Novosadski Majamisty Trio dobiva pohvale na vodećim svjetskim jazz portalima, debi album prvotno samizdat distrubuira se i u dalekom Japanu. No ovo izvrsno jazz društvo još niti jednom nije posjetilo Hrvatsku, a Ravno do dna je za početak upoznao prvu osobu trija – Maju Alvanović.
Start up Majamisty Tria. Kada se dešava i s kojim dosadašnjim glazbenim backgroundom, jer je vaša jazz verzija prilično slojevita i kompleksna da predmijeva podosta rada prije današnje formacije?
Maja Alvanović: Moje muzičko obrazovanje je klasično, a odrasla sam na džez nasleđu, otac mi je bio kontrabasista i bavio se džezom. Naša muzika nije jazz u užem smislu te reči iako pripadamo džez sceni. Mi se ne držimo forme klasičnog džeza, već više težimo kolektivnoj svirci, građenju specifičnog zvuka, a manje virtuozitetu koji je sam sebi cilj. Jos prije, sad već 13 godina, čula sam Ištvana (ištvan Čik, bubnjar trija, op.a.) kako pravi magiju na bubnjevima i od tada počela da maštam o kombinaciji klavir, bubnjevi, kontrabas. U tom periodu su se skice nekih od kompozicija koje se nalaze na albumu “Mistyland” već počele crtati improvizujući za klavirom. Od samog početka uz mene su Ervin Malina, Ištvan Cik i naša +1 Aleksandra Drobac. Sličnih smo senzibiliteta, a različitih muzičkih backgrounda, te se međusobno dopunjujemo, zajedno istražujemo i svako daje svoj lični pečat muzici. Ervin i ja smo pohađali Akademiju umetnosti u Novom Sadu, Ištvan Čik je od samog početka u vodama džeza i improvizovane muzike, a njih dvojica zajedno su jedna od vodećih ritam sekcija u Novom Sadu već deset godina unazad, prekaljeni u raznim žanrovima.
Zvuci piana nose melankoliju, kontrabas i ritam sekcija razigravaju, pletu spone između klasike i jazza. Koji su izvođaci najutjecali na Vaš zvuk?
Maja Alvanović: Dugačka je lista kompozitora i izvođača koji su uticali na naš zvuk. Recimo da koreni tog zvuka leže u mojoj ljubavi prema muzici Rahmanjinova, Skrjabina, Debisija, Satija.. a u džezu tu su Aziza Mustafa Zadeh, Tord Gustavsen, Pet Metini, čija je muzika za mene uvek predstavljala muzički ideal, zatim uticaj vokalnog džeza… Slušam muziku, bez obzira kom žanru pripada, klasičnu, jazz, pop, rock, fado, soul… I svi ti žanrovi se u našoj muzici susreću i prepliću.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=7mY_roZfDT8[/youtube]
Situacija s jazzom u Srbiji i Novom Sadu. Je li perspektivna ili minorizirana? U kontekstu cijele scene?
Maja Alvanović: Trenutno stanje na srpskoj muzičkoj sceni je jedna ekspanzija kreativnosti. Kažu da se nikada ranije nije desio ovoliki broj bendova koji izvode originalnu muziku. Jedni od najaktivnijih u Srbiji su Eyot, Serbian Jazz bre, VH bend, Fish in Oil, Moraitika, Milan Petrović kvartet… I svi oni kombinuju različite stilove u svojoj muzici. Postoji veliki broj festivala koji to sve podržavaju i uspevaju da privuku publiku. Čini se da to sve ide na bolje. Međutim, i dalje je cela scena vrlo skromno medijski propraćena što muzičarima otežava put do svoje publike, a publici uskraćuje mogućnost da bude upoznata s muzičkim dešavanjima u svojoj sredini.
Vaša glazbena mistika ne poznaje granice pa Vas hvale i zovu po EU. Koja su iskustva s nastupa mimo regije?
Maja Alvanović: Ove jeseni imali smo dva nastupa u inostranstvu. Utisci sa Koktebel festivala u Kijevu bili su fenomenalni. Samo putovanje u novu sredinu dodatno nas je inspirisalo a reakcije publike i organizatora potvrdile su nam da radimo pravu stvar i da smo na dobrom putu. Pre tri nedelje imali smo nastup u čuvenom Sargfabrik klubu u Beču. Ta putovanja i interakcija sa slušaocima su nešto najdragocenije što možemo iskusiti baveći se ovim.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=_Jy-GUoBvu0[/youtube]
Financijski može li se od Vaše vizije jazza dobro živjeti, preživljavati ili je fuš u pitanju?
Maja Alvanović: Još uvek nismo došli do tog stadijuma da od ovog možemo živeti. Još uvek ulažemo u naš proizvod i očekujemo da će to u budućnosti doneti rezultate. Materijalna korist svakako nije motiv za bavljenje ovim, jer muziku ne prilagođavamo ukusu mase. Ono što nam je bitno je da sačuvamo radost stvaranja i svežinu ideja, a sve ostalo ako dođe, dobrodošlo je. Dalje>>
Želimo da naš sadržaj bude otvoren za sve čitatelje.
Iza našeg rada ne stoje dioničari ili vlasnici milijarderi.
Vjerujemo u kvalitetno novinarstvo.
Vjerujemo u povjerenje čitatelja koje ne želimo nikad iznevjeriti.
Cijena naše neovisnosti uvijek je bila visoka, ali vjerujemo da je vrijedno truda izgraditi integritet kvalitetnog specijaliziranog medija za kulturu na ovim prostorima.
Stoga, svaki doprinos, bez obzira bio velik ili mali, čini razliku.
Podržite Ravno Do Dna donacijom već od 1 €.
Hvala vam.
| 1.00 € | 5.00 € | 10.00 € | 20.00 € | 50.00 € | 100.00 € | 200.00 € |
Donacije su omogućene putem sustava mobilepaymentsgateway.com.
Podržane sheme mobilnih plaćanja: KEKS Pay, Aircash, Settle, kriptovalute
