteriće gdje pimplaju neke eterične pizdarije, e onda će vala stari jarci razoriti onako kako mulci ne znaju. Prije početka rata skraja Osamdesetih i u vrijeme ratnih štekanja negdje oko 1993. iz Samobora je zaroknulo nešto imenom Dikobraz.

Dikobraz - 2013.

Tepanjem bi došli do križanja Motorheada i Partibrejkersa s urlajućim i gromoglasnim frontmenom, brujećom ritam sekcijom i rijetko čutim konkretnim i dešperatnim tekstovima. Tvrdo brate i spašavaj se sestro. Na prvom kazetnom izdanju “Žeđ” vukli su pobjedu s tada još funkcionalnog i bitnog puležanskog Art&Music Festivala. Gromoglasnili su. Rikali “U tebi čudno sjeme klija, savijaš se kao zmija, ne tu ničeg dobrog nema, pizdarija se tebi sprema…Sve više mrtav, manje živ, za sve što radiš ti si kriv, ti nisi onaj kojeg znam…” u brutalnoj rockačini “Ne budi lud”.

Povratak u budućnost. Startom tekuće godine na You Tube prikačen je video spot za stvar “Živ sam” kojom najavljuju novi studijski materijal. Drma to. I “susjed” Gobac im se zakesi malo na kraju. Saznanje njihova povratka razveselilo me kao što se veseli pseto kojem baciš najdeblju kost od odojka. Analogija nije slučajna. Pa smo popričali oko svih tih godina bez jebene nostalgije. Vrijeme je glasno. Takav je i Dikobraz. Nada je da će materijal pratiti nastupni singl i da neće zasrati stvari poput mnogih reunion bendova već žestinu prenijeti i na live nastupe, jer gledati ih u prvom dijelu karijere bilo je prilično zajebanim iskustvom.

Di ste dovraga dosad? Tu neku fol rock scenu nam kroje mlitavi teenage drek bendovi, marionete nekih producenata, zaboravilo se brujačine. Već neko vrijeme sa Zokom iz HP-a zazivam da se nađu neki novi klinci koji će svima poredat matere i ćaće s podignutim srednjim prstom ali ničega nema. I onda opla, evo Dikobraza…

Klek: Da, dovraga smo bili do sad što se same svirke tiče, ali bili smo produktivni na drugim stranama (gradili kuće, dizali vinograde i napravili potomke…) Budući da r’n’r nismo mogli iskorijeniti iz sebe, povratak je bio neminovan, a ni ovaj materijal iz devedesetih nije mogao dugo hibernirati…

Aj malo povratak korijenima na taj kraj Osamdesetih i prvu fazu do razbijanja scene i prvim nacionalnim reakcijama na pojavu opakih brujača – kako je bilo iz podruma i garaže do heroine Nove, Art&Music festa i inih pratnji?

Klek: Skupina Dikobraz začeta je 1993. i u prvih šest mjeseci nam se već sve izdešavalo. Bili smo učesnici svih većih pizdarija tog vremena, od Art&musica, preko Fiju Briju, Uljanika, Jabuke… Bilo je pun kurac svirki, raznih gostovanja i dobre zajebancije.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=6BwVUZJkUSQ[/youtube]

Nikad niste osim na kazetnom izdanju objavili “Žeđ” u tada popularnom vinilu ili na CD-u (osim onog ne baš razgovjetnog hiperbrzog live zapisa s A&M kompilacije) – kako to?

Klek: Prvo je izašla demo kazeta “Dikobraz, to je jedna svinja”, pa “Špeka, luka, vina i buke” i na kraju “Žeđ”…Trajalo ti je to tako dok je bilo dobro, a kada i zašto je posrnulo ni sami neznamo.

Ali sada kako stvari stoje reunion će biti kompletan – sprema se i novi studijski materijal, zar ne? Ajde ispričajte nešto o tome kako i gdje i što i koliko snimate? Kad je plan to objavit van?

Klek: Snimili smo cenera stvari za album. Tražili smo producenta koji je u stanju zapržiti sirov zvuk kakav gajimo. Koliko je Rejhan Okanović – Regi uspio u tome prosudit ćeš uskoro i sam. Budući da bi nam studio brzo dopizdio, odlučili smo se za mobilnu varijantu. Frend nam je posudio viksu u okolici Samobora, dovukli smo opremu i tak… znaš da se uz kotlovinu i gemište bolje razmišlja… Brzo smo mi to upucali. A izašlo bu kad se dogovorimo s izdavačem, podugačka je lista želja, he he… Dalje>>

Zadnje od Intervju

Idi na Vrh
X